|
|
|
|
| |
|
|
|
Miraz siromašnih
rođaka
Nove članice dogodine će povećati EU za 60
miliona žitelja, ali će joj smanjiti BDP za
čitavih 10 procenata po glavi stanovnika
| |
| |
|
| |
|
|
Evropska unija, "ekskluzivni klub" nekih od
najbogatijih zemalja na svetu i najveće svetsko tržište
(veće od SAD ili Japana), sa više od 375 miliona
stanovnika, na putu je da se promeni. Naime, kad 1. maja
2004. godine osam bivših komunističkih i dve sredozemne
ostrvske zemlje postanu punopravne članice Unije, ona
neće samo dobiti "u miraz" novih šezdesetak miliona
žitelja. Zemlje koje postaju deo evropske elite znatno
su siromašnije od svojih zapadnih suseda (primera radi,
bruto domaći proizvod - BDP - svih deset novih zemalja
članica manji je od BDP- a jedne Španije) i njihovim
ulaskom BDP Evropske unije pašće za čitavih 10 procenata
po stanovniku! Niko u ovom trenutku sa sigurnošću ne
može reći kakav će uticaj ovo istorijsko proširenje
ostaviti na ekonomiju buduće
"dvadesetpetorke".
Prednosti stupanja deset novih zemalja u Evropsku
uniju su mahom političke, pre svega imajući u vidu
stabilnost kontinenta u svakom pogledu, ali, kratkoročno
gledano, ekonomska strana proširenja je prilično
drugačija. Naime, samo Kipar i Slovenija imaju BDP po
stanovniku koji može da se meri sa drugim (manje
razvijenim) državama članicama Evropske unije. Letonija,
ili, recimo, Poljska, ekonomski su, međutim, prilično
nespremne za učlanjenje u porodicu evropskih naroda.
| |
|
Sadašnje proširenje Evropske unije nije
istorijsko samo zbog konačnog uklanjanja
političkih granica koje su se pre svega desetak
godina protezale sredinom kontinenta, već je i
najveće koje će se ikada dogoditi, ali i ekonomski
najteže po EU. Kada sagledamo prethodna proširenja
i uočimo promene u makroekonomskim indikatorima
svake nove, proširene evropske zajednice, vidimo
da su te promene retko bile negativne, naprotiv.
Poslednje proširenje na Austriju, Finsku i Švedsku
je dobar primer kako BDP i standard stanovništva
na nivou Unije rastu nakon proširenja. Sličan je i
slučaj proširenja na Veliku Britaniju i Dansku.
Širenje najprestižnije evropske organizacije na
manje razvijene zemlje do sada se dešavalo samo sa
jednom (Grčka) ili dve zemlje (Portugalija i
Španija).
Šta ovo sve znači za nas i za naš region
"društvo iz zadnje klupe", kako bi nas neki
nazvali? Evropskoj uniji će, očigledno, biti
potreban određeni, ne tako kratak period da
konsoliduje svoju unutrašnju ekonomiju i tržište
pre nego što se upusti u novu avanturu
proširenja.
Prostim uvidom u statistiku može se
zaključiti da smo ne samo poslednji na spisku za
proširenje, već i ekonomski najnerazvijeniji
region starog kontinenta. Činjenica je da ono što
Srbija i Crna Gora proizvede za celu godinu,
Nemačka napravi za svega par dana! Jasno je da
naša zemlja ne može dostići ekonomski nivo
razvijenosti sadašnje petnaestorice u dogledno
vreme, ali nam ostaje da sve svoje snage
usredsredimo ka napretku i razvoju domaćih
privrednih potencijala. Ukoliko to dobro uradimo,
imaćemo svakako bolje šanse da se u skorije vreme
nađemo unutar Evropske unije.
|
| | |
|
| |
Površina (hiljada km2) |
Broj stanovnika (miliona) |
BDP po stanovniku EUR/PPS |
| Zemlja |
|
|
|
| Austrija |
84 |
8,1 |
24.9 |
| Belgija |
31 |
10,2 |
25 |
| Danska |
43 |
5,3 |
26.4 |
| Finska |
337 |
5,2 |
23 |
| Francuska |
544 |
59,0 |
22.2 |
| Grčka |
132 |
10,5 |
15.1 |
| Holandija |
41 |
15,8 |
25.9 |
| Irska |
70 |
3,7 |
26.3 |
| Italija |
301 |
57,6 |
22.3 |
| Luksemburg |
3 |
0,4 |
41.6 |
| Nemačka |
357 |
82,0 |
24 |
| Portugalija |
92 |
10,0 |
17.1 |
| Španija |
505 |
39,4 |
18.6 |
| Švedska |
411 |
8,9 |
23.2 |
| V. Britanija |
244 |
59,3 |
23.1 |
| EU- 15 |
3.191 |
375.3 |
22.5 |
| Češka rep. |
79 |
10,3 |
12.5 |
| Estonija |
45 |
1,4 |
7.7 |
| Kipar |
9 |
0,8 |
17.1 |
| Letonija |
65 |
2,4 |
5.8 |
| Litvanija |
65 |
3,7 |
6.2 |
| Mađarska |
93 |
10,1 |
10.7 |
| Malta |
0,3 |
0,4 |
8.8 |
| Poljska |
313 |
38,7 |
7.8 |
| Slovačka |
49 |
5,4 |
10.3 |
| Slovenija |
20 |
2,0 |
15 |
| EU- 25 |
3.929 |
432,5 |
20.2 |
| Bugarska |
111 |
8,2 |
4.7 |
| Rumunija |
238 |
22,5 |
5.7 |
| Turska |
775 |
63,9 |
5.9 |
| EU- 28 |
5.053 |
527,1 |
17.6 |
| Albanija |
29 |
3,4 |
2.7 |
| B i H |
51 |
3,7 |
2.8 |
| Hrvatska |
56 |
4,4 |
9.66 |
| Makedonija |
26 |
2,0 |
6.4 |
| S i CG |
102 |
10,2 |
3 |
| EU- 33 |
5.317 |
550,8 |
17 |
| SAD |
9.373 |
275,1 |
34.8 |
| Japan |
378 |
126,5 |
23.8 | |
|
|
| |
|
Izvor: Evropska komisija, WIIW
(uključujući procene) PPS- kupovna moć
| | | |
|
|
|
|
|
|
Autor je
koordinator projekata u
BeCEI | |
| |
