Inicijative

Skok preko balkanskih plotova

Kako podstaći napredak u protoku ljudi i robe na Kosovu i u Srbiji

Zidovi na Balkanu legendarni su po čuvenju, svejedno da li su to kameni zidovi na Kosovu, ili plotovi kakvi postoje u Vojvodini. Ti su zidovi služili svojoj svrsi i oni sami po sebi nisu problem. Ipak, prepreke i mehanizmi koji navodno predstavljaju zaštitu u suštini osujećuju uspostavljanje uzajamnih veza neophodnih za razvoj i za evropske i regionalne integracije.

Odsustvo slobodne trgovine ograničilo je trgovanje i suzilo ekonomske mogućnosti u celom regionu, pružajući nedovoljno podsticaja za legalni transfer robe, uspostavljanje odgovornog carinskog i pograničnog režima i izgradnju baze za rast i razvoj poslovne aktivnosti koja je, inače, toliko neophodna u regionu. U isto vreme, nemogućnost građana Srbije i Kosova da putuju po Kosovu i po Srbiji, da putuju po čitavom regionu i Evropskoj uniji, samo pojačava mentalitet geta koji, opet, ohrabruje nacionalni ekstremizam i populizam, čime se još više podstiču regionalni odnosi koji razdvajaju, umesto konstruktivnih veza utemeljenih na zajedničkom interesu koje spajaju.

Početak pregovora o statusu Kosova pruža istorijsku mogućnost za izgradnju puteva koji povezuju, a ne zidova koji razdvajaju. Ove razgovore treba shvatiti kao otvaranje jednog šireg procesa pregovora o zajedničkim interesima za trgovinu i kretanje ljudi. Od ključnog je značaja da Srbija i Kosovo preuzmu one delove aktuelnog ćorsokaka u kretanju robe i ljudi za koje same snose odgovornost, pre svega zato što je verovatno da će razgovori o statusu predstavljati deo jednog dužeg i dugoročnijeg procesa. Sva je prilika da će se razgovori o statusu odvijati u fazama čiji se ishod neće posebno dopadati ni jednoj ni drugoj strani, što ukazuje na to da će se, kada je reč o viznom i trgovinskom režimu, nastaviti status quo, a to će, opet, negativno uticati upravo na onaj napredak kome se u pregovorima teži.

Zbog viza – manje putovanja

U poslednje tri godine, uglavnom zbog problema u vezi sa izdavanjem dokumenata, finansijskih teškoća ili razloga bezbednosti, uočena je tendencija smanjenja putovanja i kod stanovnika Kosova, i kod Srba. Samo 15 odsto Srba putovalo je tokom 2004. godine u bilo koju zemlju regiona. Ako je suditi prema odgovorima ispitanika, tokom 2002. godine na put je krenulo šest odsto ljudi; 2003 – 11 odsto, a 2004 – 15 odsto. Za razliku od Kosova, u poslednje tri godine povećava se broj onih koji putuju u susedne zemlje, ali te brojke i dalje bitno zaostaju za brojem putnika u prošlosti; destinacije se takođe menjaju. Destinacije u bivšoj Jugoslaviji zamenjene su destinacijama u drugim susednim zemljama – Mađarskoj, Rumuniji i Bugarskoj. Ukupno uzev, uprkos povremenim usponima i padovima, regionalna integracija je usporena.

Zato je od ključnog značaja politička volja da se izmene i isprave nedoslednosti koje postoje u sadašnjem trgovinskom i viznom režimu i da to pre svega učine vlade Kosova i Srbije. To, međutim, mora biti podržano jasno izraženom voljom celog regiona da se prihvate i pomognu Kosovo i Srbija u naporima za uspostavljanje višeg stepena regionalne integracije i ostvarivanje evropskih standarda. EU i međunarodna zajednica su, takođe, i dalje ključni akteri kada je reč o liberalizaciji u celom regionu. Pružanje podrške težnji da pregovarački proces bude proces jasno postavljenih ciljeva i ostvarenja koja će omogućiti da svi u regionu budu pobednici biće u najboljem interesu Srbije, Kosova, Jugoistočne Evrope i EU-a. Ako se želi uklanjanje geta koji postoji unutar balkanskog geta, neophodno je da se kroz razgovore o statusu prevaziđe status quo.

Imajući to na umu, iznosimo sledeće preporuke:

Zvaničnicima u Beogradu i Prištini:

Kretanje između Srbije i Kosova

Velike razlike u stavovima između građana Kosova i građana Srbije ukazuju na to da je i jednoj i drugoj vladi potrebna politička volja za rešavanje praktičnih problema koji ometaju sadašnje kretanje ljudi sa Kosova i na Kosovo, i iz Srbije i u Srbiju. Očigledno je da postoji zajednički interes da se pravno uredi pitanje izdavanja i priznavanja ličnih dokumenata, što je od odlučujućeg značaja za slobodno kretanje ljudi, sprečavanje ilegalnih migracija i trafikinga i za poboljšanje pozicije Kosova i Srbije u pregovorima sa EU.

Predrasude o susedima

Odsustvo kontakata među susedima takođe podstiče uspostavljanje i jačanje negativnih percepcija. Čak i oni ispitanici koji nikada nisu putovali ni u jednu susednu zemlju spremno prihvataju stereotipe o tim zemljama. Za Srbe su najbolji susedi Makedonci, Bugari, Rumuni i Mađari, dok su Albanci i stanovnici Kosova (koje najmanje poznaju) ocenjeni kao loši susedi, a Hrvati i Bošnjaci nalaze se negde na sredini skale vrednosti. Ispitanici sa Kosova iznose slične stavove, ocenjujući da su najbolji susedi oni u zemljama u koje su najčešće putovali – Albaniji i Makedoniji, dok Srbe ocenjuju kao najgore susede.

Učiniti da kretanje ljudi bude tretirano kao tehničko, a ne kao političko pitanje u razgovorima o statusu Kosova: dijalog između vlasti Srbije i Kosova, proces harmonizacije zakona sa evropskim zakonodavstvom i poboljšanje uslova u vezi sa slobodom kretanja moraju započeti u najkraćem mogućem roku i na to treba gledati kao na sastavni deo, a ne kao na ishod razgovora o statusu Kosova. U tom smislu, pozivamo obe vlade da:

• Usvoje setove zakonodavnih pravila (u oblasti viznog režima, migracija, odobravanja azila i integrisanog sistema upravljanja granicama i razmene informacija) u skladu sa evropskim standardima.
• Priznaju dokumenta UNMIK-a. Za stanovnike Kosova njihova putna dokumenta predstavljaju svojevrsno ograničenje. Odbijanje Srbije da prizna putna dokumenta UNMIK-a daleko je najveći problem na tom planu. Ako bi Srbija priznala ta dokumenta to bi znatno doprinelo putovanju između Kosova i Srbije, na Kosovo i u Srbiju (ostale zemlje regiona već priznaju kosovska dokumenta).

Koraci ka ostvarenju tog cilja obuhvataju sledeće:

• Zakonski propisi u Republici Srbiji treba da budu prilagođeni stvarnim okolnostima tako što će se usvojiti novi zakoni o pasošima i državljanstvu.
• Republika Srbija treba da prizna dokumente UNMIK-a.
• Kosovske vlasti treba da preduzmu jasne recipročne mere kako bi se omogućilo poboljšanje i preduzimanje koraka kosovskih vlasti u oblasti poboljšanja bezbednosti kosovskih Srba i drugih manjina, što bi, takođe, omogućilo Srbima da dolaze na teritoriju Kosova i da borave na njoj.
• Uvođenje biometrijskih identifikacionih dokumenata

omogućiće nam da se nađemo na “beloj šengenskoj listi”.

Vladama u regionu Jugoistočne Evrope:

Pojednostavljivanje viznog režima u regionu: Ublažavanje postojećih zahteva koji se postavljaju UNMIK-u i SCG za dobijanje viza za putovanje u regionu trebalo bi da bude ključni prioritet regionalnih vlada, ukoliko one žele da iskažu podršku regionalnim i evropskim integracijama. Ukidanje vremenski dugog i skupog procesa dobijanja viza za putovanje po susednim zemljama znatno bi doprinelo češćim i brojnijim putovanjima u regionu Jugoistočne Evrope.

• Zemlje regiona, podvrgnute strogom viznom režimu EU-a, trebalo bi da formiraju zajednički front i platformu za liberalizaciju kretanja unutar regiona i za poboljšanje veza između regiona i EU-a.
• Regionalna podrška liberalizaciji viznog režima EU-a: Region Jugoistočne Evrope imaće, u celini uzev, koristi ukoliko bude ukinut geto koji danas postoji unutar tog geta. Prema tome, pozivamo zemlje regiona (posebno one koje su već članice EU-a: Mađarsku, Grčku itd.) da podrže građane Srbije i Crne Gore i Kosova u njihovim naporima za postizanje liberalizacije viznog režima EU-a.
• Podrška regionalnih vlada povećanoj interakciji društvenih grupa: Vlade regiona treba da podrže obrazovne i kulturne institucije u svojim zemljama kako bi se one angažovale u saradnji sa kolegama u regionu. Ovde su ključni ljudi koje treba angažovati mladi, budući da oni pokazuju najveću spremnost za odbacivanje stereotipa. Jednostavne mere kao što je organizovanje grupnih putovanja predstavljaće prihvatljiv i ostvariv korak ka postizanju i širenju regionalnog razumevanja.

Vladama EU-a

· Podržati tehnički paralelni proces harmonizacije viza kada počnu razgovori o statusu: obezbediti jasan mehanizam da se razgovori o statusu usredsrede na harmonizaciju viza za Kosovo i Srbiju kao deo rane faze izgradnje poverenja u razgovorima o statusu.

· Usvojiti politiku pozitivne diskriminacije prilikom izdavanja viza EU-a: Ne bi trebalo da svi građani regiona budu kažnjeni zbog ponašanja kriminalnih grupa u društvima u kojima žive i da samim tim budu lišeni mogućnosti slobodnog kretanja ka zemljama EU-a. Prema tome, pozivamo EU da uvede mudru politiku viza za Srbiju i Crnu Goru koja će davati prednost studentima, poslovnim ljudima i onima koji će imati ključnu ulogu u izgradnji svojih zemalja.

· Obezbediti tehničke i finansijske resurse za unapređenje viznog režima: Uvođenje biometrijskih ličnih karata i drugih vidova poboljšanja kontrole granica i viznog režima zahtevaće značajan doprinos zemalja EU-a. Želimo da ohrabrimo EU da pod okriljem Pakta stabilnosti ili u okviru drugih regionalnih mehanizama pomogne u ovom procesu paralelnog harmonizovanja i unapređivanja.

Evropski pokret u Srbiji

Kosovski institut za politička pitanja i razvoj

Iz dokumenta Zajednička evropska vizija: sloboda kretanja ljudi i robe na Kosovu i u Srbiji

Objavljeno kao dodatak nedeljnika Vreme br. 777 od 24. novembra 2005.

home povratak