Generalno se smatra da će samit u Solunu 21. juna biti "istorijski" u smislu da će za duži period vremena odrediti sadržaj i karakter odnosa Evropske unije prema zemljama tzv. Zapadnog Balkana. Nakon uspešnog privođenja kraju velikog proširenja EU, ovaj region postaje naredni krupni izazov za Evropsku uniju.

S jedne strane, Evropska unija ističe da proces sopstvenog proširivanja neće smatrati dovršenim dok i ove zemlje ne postanu njeni članovi. A reč je o zemljama opterećenim većim brojem problema i o regionu koji je u bliskoj prošlosti bio glavni generator nestabilnosti u Evropi, što je i uslovilo kvalitativno drugačiji pristup Unije. S druge strane, realna je bojazan da će veliko proširenje EU dovesti do izvesnog "zamora" u EU kad je reč o daljem proširivanju i da će, sledstveno tome, i pažnja i objektivno angažovanje EU u regionu biti ispod nivoa koji objektivna situacija u regionu zahteva. Zbog toga i želja da se u Solunu napravi novi iskorak koji bi učvrstio i obogatio međusobne veze EU i zemalja zapadnog Balkana.

U proteklih šest meseci pojavilo se više inicijativa i predloga kako obogatiti i osnažiti aktuelne odnose EU i zemalja zapadnog Balkana, trenutno upakovane u Proces stabilizacije i pridruživanja. Grčka, aktuelni predsedavajući EU, ponudila je poseban dokument koji je posvećen isključivo unapređenju odnosa EU i zemalja Zapadnog Balkana. Pored Grčke, svoje predloge su ponudili i Švedska, Hrvatska, Makedonija, Bertelsman fondacija, ESI, da pomenemo samo neke od značajnijih. Radi se, dakle, o obilju već prisutnih predloga, o bogatom "jelovniku" iz kojeg bi učesnici Samita trebalo da proberu ono što je prava mera onog što se može "sažvakati".

- treće, ovim dokumentom se snaži regionalna saradnja i regionalni pristup Evropskoj uniji, s obzirom da se njime daje podrška predlozima koji su već "na stolu", koji su potekli iz drugih zemalja u regionu i koji odražavaju regionalne interese kad je reč o jačanju saradnje sa Evropskom unijom;

- četvrto, a verovatno i najvažnije, ovim dokumentom pokreću se i neke nove, dosad nepomenute inicijative, posebno u delu jačanja makroekonomske saradnje EU i zemalja Zapadnog Balkana. Osnovna premisa, u platformi detaljno razrađena, jeste da se novi odnos EU i Zapadnog Balkana mora graditi na obogaćivanju instrumentima saradnje koji karakterišu normalne odnose ugovornih strana, a ne odnose koji počivaju na balkanskom provizoriju, na ad hoc i stabilizirajućim instrumentima dosad korišćenima, a koji sugerišu vanredno a ne redovno, normalno stanje.

Dakle, za razliku od većine dosadašnjih predloga za Solun koji idu za tim da uvećaju finansijska sredstva kroz postojeće okvire, dodajući tome i kohezione fondove, predlog iz Srbije je da se ozbiljno razmotri i dugoročno osmisli postupak uvođenja novih instrumenata saradnje, instrumenata koji će se efikasnije odnositi prema postojećim problemima u zemljama ovog regiona i koji će, sledstveno tome, dati i jači impuls pridruživanju Evropskoj uniji. Naravno, nemoguće je očekivati da će Samit u Solunu te i takve predloge odmah usvojiti. Ali nije nemoguće i nerealno očekivati da će prisustvo ovih ideja i predloga u Solunu malo više otvoriti vrata proširivanju i produbljivanju procesa prodruživanja EU i zemalja Zapadnog Balkana.