| Reč po reč |
|
“Ubeđen sam da nam je svima zajedničko uverenje da je nezamislivo da se
rasparčava jedna osvedočeno demokratska zemlja i da se, protivno njenoj volji,
menjaju njene međunarodno priznate granice. To bi bez sumnje bio nezapamćen
slučaj u međunarodnom pravu i praksi Svetske organizacije, ali i opasan
presedan sa nesagledivim dugoročnim posledicama po međunarodni poredak u
celini. Molim vas da imate u vidu da se odgovornost koja danas leži na Savetu
bezbednosti ne odnosi samo na sudbinu jedne balkanske zemlje, nego da su u
pitanju osnovni principi na kojima, u interesu mira u svetu, počivaju i deluju
Ujedinjene nacije” (Vojislav Koštunica,
predsednik Vlade Srbije, u govoru u Savetu bezbednosti UN-a, “Politika”, 25.
10. 2005).
“Verujem
da će naši pregovori o stabilizaciji i pridruživanju biti završeni uspešno
i da ćemo, već krajem sledeće godine, postati kandidat za punopravno članstvo
u Evropskoj uniji. Sposobni smo da savladamo i hašku prepreku i sve druge
prepreke, osim... Ne dao Bog da Savet bezbednosti UN-a ignoriše Povelju UN-a
i međunarodno pravo, pa prihvati albanski ultimatum i proglasi nezavisnu državu
Kosovo. U tom slučaju, evropska perspektiva celog regiona postala bi sumorna.
Umesto da Balkan bude evropeizovan, Evropa bi se suočila sa lancem potresa
koji bi je balkanizovali. I ne samo Evropa. Kosovski presedan kršenja Povelje
UN-a pokazao bi se kao kancer koji metastazira” (Vuk Drašković, ministar spoljnih poslova SCG, “Politika”, 5. 11. 2005).
„Dužni smo pred Bogom i pred ljudima da danas javno kažemo i upozorimo:
na jeziku pravde i međunarodnog prava svaka pomisao da se otme Kosovo i
Metohija značila bi da se pred očima celog sveta u XXI veku jednoj demokratskoj
državi usred Evrope silom oduzima deo njene teritorije, koja uz to važi i kao
njena duhovna kolevka. I ma koliko bi to bilo prikriveno, taj čin otimanja imao
bi suštinski karakter okupacije. Suvišno je pominjati kakve bi to posledice
moglo imati, ne samo za Srbiju i Crnu Goru, nego i za budućnost Evrope i sveta.
Jedino se dogovorom može doći do kompromisnog i pravičnog rešenja. Mi ne
tražimo ništa drugo nego da se pitanje Kosova i Metohije reši na isti način na
koji su i druge evropske demokratske države rešile slična pitanja. Država
Srbija mora pri tom biti spremna da obezbedi pravu i suštinsku autonomiju za
Kosovo i Metohiju, za sve ljude i narode koji tu žive” (patrijarh Pavle, iznoseći
stav Svetog arhijerejskog sabora SPC-a povodom predstojećih pregovora o statusu
Kosova, “Politika”, 5. 11. 2005).
“Vezivati status Republike Srpske i budući status Kosova i Metohije,
shvatiti ih kao jedan paket-aranžman, pogrešno je i nije u interesu Srba.
Kompletna srpska politika i opšti politički konsenzus u Republici Srpskoj je
jasan – apsolutno opredeljenje za dejtonsko rešenje i za dejtonski ustavni
poredak. (...) Ako se ‘otpakuje’ Rezolucija 1244 i Kosovo dobije državni status,
otvara se proces i budite sigurni da će se politički ambijent ne samo kod Srba
u BiH, nego i kod Hrvata, apsolutno radikalizovati. Ako se napusti princip
nepovredivosti granica, mogu nastati veliki problemi. (Dragan Čavić, predsednik Republike Srpske, “Politika”, 4. 11.
2005).
“Sve dok pitanja kao što je Kosovo ne budu riješena, sve dok se Srbi
ponašaju na način na koji se ponašaju u raznim dijelovima Balkana, sve dok
postoji zemlja pod nazivom Srbija i Crna Gora, koje ima samo na papiru, a ne
funkcioniše kao država – Evropska unija bi se izložila velikom riziku da takve
članice primi pod svoje okrilje” (Ričard
Holbruk, bivši američki posrednik za Balkan, “Pobjeda”, 5. 11. 2005).
“Ne mislim da će iko hteti da primi u NATO zemlju koja u svojim okvirima
ima veliki teritorijalni spor i koja nije rešila to veliko pitanje budućnosti
Kosova” (Nikolas Berns, podsekretar
SAD za politička pitanja, “Blic”, 10. 11. 2005).
“Srbijom i drugim malim zemljama vlada korporativni svet. Vlada preko svojih
sitnih vazala, malih doušnika i secikesa, nevladinih organizacija koje to
nisu, jer se zna od kojih vlada primaju plate i zna se da na njih ne plaćaju
porez... Sve je to farsa i paradoks, a najveći je da više istomišljenika imam
u Severnoj Americi, nego u Srbiji! (…) Devedeset odsto predstavnika nevladinih
organizacija u Srbiji su bofl roba samoupravnog socijalizma. To su ona loša
deca komunizma, deca bivših obaveštajaca i slični, ali identično izabrani
negativnom selekcijom” (Emir Kusturica,
filmski reditelj, “Večernje novosti”, 14. 11. 2005).
Referendum u Crnoj Gori
„Glavni problem, koji prijeti da zaustavi proces brze integracije naše
zajedničke države u EU jeste pitanje najavljenog organizovanja referenduma u
Crnoj Gori 2006. godine, na način kako je to namjeran da učini aktuelni režim.
(…)
“Ako se pitanje referenduma bude rešavalo u lošem i neodgovornom smeru
od strane domaćih i međunarodnih igrača, mogu se očekivati negativne posledice
po Crnu Goru, porast nacionalizma u obe republike članice državne zajednice,
kao i period snažnih tenzija i političkih nemira” (Štefan Lene, direktor Direkcije za Balkan u Savetu EU-a, “Danas”,
27. 10. 2005).
“U slučaju da EU pokuša da opstruira referendumski proces, naš izbor će
biti izbor prema građanima Crne Gore, a ne prema mogućim pogrešnim potezima
nekih evropskih birokrata” (Branko
Lukovac, koordinator Pokreta za nezavisnu Crnu Goru, “Večernje novosti”,
11. 11. 2005).
Objavljeno kao dodatak nedeljnika Vreme
br. 777 od 24. novembra 2005. |
|