Mi smo bili istoku zapad i zapadu istok,
imali privilegiju da delimo dva idejna sistema,
dve ideološke ravni čitanja života. Razmazili
smo se osećajući izvesnu superiornost spram
istoka i laskali sebi da smo u mnogo čemu
plemenitiji od zapada.
Nestanak Berlinskog zida nije učinio da
Evropa naraste tako kako su svi želeli i postane
velika porodica naroda bez granica. Štaviše,
neke države poput Jugoslavije umesto u Evropu
nepovratno su otišle na istorijsku deponiju.
Srbija je u takvom kretanju "izborila" status
(spoljnim zidom!?) opasanog zemljišta bez
atributa državnosti, sa nepreciznom idejom i
svešću o tome kuda se kretanje nastavlja: u
prošlost ili budućnost.
Uniformisani deo Evrope je došao u
Srbiju. Školovaniji deo Srbije je otišao u
Evropu.
Pitanje šta (kod nas danas) nije
evropski podrazumeva već ustaljenu dozu
samoosude i samoisključivanja. Podrazumeva
takođe i priznanje da smo gubitnici i da sebe
prepoznajemo kao molioce u čekaonici pred
evropskim vratima. Mazohistička poređenja sa
evropskim idejama, ponašanjem, standardima,
robom. daju priliku da još jednom potvrdimo
stereotipnu tezu da smo samo geografski deo
Evrope, ali nikako i civilizacijski.
Svoj položaj smo učinili
tragikomičnim. Razvlastili smo jedan režim koji
je gospodario ratnim bubnjevima, a onda sa
nepotrebnim opterećenjem svekolike krivice
odustali od svake vlasti nad sobom. Uviđajući da
je lakše kad neko drugi gospodari, prepustili
smo se donatorskoj odgovornosti i epigonsku
pamet proizveli u stožernu. Život trenutka je
iznad svakog plana i trajanja, a ideali i briga
za javno dobro kao recidivi nekih drugih vremena
izivaju podsmeh i stid. Sve je u drugom planu i
nijedna aktivnost nije toliko važna kao
uklanjanje barijera na putu u Evropu. Jedini do
sada legitimno izabran predsednik već stoluje u
Hagu gde je i veći broj naših vojnih i
političkih izaslanika, tako da taj grad polako
usvajamo kao sedište naše administracije.
Prestaje naše narušavanje evropskog reda
i mira, nema nediscipline i samovolje, došao je
kraj proizvoljnostima svake vrste. Više ne
čistimo ulice i ne uređujemo fasade zato što su
prljave - već zbog ulaska u Evropu. Naše
primedbe na kriminalne i terorističke aktivnosti
pojedinaca u evropskim krugovima dobrodošle su
kao preporuka za unapređenje u lidere
oslobodilačkih armija i državnike država u
osnivanju. Vozovi više ne stižu na vreme zbog
putnika, već zarad Evrope. A i bebe su mi
sumnjive....
Stranačka borba se ne vodi s ciljem da se
zajedničko dobro sačuva, spreče dalje
nepravilnosti, isprave greške odmah po dolasku
na vlast, već da se "protivnik" (na osnovu
evropskih informativnih standarda) raskrinka i
uništi, a onda sve počne od početka.
Pomišljajući na korupciju, shvatam da nam
je vlast evropska. Jedino su još zaostali neki
mangupi u našim redovima... Ali i to ćemo rešiti
na nekim od sledećih slobodnih, demokratskih
izbora.
Ipak smo mi savesni i poslušni evropski
pojedinci. Kad sve saberem, ne vidim šta kod nas
nije evropsko.
Autor je glavni urednik i
direktor izdavačke kuće "Klio"
(Zorana
Hamovića je Stručni žiri na
ovogodišnjem
Sajmu knjiga u Beogradu
proglasio za "izdavača
godine")
