22. oktobar - Ministar za ekonomske veze sa inostranstvom Republike Srbije Goran Pitić najavio vraćanje preferencijala Evropske unije za izvoz šećera od početka 2004, nakon uvođenja efikasne carinske kontrole.

23. oktobar - Visoki predstavnik Evropske komisije za spoljnu i bezbednosnu politiku Havijer Solana tokom posete Beogradu izjavio da se prilikom izrade studije o izvodljivosti za Srbiju i Crnu Goru neće voditi računa samo o ekonomskom napretku, već i o reformama na političkom planu.

27-28. oktobar - U okviru tzv. Unapređenog stalnog dijaloga, u Beogradu održani razgovori predstavnika SCG i Evropske unije o reformama potrebnim za izradu Studije o izvodljivosti.

29. oktobar - Nakon 18 godina jedan nemački kancelar je posetio Beograd . Tokom posete Gerharda Šredera najavljen nastavak podrške reformama u Srbiji i evropskoj integraciji Srbije i Crne Gore. Nakon Beograda, Šreder otputovao u Zagreb .
-NATO izrazio zadovoljstvo reformama vojske u Bosni i Hercegovini i najavio skoro pristupanje ove zemlje programu Partnerstvo za mir.

1. novembar - Mađarska uvela vize za građane SCG, u skladu sa obavezama iz budućeg članstva u EU.

2. novembar - Bivši makedonski predsednik Kiro Gligorov apelovao na vlasti u Skoplju da što pre podnesu molbu za punopravno članstvo Makedonije u Evropskoj uniji.

5. novembar - Izvestilac za Balkan Evropskog parlamenta, Doris Pak, izjavila da će Kosovo, ukoliko ostane u sastavu Srbije, predstavljati najveću prepreku za priključenje zemlje Evropskoj uniji. Pak je takođe iznela niz pesimističkih izjava o izgledima za evropsku integraciju Albanije, Bosne i Hercegovine i Makedonije i pozvala na reviziju Dejtonskog sporazuma "jer dvojica od njegovih potpisnika više nisu među živima a treći je u Hagu".

12. novembar - Savet ministara Srbije i Crne Gore konstatovao da je ostvaren niz pozitivnih pomaka u saradnji Evropske komisije i SCG, te da je Komisija dobila mandat da počne pregovore o zaključivanju Sporazuma o tekstilu između SCG i Evropske unije.

13. novembar - Raspuštena Narodna skupština Republike Srbije i raspisani vanredni parlamentarni izbori za 28. decembar 2003. godine.

16. novembar - U Srbiji propali još jedni predsednički izbori jer nije izašlo više od 50 procenata birača upisanih u biračke spiskove. Najviše glasova dobio je Tomislav Nikolić, kandidat Srpske radikalne stranke.
Kristina Galjak, portparol visokog predstavnik EU Havijera Solane izjavila je da "ishod izbora mora biti zvono za uzbunu svim pobornicima demokratskih reformi u Srbiji, posebno imajući u vidu parlamentarne izbore, zakazane za 28. decembar". Galjak je naglasila da je "sada nužna mobilizacija svih demokratskih snaga, kako bi se obezbedilo da se očuva temeljno opredeljenje i usmerenje srpske politike tokom poslednje tri godine ka demokratskim reformama i Evropi"

17. novembar - Šefovi diplomatija zemalja članica Evropske unije podržali su dijalog Beograd-Priština i ocenili da bi prva prilika za razmatranje da li su standardi ostvareni, mogla uslediti i pre polovine 2005. godine, "ako je napredak dovoljan". Oni su takođe rekli da žele da pomognu sprovođenje rezolucije SBUN 1244 i približavanje pokrajine evropskim strukturama, tako što će jačati uvođenje evropskih propisa i zakona na Kosovu kroz "Prateći mehanizam za proces pridruživanja", koji Evropska komisija već primenjuje.

18. novembar - U Briselu je održan koordinacioni sastanak međunarodnih donatora za Srbiju i Crnu Goru. Uz pohvale za dosadašnje reforme, donatori su obećali produžetak pomoći SCG u iznosu od milijardu i 100 miliona evra u 2004. godini, što će, sa dosadašnjom pomoći, iznositi ukupno 4,6 milijarde evra u periodu 2001-2004.

19. novembar - Evropska komisija usvojila Studiju o izvodljivosti za Bosnu i Hercegovinu.

20. novembar - Evropski parlament usvojio drugi godišnji izveštaj o procesu stabilizacije i pridruživanja zemalja Zapadnog Balkana Evropskoj uniji. U izveštaju se preporučuje Evropskoj komisiji da pre planiranog roka završi izradu studije o izvodljivosti za SCG - već do kraja ove godine, a ne u martu naredne godine, kako je planirano. Osim zahteva za produženjem reformi, Evropski parlament preporučuje da se pomogne obema članicama državne zajednice u procesu konačnog rešenja njihovih medusobnih odnosa, uz insistiranje da u tom procesu EU bude neutralna.