Izveštaj Evropske komisije o Zapadnom Balkanu i Turskoj

Napredak ka Evropi

Približavanje zemalja regiona Uniji se ubrzava, ali još ostaje dosta toga da se učini u ispunjavanju kriterijuma za prijem u EU, odnosno za potpisivanje sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, ukazuje dokument iz Brisela

Piše: Aleksandra Mijalković

Evropska unija bi do kraja 2006. godine mogla da potpiše Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) sa Srbijom i Crnom Gorom, ocenio je komesar EU-a za proširenje Oli Ren, predstavljajući 9. novembra u Briselu ovogodišnji izveštaj Evropske komisije o napretku zemalja Zapadnog Balkana i Turske u približavanju Uniji i Strategiju proširenja EU-a, koja se zasniva na principu “tri K”: konsolidaciji (učvršćuje se posvećenost EU-a prijemu novih članica), kondicionalnosti (taj prijem je uslovljen punim ispunjenjem svih političkih, ekonomskih i institucionalnih kriterijuma za članstvo) i komunikaciji (sa “tehničkog jezika” treba preći na pravi dijalog između Brisela, sadašnjih i budućih članica EU-a, u kojem će učestvovati građansko društvo, mediji i stručna zajednica).

Evropska komisija kao jedan od najvažnijih uslova koji SCG treba da ispuni da bi okončala pregovore o SSP-u navodi punu saradnju sa Haškim tribunalom, za šta nije dovoljno pokazati političku volju, već su potrebni i konkretni rezultati, do ispunjenja svih zahteva. U ovogodišnjem izveštaju Komisije o napretku SCG, koji se od prethodnih razlikuje po tome što se u velikoj meri oslanja na zaključke iz Studije o izvodljivosti, ocenjuje se da je naša zemlja u mnogim oblastima učinila značajan pomak, ali da ima i onih u kojima je pokazala slabosti.

Na pozitivnoj strani su obnavljanje parlamenta državne zajednice i primena Ustavne povelje, smanjenje spoljnog duga i reforme bankarskih sistema, kontinuitet u fiskalnoj politici, donošenje zakona o carinama (koji je usaglašen sa evropskim), o trustovima i o finansijskim merama. Pored ostalog, u izveštaju se navodi i da privrede obe republike donekle funkcionišu po tržišnim pravilima i ostvaruju relativno dobar privredni rast.

Na drugoj strani su, međutim, makroekonomska nestabilnost, povećanje inflatornih pritisaka i mali udeo privatnog sektora u bruto nacionalnom proizvodu i Srbije i Crne Gore. Organizovani kriminal i korupcija i dalje daju razloga za ozbiljnu zabrinutost u SCG (što se inače odnosi i na ostale zemlje regiona), a politička situacija, kao i stanje demokratije i vladavine prava još su nedovoljno stabilni. Demokratske institucije u SCG „i dalje pate od strukturnih slabosti”, kapacitet državne administracije je uglavnom slab, a reforma odbrane još nailazi na ozbiljne prepreke „zbog nedovoljne demokratske kontrole i pomanjkanja uvida u finansijsko upravljanje”. Napredak u oblasti izdavanja viza, migracija, azilanata i u pograničnoj kontroli ocenjen je kao „simboličan” zbog podele nadležnosti između državne zajednice i republika. Od Beograda se očekuje i „konstruktivan angažman” po pitanju Kosmeta.

Kratkoročni prioriteti evropskog partnerstva u SCG, poručuju iz Brisela, trebalo bi da budu, pored daljeg napretka u saradnji sa Hagom, i reforma javne uprave, nezavisno sudstvo, demokratska kontrola vojske, ubrzanje privatizacije i restrukturisanja javnih preduzeća, finansijska disciplina, kresanje budžetskih troškova, izrada zakona o katastru, borba protiv nezaposlenosti uz smanjenje „sive ekonomije”...

Ovo su, uzgred, i najvažnije zamerke upućene našoj zemlji u upravo objavljenom ovogodišnjem “tranzicionom izveštaju” Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) u kojem je, inače, SCG proglašena najuspešnijom u sprovođenju reformi u periodu od sredine 2004. do sredine 2005. godine među 27 država centralne, istočne, jugoistočne Evrope i Zajednice nezavisnih država.

Hrvatska i Makedonija

Hrvatska, kandidat za člana EU-a, dobila je veoma dobre ocene od Evropske komisije u ispunjavanju političkih, ekonomskih i ostalih (takozvanih kopenhagenskih) kriterijuma za prijem u Uniju, ali se od nje traži da u potpunosti ispuni obaveze prema Haškom tribunalu, da dovrši reforme u pravosuđu (uključujući i procese protiv ratnih zločinaca), da suzbije korupciju, poboljša položaj nacionalnih manjina i olakša povratak izbeglica, ukoliko ne želi da Komisija zaustavi pregovore o njenom prijemu u EU, započete 3. oktobra. U prihvatanju i primeni evropskog zakonodavstva Hrvatska mora dodatno da ojača administrativne kapacitete.

I Makedonija je (u novembru) stekla status kandidata, ali rok kad će Brisel s njom početi pregovore o članstvu nije još određen, već se navodi da će oni biti otvoreni “kad ostvari dovoljan napredak u ispunjavanju postavljenih kriterijuma”.

Albanija i BiH

Vlasti u Tirani su poslednjih godina preduzele čitav niz (u javnosti inače dosta nepopularnih mera) kako bi zemlju približile evropskim standardima, što u svom izveštaju priznaje i Evropska komisija, ocenjujući da je Albanija dosta napredovala u jačanju svojih demokratskih i pravosudnih institucija i administracije, u suzbijanju korupcije i organizovanog kriminala, zaštiti ljudskih prava (zakoni su doneseni, ali ih treba uspešnije primeniti) i harmonizaciji sa evropskim zakonodavstvom u pojedinim oblastima, ali još dosta toga ostaje da se uradi. Tržišna ekonomija još nije u potpunosti funkcionalna i konkurentna, nije dovršena privatizacija velikih preduzeća, još je visok udeo “sive ekonomije”, a nerešeno pitanje svojine i vlasničkih prava ne samo da nije u skladu sa evropskim standardima, već je i ozbiljna kočnica za veća strana ulaganja i dalje oživljavanje privrednih aktivnosti u zemlji.

Ipak, u Briselu smatraju da bi možda već krajem ove godine mogli sa Albanijom da sklope sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP), o kojem su pregovori započeti još 2003. godine.

Bosni i Hercegovini su tek ove jeseni otvorena vrata za početak pregovora o potpisivanju SSP-a, mada je Studiju o izvodljivosti dobila pre dve godine. Najvažniji uslov za bržu evropsku integraciju BiH je, naravno, da ona bude stabilna, funkcionalna država sa efikasnom, odgovornom i pouzdanom vladom, da ima jake demokratske institucije, jedinstveno tržište i da ostvari punu saradnju sa Haškim tribunalom.

Evropska komisija u svom izveštaju ocenjuje da je u ovome ostvaren izvestan napredak, naročito u primeni Zakona o Savetu ministara, o ministarstvima i o povratku izbeglica, reformi policije i odbrane, ali zamera da, pored ostalog, nije uspostavljena prava tržišna ekonomija, mala je konkurentnost privrede, visoka je nezaposlenost i veliki spoljni dug (mada je ostvaren znatan priliv stranih investicija).

Turska, Rumunija, Bugarska

Pregovori s Turskom o priključenju Evropskoj uniji, započeti u oktobru, biće dugotrajni i vrlo mukotrpni, jer prilagođavanje te zemlje evropskim standardima teče veoma sporo, ocenio je Kamil Erlings, autor izveštaja za račun Evropskog parlamenta o stanju političke reforme u Turskoj. On je ocenio da u Turskoj i dalje postoji „niz manjkavosti” u domenu poštovanja ljudskih i manjinskih prava i u položaju žena u društvu, a nije zadovoljan ni načinom na koji se u Turskoj ispoljavaju verska osećanja. Takođe traži da Turska prizna Kipar i odgovornost za genocid nad Jermenima iz 1915. godine. „Ne vidim da je za ovih godinu dana Ankara učinila neki vidan pomak u tom smislu... Štaviše, primetno je opšte usporenje reformskog proceca”, naglasio je holandski poslanik, zahtevajući od EU-a da znatno pojača pritisak na Tursku.

Ipak, dodaje, u Turskoj nije baš sve sasvim crno. „Značajno je što je stupio na snagu zakon kojim su predviđene strože kazne za takozvana ubistva iz časti. Sem toga, dobro je i što je premijer Tajip Erdogan dozvolio da, uprkos sudskoj zabrani, međunarodna konferencija o Jermeniji, ipak, bude održana”, istakao je Erlings i pohvalio Erdogana što je pre nekoliko meseci posetio kurdsku oblasti i što je javno pozvao Kurde na saradnju s vladom.

I u izveštaju Evopske komisije data je slična ocena za napredak Turske u ispunjavanju političkih kriterijuma za članstvo, dok se za napredak u oblasti ekonomije kaže da je “fundamentalan”, te da se ova zemlja može u potpunosti smatrati funkcionalnom tržišnom ekonomijom, sposobnom da izdrži pritisak konkurencije EU-a. Usvajanje i primena evropskog zakonodavstva napreduje, ali tu Turska ima još mnogo da uradi.

Evropska komisija traži od Bugarske i Rumunije da ubrzaju reforme pravosudnog sistema, unaprede zaštitu životne sredine, suzbiju korupciju i organizovani kriminal i primene evropsko zakonodavstvo u oblasti poljoprivrede, kako bi se priključile Evropskoj uniji kao što je planirano, januara 2007. godine, navodi se u izveštajima o pripremljenosti ove dve države za članstvo u EU-u. Bugarska još mora i da ostvari napredak u kontroli finansija i poštovanju prava na intelektualnu svojinu, a od Rumunije se traži da ubrza proces primene evropskih zakona i u oporezivanju i u unutrašnjim poslovima. EU je još u aprilu upozorila Rumuniju i Bugarsku da bi njihov prijem mogao biti odložen do 2008, ako ne ispune neophodne uslove.

Objavljeno kao dodatak nedeljnika Vreme br. 777 od 24. novembra 2005.

home povratak