Evropska komisija je krajem oktobra pozvala Srbiju i Crnu Goru da svojim nalazima i zapažanjima doprinese (trećem) Godišnjem izveštaju Komisije o napretku naše zemlje u procesu stabilizacije i pridruživanja Evropskoj uniji. Kancelarija SCG za evropske integracije, kao glavni koordinator, prosledila je ovaj zahtev nadležnim republičkim ministarstvima i ministarstvima državne zajednice, i na osnovu njihovih dosadašnjih izveštaja pripremila prvi zajednički papir - sažetak - koji će biti prosleđen Evropskoj komisiji. Pitamo Milicu Delević Đilas, direktorku Kancelarije SCG za pridruživanje EU, na kojim se analizama zasniva ovaj dokument, i posebno, kako se mogu oceniti dosadašnje pripreme ove Kancelarije i odgovarajućih službi država članica SCG za saradnju sa Evropskom unijom.

-Osnovno je zapažanje da se situacija u zemlji (govorimo o periodu pre predsedničkih izbora u Srbiji) veoma razlikuje od one iz marta prošle godine, dakle u vreme objavljivanja prethodnog Godišnjeg izveštaja Evropske komisije, kad se još nije znalo da li će zajednička država opstati i kako će izgledati. U međuvremenu su konstituisane i počele s radom uglavnom sve institucije predviđene Ustanom poveljom, usvojen je i primenjen Akcioni plan za harmonizaciju tržišta Srbije i Crne Gore, bez kojeg Evropska komisija nije mogla da započne izradu studije o izvodljivosti (koja bi, u najboljem slučaju, mogla biti dovršena na proleće naredne godine).

0

Sa stanovišta saradnje sa Evropskom unijom posebno je značajno letošnje formiranje Saveta SCG za evropske integracije, u kojem su svi najvažniji predstavnici vlada država članica i državne zajednice. Zadatak je naše Kancelarije da obavlja sve stručne pripreme za sednice Saveta, tehnički pomogne da se odluke Saveta sprovedu, i radi druge administrativne i stručne poslove u koje, pored ostalog, spada i obuka državnih službenika za poslove evropske integracije, kao i prevođenje i redaktura propisa i standarda EU ("aki kominoter"), za šta je, inače, osnovana i posebna Izdavačko- prevodilačka komisija. Takođe, u stalnom smo kontaktu sa Evropskom komisijom, koju, na osnovu posebnih matrica koje popunjavaju države članice, obaveštamo o napretku SCG u ispunjavanju pojedinih zadataka u procesu stabilizacije i pridruživanja- kaže Milica Delević Đilas.

Malo ljudi, mnogo zadataka

U našoj zemlji se, zasad, poslovima evropskih integracija, na svim nivoima, neposredno bavi jedva šezdesetak ljudi (od kojih trećina u Kancelariji SCG), što je neuporedivo manje nego u drugim državama koje pretenduju na članstvo u EU - recimo, desetostruko manje nego u Bugarskoj, koja se priprema za ulazak u Uniju 2007. godine. Da li to znači da nismo dovoljno ozbiljno shvatili koliko nas težak i obiman posao čeka, ili jednostavno još nismo spremni da se tog posla prihvatimo?

-Pre svega moram da istaknem da u našoj zemlji postoji veoma jasan i nedvosmislen konsenzus o tome da želimo u Evropsku uniju. ali ne i o tome kako tamo da stignemo: da li kao jedna država ili Srbija i Crna Gora odvojeno; da li pod "njihovim" ili "našim" uslovima; da li baš moramo da ispunimo sve što se od nas traži. Još nemamo usaglašenu nacionalnu strategiju o pridruživanju Evropskoj uniji, otuda se čini da se nismo ni dovoljno efikasno organizovali za poslove koji nam predstoje. Nadam se, međutim, da će se posle parlamentarnih izbora u Srbiji steći uslovi za formulisanje te strategije, bar za period od nekoliko narednih godina.

Dakle, neophodno je da se vodeće političke snage u zemlji što pre dogovore o tome šta i kako da uradimo na putu evropskih integracija, koji su osnovni koraci, rokovi, izvršioci. I toga se, onda, svaka (nova) vlast mora držati, ako želi da bude pouzdana i odgovorna kako u očima sopstvenih birača, tako i u odnosima sa Briselom i drugim međunarodnim i regionalnim partnerima (jer je priključenje Evropskoj uniji ne samo naša želja, već i zajedničko opredeljenje svih naših suseda iz regiona) - ističe Milica Delević Đilas.

Zbog nas, ne zbog Evrope

Da li bi ovakav razvoj događaja ubrzao izradu Studije o izvodljivosti, kao preduslova (naravno, ako je njen ishod pozitivan) za potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju? Naime, SCG je preostala kao jedina zemlja Zapadnog Balkana za koju ova studija još nije pripremljena (Makedonija i Hrvatska su već potpisale Sporazum, a za Albaniju i od nedavno BiH Evropska komisija je uradila studiju o izvodljivosti).

-Sve ono za šta nam se, bar u prvi mah, čini da radimo na zahtev Evropske unije, ili zato da bismo joj što pre pristupili, u stvari radimo zbog nas samih, da bismo imali bolju državu, bolje institucije, bolji život i izvesniju, bolju budućnost. To je ono što treba da imamo na umu kad menjamo postojeće i donosimo nove zakone, kad reformišemo državne institucije i javne službe, kad privatizujemo preduzeća ili sklapamo bilateralne sporazume o slobodnoj trgovini sa susednim zemljama. Ne smemo više dopustiti da uludo gubimo vreme, energiju i novac odlučujući o važnim stvarima na dnevnoj bazi: moramo postići dogovor o dugoročnim ciljevima od zajedničkog interesa, i u zajedničkom interesu insistirati da se svi pridržavamo onoga što smo svojevoljno prihvatili - ističe naša sagovornica.

Šta je dosad konkretno urađeno da se "pripremi teren" za ovakve planove? U SCG je osnovana zajednička carinska kancelarija, koja je već sasvim operativna i ima urađen pečat za poreklo robe, osnovane su fito-sanitarna i veterinarsko-sanitarna kancelarija. Srbija je donela akcioni plan za harmonizaciju 50 zakona sa EU u naredne dve godine, a Skupština ove republike izmenila je svoj Pravilnik tako da je pri usvajanju svakog novog zakona potrebna i pisana izjava o njegovoj usaglašenosti sa EU. Očekuje se da slično postupi i Crna Gora.

-Bez obzira na različite komentare "dnevnih događaja", mislim da i Evropska unija i mi sami uviđamo da smo puno toga uradili i na približavanju Evropi, i na demokratizaciji društva, i na usaglašavanju dva veoma različita ekonomska sistema, i da smo pokazali pre svega spremnost da međusobno (mislim na Srbiju i Crnu Goru) pregovaramo poslovno, pragmatično, a ne više emotivno. A to je dobar početak - zaključuje Milica Delević Đilas.

Aleksandra Mijalković