Politički rizik, ili preciznije,
percepcija investitora o postojanju
političkog rizika u nekoj zemlji ima dve
posledice: smanjuje broj zainteresovanih
investitora i povećava cenu
finansiranja investicije, pošto se uvećava
kamata. I jedan i drugi efekat kao konačan ishod
imaju manji priliv investicija.
U svetu postoje
specijalizovane institucije koje pokrivaju
politički rizik. Pod okriljem Svetske banke
deluje MIGA ( Multilateral Investment
Guarantee Agency ), mnoge zemlje imaju
nacionalne agencije (nemački HERMES, francuski
COFASE, itd.), a i neke velike banke
(Raiffaisen, Societe Generale, na primer)
osiguravaju protiv političkog rizika. Oblici
rizika koji se pokrivaju su: ratovi i građanski
nemiri, jednokratni raskidi ugovora,
eksproprijacija i nekonvertibilnost valute i
ograničenja transfera kapitala i profita. Već je
rečeno da usluga pokrivanja političkog rizika
košta. Najjeftinije osiguranje pruža MIGA, zatim
nacionalno-državne agencije, a najskuplje je u
komercijalnim bankama.
S ve do sad rečeno služi
da bi se bolje razumela inicijativa koju je
Vlada republike Srbije pokrenula uoči susreta na
vrhu EU-Zapadni Balkan, juna 2003. godine. U
dokumentu koji je za tu priliku usvojen na
sednici Vlade, među konkretnim predlozima za
unapređenje odnosa EU i zemalja zapadnog Balkana
stoji i sledeće: EU bi trebalo da osnuje
Fond za zaštitu protiv političkog
rizika. Time bi se značajno doprinelo
prilivu stranih direktnih investicija. Sa
izdvajanjem od, recimo, 100 miliona evra (od te
sume bi se zapravo mali deo i potrošio) u takav
garantni fond, mogle bi se privući dodatne
stotine miliona, pa i milijarde evra direktnih
stranih investicija.
B rojke su, naravno,
indikativne i ne predstavljaju predlog/procenu
koliko bi sredstava bilo neophodno za takav
Fond. Suština predloga nije u brojakama, nego u
stvaranju mehanizma koji bi dao snažan politički
i ekonomski podsticaj prilivu inostranih
investicija. Stvaranjem ovakvog fonda pod
okriljem EU postiglo bi se nekoliko značajnih
efekata:
• Za investitora bi finansiranje
investicija bilo jeftinije, jer bi se komponenta
kamate koja pokriva politički rizik
iz ovog fonda;
• Percepcija postojanja političkog
rizika bi se revidirala, i to nabolje, ako
institucija kao što je EU svojim imenom i
autoritetom stane iza takvog fonda;
• EU bi ostvarila značajan korak u
svom strateškom cilju, kad je reč o finansiranju
razvoja zemalja Zapadnog Balkana, odnosno
pomerila bi težište sa tehničke pomoći na
investicije kao osnovnog doprinosa rastu i
razvoju ovih zemalja;
• Zemlje Zapadnog Balkana bi mogle
da očekuju veći priliv stranih investicija.
Autor je specijalni savetnik
za
evropske integracije srpskog
ministra
za ekonomske veze sa
inostranstvom
