|
Prvu
seriju potpisivanja tih ugovora zaključili su Slovenci
tek 1996, nakon pada prve Berluskonijeve vlade sa kojom
su imali nemalo problema. U međuvremenu je došlo do
preoblikovanja Zajednice u Uniju, pa se sa podrške
budućim kandidatima pristupilo izradi kriterijuma za
prijem i stvaranju transparentnijeg procesa saradnje i
pregovaranja. Dokument usvojen na samitu Evropskog
saveta u Kopenhagenu juna 1993. sadrži tri grupe
kriterijuma na osnovu kojih se ocenjuje zrelost zemlje -
aspiranta da postane članica EU.
1)Politički kriterijumi prvi su uslov da
bi se uopšte pristupilo pregovaranju (jasno, posle
potpisanog i ratifikovanog ugovora o pridruživanju, i
nakon formalno podnete kandidature). Pretendent
mora u potpunosti da ispuni grupu političkih uslova što
pre svega znači da mora biti demokratija čija je
stabilnost osigurana efikasnim funkcionisanjem državnih
institucija. U izveštaju koji Komisija jednom godišnje
dostavlja Ministarskom savetu detaljno se analizira
delovanje sva tri ogranka vlasti;
-
uloga i ovlašćenja nacionalnog parlamenta, poštovanje
njegovih odluka, mogućnost delovanja opozicije,
zakonitost rada parlamenta i njegovih odbora
itd.
-
nezavisnost (imenovanje sudija), finansiranje i
efikasnost pravosuđa.
-
stabilnost vlade, program njenog rada za narednu godinu
(i analize planiranog i ispunjenog u prethodnoj), razvoj
upravnog aparata i lokalnih samouprava; razmatraju se i
obaveze koje je vlada preuzela potpisivanjem
međunarodnih sporazuma, tempo njihove ratifikacije, te
njihovo efektivno poštovanje i primena.
Izveštaj nadalje sadrži i poglavlje o borbi
protiv korupcije i pranja novca, finansiranju stranaka,
pravima pojedinaca u odnosu na državne institucije sa
posebnim osvrtom na utuživost tih prava pred sudovima.
Reč je o pravima na slobodu ispoljavanja mišljenja i
veroispovesti, slobodi i nezavisnosti medija,
ravnopravnosti polova, tretmanu dece, starih, invalida i
siromašnih. Zrelost i humanost jednog društva meri se
dakle ne samo njegovim zakonima i dobrim namerama, već
stvarnim položajem najslabijih. U višenacionalnoj Evropi
posebna pažnja se poklanja položaju manjina, njihovoj
eventualnoj diskriminaciji u svakodnevnom životu,
integrisanosti u društvo, školovanju, slobodi
ispoljavanja kulturnih specifičnosti i socijalnom
položaju.
Iako
se posle prihvatanja kandidature i nakon početka
pregovora težište interesovanja Komisije u njenim
izveštajima sve više pomera na ispunjavanje ekonomskih
kriterijuma, deo izveštaja se i nadalje odnosi na
političke uslove i napredak kandidata u ostvarivanju
standarda EU se i dalje očekuje.
2)Ekonomski kriterijumi za ulazak u Uniju
opisani su u jednoj rečenici: "Funkcionišuća tržišna
privreda, koja je u stanju da se odupre pritisku
konkurencije na unutrašnjem tržištu (Evropske
unije)". Prvi deo je lakše ispuniti, jer je za
to neophodna liberalizacija cena i spoljne trgovine
(snižavanje i ukidanje carina), kao i postojanje
efikasnog pravnog sistema koji svim privrednim
subjektima omogućava da svoja prava - ako nikako
drukčije - mogu izboriti na sudu. Uz to sistem
oporezivanja kao i njegova kontrola moraju biti
transparentni, imovinski odnosi raščišćeni
(denacionalizacija), a finansijski sistem sposoban da
igra ulogu posrednika između štediša (ulagača) i
investitora.
Drugi deo zahteva je ne samo teže ispuniti, već
se i eventualno "gledanje kroz prste" kandidatima po
ovom pitanju nikako ne isplati. Ako zemlja postane
članica EU, a njena privreda nije konkurentna, biće
kažnjena ne po nekoj odluci organa Unije, nego mnogo
skuplje - na samom evropskom tržištu. Efikasnost
privrede se meri pre svega stabilnošću makroekonomskih
pokazatelja (rast bruto društvenog proizvoda, inflacija,
stopa nezaposlenosti, platni bilans sa inostranstvom).
Sem toga, neophodno je postojanje stabilnog privrednog
okruženja u kome privrednici mogu donositi odluke pod
predvidljivim uslovima, postojanje odgovarajuće
kvalifikovanog ljudskog kapitala, savremena
infrastruktura. Država se mora starati da prestruktuira
preduzeća u svom vlasništvu i prilagodi ih uslovima
tržišnog poslovanja, uz neophodno stalno investiranje
radi podizanja produktivnosti. Pošto je kapital bitan
preduslov za pokretanje bilo kakvog posla, pristup
izvorima finansiranja (domaćim ili stranim) je još jedan
neophodni uslov efikasne privrede i podrazumeva viši
stepen razvijenosti finansijskog sektora i konsolidacije
javnih finansija.
Kao
nepogrešiv pokazatelj razvijenosti privrede i njene
konkurentnosti nude se podaci o stepenu integracije
privrede kandidata u privredu EU. Tu je važan ne samo
obim uvoza i izvoza, već i postojanje što šire palete
proizvoda kojima se trguje sa Unijom. To se može lakše
postići nakon privatizacije i nicanja mreže malih i
srednjih preduzeća, čija fleksibilnost i inovativnost
čine čitavu privredu dinamičnijom i prilagodljivijom
svetskim tokovima.
3)Administrativni kriterijumi odnose se
na sposobnost zemlje članice da preuzme celokupno
prmarno i sekundarno zakonodavstvo Unije -
acquis comunitaire i da osigura njegovo jednoobrazno
tumačenje, primenu i efikasno sankcionisanje u slučaju
nesprovođenja. Jasno je da glavni teret sprovođenja ovog
zadatka pada na državnu upravu i sudstvo. Država mora da
izradi strategiju modernizacije državne uprave čime će
povećati njenu transparentnost, efikasnost i kontrolu
nad njenim delovanjem. Sve to, naravno, treba učiniti ne
samo na nacionalnom, već i na regionalnom i lokalnom
nivou. Svaki kandidat može sam odabrati hoće li se
poslovi neophodni za ovo ujednačavanje voditi iz jednog
zasebnog ministarstva za evropske integracije, ili će
svaki resor imati jedno odeljenje koje će biti čvoriste
izmedju specifičnih zadataka ministarstva i
koordinacionog tela na nacionalnom nivou.
Jačanje sudstva, pre svega kroz obučavanje i
širenje kapaciteta, pomoći će da ono odigra svoju ulogu
u sprovođenju pravnih odredbi EU, ali i da osigura
stabilniji razvoj privrede i ispunjenje ekonomske grupe
uslova. EU i ovde očekuje izradu Akcionog plana od
strane zemlje kandidata. Sprovođenje reformi državne
uprave i sudstva ima zadatak da omogući prilagođavanje
buduće zemlje članice pojedinačnim "politikama" Unije.
Ove "politike" oličene su u 31 poglavlju oko kojih se
detaljno pregovara i koja čine integralni deo ugovora o
pristupanju Uniji.
Od
svih njih je svakako najvažnija primena propisa iz
oblasti stvaranja unutrašnjeg tržišta, koje je nakon
1993. postalo kičma EU. Za stvaranje unutrašnjeg tržišta
neophodno je osigurati "četiri slobode" (kretanja robe,
usluga, kapitala i ljudi). Da bi se omogućilo nesmetano
funkcionisanje unutrašnjeg tržišta, neophodno je uz to
dosledno sprovodjenje politike slobodne konkurencije,
koja obuhvata borbu protiv kartela i zloupotrebe
monopolskog položaja, regulisanje državne pomoći
privredi i spajanja (fuzije) preduzeća. Budući da mi
imamo malo iskustva na ovom području, samo usvajanje i
primena propisa zahtevaju pre svega obučavanje kadrova
uz istovremeno stvaranje nacionalnog zakonodavstva za
vođenje ove politike.
4) Od kandidata se na kraju, kao četvrti
uslov, očekuje i saglasnost sa ciljevima političke i
ekonomsko- monetarne unije.
Kopenhagen, drugi put
Na
samitu Evropskog saveta u Kopenhagenu 13.12.2002.
usvojena je ocena da je deset zemalja ispunilo uslove za
prijem. Njima je za period 2004- 2006. odobrena dodatna
finansijska pomoć u iznosu od oko 41 milijardi evra,
koja će uglavnom biti utrošena za poboljšanje
infrastrukture, izgradnje institucija i za modernizaciju
poljoprivrede. Budžetski problem, nastao usled toga što
novoprimljene članice prvo moraju uplatiti svoj udeo u
finansiranju EU, a tek kasnije povući sredstva na koja
imaju pravo, rešen je tako što će "svoj" udeo
novoprimljeni članovi dobiti u iznosu koji bi im
pripadao kao da su članovi Unije vec od 1. januara 2004.
, iako će u stvarnosti postati članovi (i svoje obaveze
plaćati) tek od 1. maja. Računa se da će na ovaj način
ove zemlje uštedeti oko 1,7 milijardi evra.
Proces priključenja naše zemlje Uniji trenutno je
naš najvažniji, ali ne i jedini cilj. On je samo deo
čitavog procesa transformacije koji je mnogo dublji i za
čije odvijanje je potrebno mnogo više vremena nego za
ulazak u EU. Njihovo delimično preklapanje, obično vodi
fiksiranju na ispunjenje uslova za priključenje i
zapostavljanju dugoročnih ciljeva transformacije,
pogotovo stoga što je pojačano stalnim političkim
pritiskom organa EU. Na tom putu nam predstoje velika
iskušenja, i politička stabilnost zemlje se može očuvati
samo ako proces prijema i njegove posledice budu na
stalnoj proveri što šire javnosti. Neminovnost
socijalnog raslojavanja društva nameće istrajavanje na
daljoj izgradnji sistema socijalne zaštite, iako ovo
pitanje ne zauzima visoko mesto na listi kriterijuma za
prijem u EU.
Upravo sada, kada pristupamo ispunjavanju uslova
za ulazak u EU, moramo istovremeno biti svesni ne samo
velikog obima posla koji je pred nama, već i njegovog
ograničenog dometa u odnosu na čitav kompleks promena
koje stvaranje jednog samosvesnog, dinamičnog, socijalno
izbalansiranog i ekonomski prosperitetnog društva
zahteva. Članstvo u EU predstavlja na tom putu samo
jednu
stepenicu. |
