Hronologija evrobalkanskih integracija

Oktobar

24. oktobar – Savet bezbednosti UN-a podržao je izveštaj norveškog ambasadora Kaija Eidea o situaciji na Kosovu i zaključio da treba započeti politički proces koji će odrediti budući status Kosova. Takođe je rečeno da će generalni sekretar UN-a imenovati specijalnog izaslanika koji će predvoditi proces. Predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica je na istoj sednici Saveta bezbednosti izneo zvanično stanovište Srbije povodom budućih pregovora.

25. oktobar – Evropska komisija je u redovnom godišnjem izveštaju o Bugarskoj i Rumuniji, kao “zemljama u procesu pristupanja” Uniji, istakla da obe zemlje moraju da veoma brzo dovrše određene reforme (naročito u pravosudnom sistemu i državnoj upravi) ako žele da postanu članice Unije u januaru 2007, kako je ranije i bilo predviđeno, a ne godinu dana kasnije. Odluka o datumu pristupanja biće doneta u aprilu ili maju 2006. godine, kaže se takođe u izveštaju.

– U Atini je potpisan Ugovor o formiranju Energetske zajednice zemalja Jugoistočne Evrope.

Novembar

4. novembar – Skupština SCG je ratifikovala sporazum sa NATO-om o tranzitnim aranžmanima za podršku mirovnih operacija, koji je potpisan u julu 2005. godine. Za sporazum je glasalo 19 poslanika iz Crne Gore (jedan je bio protiv, jedan uzdržan, oba iz SNP-a) i 49 iz Srbije (protiv je bilo 33, a četiri poslanika se uzdržalo od glasanja).

7. novembar – Evropska unija je u Beogradu zvanično počela pregovore sa SCG o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju. Na dnevnom redu prve od predviđene tri runde pregovora bili su opšti uvodni stavovi sporazuma, politički dijalog, regionalna i finansijska saradnja.

– Savet Evropske unije usvojio je zaključke o predstojećim pregovorima o statusu Kosova, u kojima se ističe da je za EU neprihvatljivo svako rešenje koje bi bilo jednostrano ili koje bi proisteklo iz upotrebe sile, a dogovoreni status mora pospešiti napredak i Beograda i Prištine ka EU-u. Nema povratka na stanje pre marta 1999. godine, naglasili su ministri spoljnih poslova Unije. Nedopustive su promene sadašnje teritorije Kosova, odnosno nema podele Kosova ni ujedinjenja sa drugom zemljom ili njenim delom. Savet Evropske unije takođe je imenovao Štefana Lenea za predstavnika Unije u pregovorima o statusu Kosova i Metohije. Lene je austrijski diplomata i direktor Direkcije za Balkan, Istočnu Evropu i Jugoistočnu Evropu u sekretarijatu Saveta EU-a.

9. novembar – Evropska komisija objavila je redovne godišnje izveštaje o napretku svih država Zapadnog Balkana (Albanija, BiH, SCG, Makedonija) u procesu stabilizacije i pridruživanja, kao i izveštaje o kandidatima Hrvatskoj i Turskoj, sa preporukama za dalje reforme u određenim oblastima. Istovremeno, predstavljena je i ovogodišnja studija Komisije o strategiji proširenja Evropske unije. Komisija je predložila Savetu ministara da Makedonija zvanično postane kandidat za člana Evropske unije.

– ”Trojka” Evropske komisije predala je u Podgorici preporuke EU-a o eventualnom referendumu u kojima se od crnogorske vlasti traži da se uzdrži od određivanja datuma referenduma dok se to pitanje u potpunosti ne reši. EU je navela i da samo široki konsenzus o pravilima referendumskog procesa može osigurati da ishod glasanja bude prihvaćen kao legitiman.

11. novembar – Savet bezbednosti UN-a imenovao je bivšeg finskog predsednika Martija Ahtisarija za specijalnog izaslanika UN-a za Kosovo i glavnog pregovarača u predstojećim razgovorima o budućem statusu te pokrajine. Njegov zamenik će biti bivši generalni sekretar austrijskog Ministarstva inostranih poslova Albert Roan, a predviđeno je da se Ahtisariju priključe i tri izaslanika. Evropska unija je već odredila Štefana Lenea, a očekuju se još imenovanja izaslanika SAD i Rusije.

18. novembar – Skupština Kosova usvojila je rezoluciju “za potvrđivanje političke volje naroda Kosova za nezavisnom i suverenom državom Kosovo” i to kao platformu za pregovore o statusu Kosova. Zajednica srpskih opština i naselja Kosova i Metohije i Udruženje raseljenih Srba usvojili su Deklaraciju za dalji opstanak Srba u Pokrajini, ističući da je Kosmet „bio, jeste i biće deo Srbije”.

Potpisana Beogradska deklaracija o Evropskoj povelji o malim preduzećima

Ministar privrede u Vladi Republike Srbije Predrag Bubalo i predstavnici vlada zemalja Zapadnog Balkana i Moldavije potpisali su 26. oktobra Beogradsku deklaraciju o Evropskoj povelji o malim preduzećima.

Ovaj dokument je potpisan na sedmom regionalnom sastanku nacionalnih koordinatora za Evropsku povelju o malim preduzećima Zapadnog Balkana.
U Beogradskoj deklaraciji se, između ostalog, navodi da je Evropska povelja o malim i srednjim preduzećima sredstvo za ostvarivanje bliske saradnje zemalja Zapadnog Balkana i Moldavije međusobno, kao i saradnje ovih zemalja sa Evropskom komisijom u cilju ostvarivanja punog potencijala malih preduzeća.
Deklaracija poziva na nastavak primene principa Evropske povelje u zemljama Zapadnog Balkana i Moldavije, kao i na dijalog sa Evropskom komisijom o načinima za postizanje tog cilja.
Evropska povelja o malim preduzećima usvojena je 2000. godine u Portugalu na skupštini šefova vlada tadašnjih 15 država članica Evropske unije.
Povelja ističe značaj malih preduzeća za rast, konkurentnost i zapošljavanje i propisuje deset ključnih principa za podršku njihovog razvoja, među kojima su preduzetničko osposobljavanje, omogućavanje jeftinijeg i bržeg procesa osnivanja preduzeća, unapređenje pravnog okruženja i regulative, raspoložive sposobnosti, poboljšanje pristupa finansijama, kao i povoljan sistem oporezivanja.
Ukupno 35 zemalja, među kojima je i Srbija i Crna Gora, obavezale su se na poštovanje principa Evropske povelje. Međutim, proces primene principa ovog dokumenta sada je integrisan u kontekst nove Lisabonske strategije EU-a i time prestaje da postoji kao poseban i izdvojen proces sprovođenja politike podrške malim i srednjim preduzećima za 25 država članica EU-a.
Evropska komisija tražila je mišljenja zemalja Zapadnog Balkana i Moldavije o budućnosti procesa primene principa Povelje u okviru njihove nadležnosti, a njihov odgovor sadržan je u Deklaraciji kojom se proces Povelje opisuje kao sredstvo za postizanje prave međunarodne konkurentnosti svih naših ekonomija i kao odskočna daska za postizanje punopravnog članstva u EU-u.
Bubalo je posle potpisivanja Beogradske deklaracije ocenio da je ovaj dokument politički akt zbog izraženog opredeljenja država iz regiona da redovno razmenjuju iskustva u razvoju malih i srednjih preduzeća, koja su glavna motorna snaga za razvoj i osposobljavanje svake privrede za ulazak u EU.
On je istakao da je tokom pridruživanja naše zemlje EU-u potrebno izgraditi privredu koja će biti konkurentna kako bi ravnopravno konkurisala zemljama Unije.
Učesnici skupa ocenili su da je stvaranje novih malih i srednjih preduzeća naročito potrebno u narednom periodu kada će biti intenziviran proces restrukturiranja javnih velikih sistema, jer će tada biti neophodno da se omoguće novi poslovi i otvore nova radna mesta.
Regionalni sastanak o Evropskoj povelji održan je istovremeno sa Godišnjom međunarodnom konferencijom Ministarstva privrede o malim i srednjim preduzećima, čija je ovogodišnja tema bila "Mala i srednja preduzeća – pokretač evropske integracije".
Na konferenciji je predstavljen novi plan Vlade Srbije za podsticanje razvoja malih i srednjih preduzeća, čiji je cilj stvaranje povoljnijeg okruženja za njihovo poslovanje i otklanjanje prepreka njihovom razvoju.
Odredbe plana za podsticanje razvoja malih i srednjih preduzeća usaglašene su sa principima Evropske povelje o malim preduzećima.

Objavljeno kao dodatak nedeljnika Vreme br. 777 od 24. novembra 2005.

home povratak