Domaća privreda mora računati sa svim potezima i ograničenjima koje EU preduzima radi stvaranja jedinstvenog ekonomskog prostora i realizacije zajedničke politike u poljoprivredi. Globalni okviri, dinamički planovi, mere i mehanizmi ostvarivanja ovih ciljeva su utvrđeni i scenariji razvoja poznati. Ako su naši odnosi institucionalno i u funkcionalnom smislu usmereni tako da u najkraćem vremenskom roku SCG postane punopravna članica EU, početnu fazu procesa stabilizacije i pridruživanja treba maksimalno iskoristiti za aktiviranje svih raspoloživih domaćih potencijala.

Optimalna varijanta je da se građenjem strategije održivog razvoja domaće poljoprivrede, kao i strategije ruralnog razvoja Srbije (što predstoji u konceptu reformskih poteza), u punoj meri poštuju projektovane dimenzije poljoprivrednog tržišta EU i politika razvoja i razmene koncipira na način da se maksimalno iskoriste prednosti koje ona pruža i neutrališu negativni efekti.

Privilegije i ograničenja

Bez ambicija da se bliže kvantifikuju mogućnosti i izgledi koji objektivno postoje u domaćoj poljoprivredi, naznačićemo nekoliko najvažnijih obaveza koje predstoje domaćoj poljoprivredi u reformskim procesima harmonizacije s međunarodnim propisima i standardima EU i proističu iz Sporazuma o poljoprivredi Svetske trgovinske organizacije:

Pristup tržištu - carinska tarifa: Obavezno sniženje carina za razvijene zemlje i zemlje u tranziciji prosečno treba da iznosi 36 odsto, i ne ispod 15 odsto po proizvodu u tzv. inicijalnom periodu od šest godina, koji je istekao. Pošto je bivša SRJ u periodu sankcija, a kasnije i SCG, značajnije odstupila od toga (2001. godine), polazna osnova za pregovore sa STO će biti aktuelno važeći režim uvozne zaštite koji se obezbeđuje kroz sistem mera i instrumenata i to spoljnotrgovinskim režimima (slobodan uvoz i izvoz, kvote za uvoz i izvoz, sezonske carine i posebne dažbine).

Izmenom Zakona o carinskoj tarifi, u okviru Akcionog plana harmonizacije tržišta Srbije i Crne Gore, izvršena je dodatna liberalizacija: prosečna carinska stopa za poljoprivredne proizvode snižena je na 19 odsto, što je i ispod standarda koji važe trenutno u svetu, a i u STO! Istovremeno su usaglašene carinske stope za oko 93 odsto tarifnih pozicija koje su u primeni. Za 56 tarifnih pozicija, odnosno šest poljoprivredno-prehrambenih robnih grupa određen je prelazni period od tri godine, uz mogućnost produženja za još dve godine, a reč je o strateški osetljivim proizvodima, koji su pod posebnim sistemom zaštite svuda u svetu, kao što su meso, pšenica, raž, ječam, kukuruz, brašno, mast, ulje i šećer. Crnoj Gori bi trebalo omogućiti da se, u granicama bilansnih potreba, snabdeva pomenutim robama iz domaćih izvora po aktuelnim svetskim cenama.

Interna podrška proizvođača : Obavezi smanjenja domaće podrške i formiranja tržišnih cena podležu sva neposredna izdvajanja iz državnog budžeta, osim onih koja ne ulaze u obračun u skladu sa kriterijumima utvrđenim Sporazumom STO. Obaveze se utvrđuju izračunavanjem AMS modela (agregatne mere podrške) do tzv. "nivoa konsolidovanih godišnjih i finalnih obaveza". U obračun ulazi podrška domaćih tržišnih cena - razlika domaćih i svetskih cena, direktna podrška - kompenzacije, prelevmani i dr., indirektna podrška - subvencije kapitala, bonifikacije kamata, subvencije inputa (goriva i energenata, đubriva, pesticida, semenskog materijala), transporta, osiguranja i slično.

Podsticanje poljoprivredne proizvodnje i određenih razvojnih programa u Srbiji obezbeđuje se i sredstvima Agrarnog budžeta. U prvoj (1996.) godini korišćena sredstva agrarnog budžeta iznosila su milijardu (tadašnjih novih) dinara, ili 6,7 odsto od ostvarenog društvenog proizvoda u poljoprivredi za tu godinu, da bi u narednim godinama realno više puta bila manja od onog iz 1996.

Agrarnim budžetom za 2003. godinu predviđena su sredstva u iznosu od oko 8,22 milijarde dinara, i na nivou su od oko četiri odsto društvenog proizvoda poljoprivrede, što je znatno ispod standarda u svetu . Odnose se na premije i regrese za stočarske i biljne proizvode, unapređenje zdravstvene zaštite u stočarstvu, sufinansiranje stručnih službi i dr.

Visok nivo podrške farmerima u svetu i dalje se održava. Ustanovljen je dosta fleksibilan sistem koji uvažava kretanja na svetskom tržištu (aktuelno depresiran kurs USD, značajan pad cena stočarskih proizvoda, kao i rast cena biljnih proizvoda, posebno žita). Ukupne subvencije farmerima u 2002. godini u zemljama OECD su iznosile 235 milijardi USD, odnosno 249 milijardi eura, što predstavlja 31 odsto ukupnih primanja farmera (odsto PSE - ekvivalent proizvođaču interna subvencija proizvođaču) i na istom su nivou kao 2001. godine, a manje u odnosu na prosek 1986/88. kada su iznosile 38 odsto. U strukturi PSE sa preko 76 odsto dominira podrška tržišnim cenama, što između ostalog ukazuje i na stepen efikasnosti poljoprivreda razvijenih zemalja u svetu.

Posmatrano po zemljama i robnim grupama postoje značajne razlike. Najniži nivo PSE je na Novom Zelandu (jedan odsto), u SAD iznosi 18 odsto, u EU 36 odsto i preko 70 odsto u Norveškoj i Švajcarskoj. Posmatrano po proizvodima, najveća podrška je kod pirinča (80 odsto), mleka i šećera (48 odsto) i pšenice (37 odsto).

Izvozno subvencioniranje: Sporazumom STO definisane subvencije podležu obavezi da se ne širi broj njima obuhvaćenih proizvoda, kao i obavezi smanjenja subvencija u odnosu na za sada utvrđen prosek. Izvozne subvencije moraju biti smanjene vrednosno i količinski. Razvijene zemlje, odnosno zemlje u tranziciji moraju smanjiti vrednosno subvencije za 36 odsto i obuhvat izvoza za 21 odsto.

Izvozne subvencije agrarnih proizvoda u periodu 1986-1990. godine su se kretale u rasponu od 21 do 31 odsto, odnosno prosečno oko 25 odsto za one agrarne proizvode koji su bili predmet podsticaja. Međutim, izvozne subvencije su od 1994. godine smanjene na 1 do 3 odsto, a za 2003. godinu predviđene su u vrednosti od 450 miliona dinara, što ne pokriva ni polovinu vrednosti planiranog izvoza.

U procesu pridruživanja zemalja Jugoistočne Evrope Evropskoj uniji potrebno je sistemskim propisima omogućiti izgradnju kompletne tržišne infrastrukture, maksimiziranje robne proizvodnje i promet pod isključivo komercijalnim uslovima, doneti zakon o prometu obradivog zemljišta koji će važiti za domaće i strane građane, prilagoditi se standardima EU - posebno u oblasti veterine, sanitarnih i fitosanitarnih kontrola, ekološke zaštite životne sredine itd.

Osnovna obeležja razmene sa EU

U međunarodnoj trgovini, poslednjih godina, učešće poljoprivrednih proizvoda stabilizovalo se na oko 10 odsto. U ukupnim domaćim plasmanima poljoprivredni proizvodi SCG učestvuju oko 20 odsto (što je porast u odnosu na manje od 20 odsto devedesetih godina prošlog veka). U strukturi uvoza poljoprivredno-prehrambeni proizvodi zastupljeni su s nešto nižim procentom, na nivou od oko 10-12 odsto, mada je i tu uočljiv rast.

U ovom periodu i bilans razmene poljoprivredno-prehrambenih proizvoda je negativan, uz tendenciju rasta negativnog salda. Već nekoliko prikazanih globalnih pokazatelja dovoljno upečatljivo pokazuje da su spoljnotrgovinski efekti agrarnog sektora ispod njegovih stvarnih potencijala. Nisu, takođe, u dovoljnoj meri iskorišćena ni određena relativna poboljšanja ili pozitivna kretanja u spoljnom okruženju.

U ukupnoj robnoj razmeni sa EU, poljoprivredni proizvodi su zastupljeni sa oko 30 odsto, pri čemu je značajno istaći da je dinamika razmene u usponu. Za izvoznike poljoprivredno-prehrambenih proizvoda SCG tržište EU je veoma značajno. Učešće u izvozu pokazuje tendenciju rasta sa preko 17 odsto u 1999. na preko 54 odsto u 2002. godini, zahvaljujući enormnom iskorišćenju preferencijalnog statusa u izvozu šećera i tradicionalno stabilnom izvozu voća (malina i višanja) i povrća. U regionalnoj strukturi uvoza, tržište EU zastupljeno je sa oko 20-30 odsto po godinama. Za razliku od ukupnog bilansa razmene koji je negativan u pojedinim godinama, u razmeni poljoprivrednih proizvoda sa EU naša zemlja ostvaruje pozitivan saldo.

Dugoročna orijentacija domaće privrede da poveća stepen efikasnosti (proizvodne, društvene) i strukturnog urastanja u polarizovane segmente svetske privrede za poljoprivredni sektor predstavlja veliku obavezu, ali i veliki izazov. Osnovno je pitanje u kojoj meri je domaća poljoprivreda - po organizovanosti, konceptu i orijentaciji - u poziciji da bude konkurentna na tržištu EU. Dosadašnji tokovi, struktura i dinamika ukazuju na njene parcijalne domete, i efekte koji na postojećim osnovama i okvirima ne obećavaju raznovrsniji i stabilniji nastup.

Autor je saradnik beogradskog Instituta za spoljnu trgovinu

BEZ DOBRE STRATEGIJE ZA AGRAR Poljoprivredna delatnost, prema raspoloživim prirodnim i ljudskim resursima i dostignutim nivoom proizvodnje i prerade predstavlja jednu od temeljnih privrednih delatnosti Srbije i Crne Gore. U ukupnom društvenom proizvodu privrede ona zajedno sa prehrambenom industrijom učestvuje sa preko 40 odsto. Međutim, ukoliko se uključi i njihov srazmeran udeo u ostalim granama industrije koje zasnivaju proizvodnju na sirovinama iz poljoprivrede i industrijskim granama koje proizvode inpute za poljoprivredu i prehrambenu industriju, kao i u uslužnim delatnostima, može se proceniti da poljoprivreda u formiranju društvenog proizvoda SCG učestvuje sa oko 60 odsto. Sve to ukazuje na poseban značaj poljoprivrede za stabilnost ukupnog ekonomskog i društvenog razvoja, za trajnu prehrambenu sigurnost, socijalnu i političku stabilnost zemlje. Poljoprivreda Srbije i Crne Gore u devedesetim godinama prošlog veka poslovala je u nestabilnim i izrazito nepovoljnim uslovima, što je uticalo na smanjenje obima i promenu proizvodne strukture, pre svega kapitalno intenzivnih proizvodnji: stočarstva i proizvodnje industrijskog bilja, jer su u pomenutom periodu izostale efikasne mere ekonomske politike. Poljoprivredna proizvodnja već duži niz godina ostvaruje sporiji rast u odnosu na svoje objektivne proizvodne mogućnosti i značaj u ekonomskoj strukturi zemlje. Međutim, i pored pomenutih nepovoljnih okolnosti, ona pokazuje vitalnost, što se može sagledati iz kretanja BDP. Spoljnotrgovinska razmena poljoprivredno-prehrambenih proizvoda posle ekonomskih sankcija odvija se u uslovima poremećene makroekonomske ravnoteže kao posledica secesije i raspada tržišta, pad proizvodnje u tradicionalno izvoznim sektorima poljoprivrede, gubitak postojećeg statusa na pojedinim tržištima (status najpovlašćenije nacije - STO, preferencijalni status u EU i brojnih bilateralnih i multilateralnih sporazuma), liberalizacije ekonomskih odnosa sa inostranstvom i mnogih drugih faktora. Međutim, i u ovim okolnostima koje se ocenjuju kao najteže u kojima je poslovala privreda na ovom ekonomskom prostoru u novijoj istoriji, poljoprivreda i prehrambena industrija proizvele su dovoljno hrane i za domaće potrebe i za izvoz. Ukidanjem sankcija UN, bržom integracijom u međunarodne institucije, dogradnjom sistemskih propisa u oblasti privrede, kao i privatizacijom stvaraju se povoljniji uslovi privređivanja u kojima treba da se značajnije afirmišu izvozne mogućnosti poljoprivrede i prehrambene industrije. Dugoročna izvozna orijentacija agrara je osnovni uslov povećanja ukupne efikasnosti agroindustrijske proizvodnje i njenog bržeg uklapanja u svetsko tržište. SCG ima neto izvozni potencijal u poljoprivrednoj proizvodnji i preradi, koji nije u dovoljnoj meri valorizovan u uslovima odsustva razvojno-izvozne strategije i odgovarajućih stimulativnih mera ekonomske politike.