| Kako
do statusa EU kandidata: iskustvo Makedonije |
|
Preko Ohrida do Brisela
Ako me neko pita šta
je najbitnije za uspeh, verovatno bih dala prilično uopšten recept: to je
kombinacija vizije, znanja, pragmatičnosti i hrabrosti
Piše: Radmila Šekerinska
Ovih dana Makedonija s pravom ubire prve rezultate svog napornog rada na
planu evropskih integracija. Bio nam je potreban taj pozitivan signal – kao
politički znak, kao poruka da smo na pravom putu, da se isplatio ne samo trud
nego i politički rizik. Moja poruka za naše susede biće, pre svega, politička,
a nadam se, više od svega – ohrabrujuća, jer znam da vam u momentu kada Srbija
i Crna Gora počinju pregovore o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, kada
ste dobili pozitivan politički signal, treba ohrabrenja.
Ako me neko pita šta je najbitnije za uspeh, verovatno bih dala prilično
uopšten recept: to je kombinacija vizije, znanja, pragmatičnosti i hrabrosti.
Međutim, bez ijednog od ovih sastojaka, i to u pravom vremenu, u pravoj
kombinaciji, nije moguće politički preokrenuti procese koji su neophodni za
integraciju. Daleko od toga da smo mi bili savršeni u tome, ali smo, možda
polako, i možda nesigurno, i možda sa mnogo grešaka, ipak sakupili sve
neophodne sastojke na jednom mestu.
VIZIJA: Cilj mora postojati. Vizija o tome gde vidimo naše društvo za pet,
deset, petnaest godina jeste ona koja prethodi putovanju. Zato, kad kažemo
strategija za evropsku integraciju, strategija za razvoj – to nisu komadi
papira ili autorski rad, a još manje rezultat donatorskih projekata. Vizija je
ono što na najjednostavniji način objedinjuje težnje većine građana.
Lako je govoriti šta bismo mi u ovom trenutku hteli imati, ali šta
želimo sagraditi, to je već sasvim drugo pitanje. Kada nemate (ostvarivu)
viziju, nemate se na šta pozivati – i pred sopstvenim građanima, i pred Unijom.
Jednostavno ste neubedljivi. Kada ne bismo imali viziju, i verovali u nju, ne
bi bilo moguće progutati gorke političke pilule. Ali kada imate viziju, a
uzimate (a katkad i servirate) po jednu gorku pilulu, politika postaje održiv
posao.
ZNANJE: Svi mi bismo, normalno, da odmah krenemo u
pregovore za članstvo, i da ih završimo za godinu-dve. I, verovatno, mnogo nas
smatra da je to moguće, jer smo mi talentovani, pametni, imamo potencijala,
itd. Na početku ovog puta treba priznati: ne znamo, ili malo znamo o tome šta
je Evropska unija, i malo znamo o tome šta bi trebalo uraditi.
Iskustva drugih su dragocena, ali mi moramo postaviti naš put, u našim
uslovima, u ovom vremenu. Mi smo ti koji moraju pripremati i donositi odluke sa
jasno predvidivim posledicama. Za to nam trebaju naši ljudi koji znaju, ne prve
lekcije evropskih institucija i evropskog prava, već to i mnogo više –
konkretne politike u konkretnim oblastima. Jedno je stvarati znanje, drugo je
koristiti ga. Svakim korakom bliže ka Evropskoj uniji, Unija će sve više
insistirati na jačanju kapaciteta u prioritetnim područjima – to znači i
materijalnih i ljudskih resursa. U srži toga ja znanje. Jer, možete uložiti
puno para, ali biće to izgubljena investicija ako nisu u funkciji pravih
prioriteta.
Kada smo u Makedoniji prošle godine objavili tender za konsultantske
usluge u procesu evropskih integracija, prijavilo se mnogo eksperata, posebno
iz akademskog sveta. Pokazalo se da nivo specijalizacije jednostavno nije
dovoljan, ali se isto tako kasnije pokazalo da је sam poziv i
uključenje u proces, na veoma konkretnim pitanjima, doprinelo da se taj nivo
produbljuje.
Ipak, nedostatak kapaciteta administracije ne mogu nadoknaditi ni
politička volja, ni akademski svet, ni strana ekspertiza. Zato, još kad se
prave timovi za pregovore o stabilizaciji i pridruživanju, treba imati u vidu
da je najbolje da se isti ti timovi grade kao jezgro budućih potkomiteta,
radnih grupa za usaglašavanje zakonodavstva… i da je najbolje da budu u onim
sektorima gde je to isto pitanje redovno u nadležnosti njihovog rada.
PRAGMATIČNOST: Sam proces evropskih integracija je u svojoj biti politički proces, jer
označava prestrukturiranje i ostvarivanje nacionalnih interesa u sasvim novoj
konstelaciji. Priča o očuvanju nacionalnih interesa, bez njegovog formulisanja
i opredmećivanja, i to pojedinačno, po prioritetima, nema mnogo smisla. Zato u
ovom konkretnom slučaju princip pragmatičnosti povezan je i sa principom
konsenzusa. Što smo pragmatičniji, to lakše imamo konsenzus, i to ne samo na
deklarativnom nivou. Zato je jedino razumno pragmatično vagati sve opcije i
izabrati najpovoljnije (ili najmanje štetne). Uslovi za pristupanje Uniji su
jasni, i pored toga što je teško spoznati ih, jer i sam acquis je preobiman i sve se više proširuje.
HRABROST: I pored toga što i za
proces stabilizacije i pridruživanja važe “stari” kopenhaški kriterijumi,
politički uslovi za članstvo su sada individualizovani i, kako nama izgleda,
teži. Politički uslovi su primarni u prvim fazama integracije, jer bez njihovog
zadovoljavanja nema početka pregovora o članstvu. Ono što je bitno za Evropsku
uniju jeste da funkcionišu državne institucije i da vlada pravo. Ako je u
osnovi tog funkcionisanja institucija i vladavina prava za Makedoniju bio
Okvirni ohridski ugovor iz 2001. godine, onda je to bio politički uslov broj
jedan za nas.
Za političare u Makedoniji nije bilo nimalo lako da polože prvi ispit –
primenu Ohridskog ugovora, koji obezbeđuje mnogo više prava za albansku
zajednicu i druge nevećinske zajednice. Trebalo je hrabrosti da se, umesto
dokazivanja kako je njegovo ostvarivanje teško, prihvatimo posla. Promenili smo
Ustav, doneli ili promenili više od sedamdeset zakona, sprovodili sve
nepopularne mere – decentralizaciju (koja je položila ispit referenduma),
godišnje programe o pravičnoj zastupljenosti u javnoj administraciji, pozitivne
kvote, posebne obuke, kompromise najrazličitijeg tipa. I nismo se raspali.
Naprotiv. Dokazali smo da je taj pravni sistem moguć i funkcionalan.
Zbog toga je ocena u avisu da je Makedonija funkcionalna i
stabilna demokratija još značajnija. Zajednički interes – i Evropske unije i
svake države iz našeg regiona – jeste da imamo stabilne demokratije u ovom delu
Evrope. A naizgled veoma teški uslovi i ciljevi proističu iz tog zajedničkog
interesa. Kada smo počeli sa primenom Ohridskog ugovora, poruka Brisela je
bila: “Vaš put do Brisela vodi preko Ohrida.” Naš ključni argument za
kandidaturu je bio: “Ovde je Ohrid. Ovde je Brisel.”
Sada, gledajući iz ove perspektive, u očekivanju kandidatskog statusa,
izgleda lako. Tada je izgledalo nerešivo. Bila je potrebna hrabrost, jer je
politički rizik bio visok. Ali zato je sada politički i opšti uspeh veliki, a
vizija – realnija.
Autorka je
potpredsednica Vlade Republike Makedonije,
zadužena za evropsku integraciju
Objavljeno kao dodatak nedeljnika Vreme
br. 777 od 24. novembra 2005. |
|