Evropski sporazumi (Europe Agreements) su poseban oblik sporazuma o pridruživanju koji je Evropska unija potpisala sa državama srednje i istočne Evrope, u procesu njihove pripreme za članstvo u EU. Zasnovani su na načelima poštovanja ljudskih prava, demokratije, pravne države i tržišne ekonomije. Evropski sporazumi sklopljeni sa Bugarskom, Češkom, Estonijom, Mađarskom, Litvanijom, Letonijom, Poljskom, Rumunijom, Slovačkom i Slovenijom, na neodređeno vreme, sadrže politički deo (koji predviđa bilateralne i multilateralne konsultacije o svim pitanjima od zajedničkog interesa), trgovinski deo (stvaranje zone slobodne trgovine), i delove posvećene ekonomskoj, kulturnoj saradnji i usklađivanju zakonodavstva država kandidata (posebno u oblasti intelektualne svojine i tržišne konkurencije).

Pristupno partnerstvo (Accession Partnership) je proces koji je Evropski savet utvrdio u Luksemburgu 1997. godine, kako bi se zajednički odredili kratkoročni i srednjoročni prioriteti na putu ka punopravnom članstvu države kandidata, finansijska pomoć EU za ispunjavanje tih ciljeva, kao i uslovi vezani za tu finansijsku pomoć.

PHARE program je glavni finansijski instrument predpristupne strategije za deset država srednje i istočne Evrope koje su se kandidovale za članstvo u Evropskoj uniji. Ustanovljen je posle pada komunizma u srednjoj i istočnoj Evropi 1989. godine, kako bi pomogao privrednu obnovu Poljske i Mađarske, a kasnije još 11 zemalja tog regiona. Ciljevi ovog programa za period od 2000. do 2006. godine su usmereni na izgradnju institucija neophodnih u procesu približavanja EU, kao i na podršku stranim ulaganjima. Sličan program, TACIS, primenjuje se u Zajednici nezavisnih država (ZND), a CARDS za pet zemalja Zapadnog Balkana, u sklopu procesa stabilizacije i pridruživanja, i pored ostalog usmeren je na ekonomsku obnovu, stabilizaciju regiona i povratak izbeglica i raseljenih lica, uspostavljanje vladavine prava i prekograničnu saradnju.

Proširenje EU (EU Enlargement) proces je započet 1973. godine, kada je tadašnja Evropska ekonomska zajednica (EEZ) sa šest članica (Francuska, SR Nemačka, Italija, Belgija, Holandija, Luksemburg) proširena na devet (uključivši Veliku Britaniju, Irsku i Dansku), zatim na 10 (Grčka je primljena januara 1981.), pa na 12 (Španija i Portugalija ušle su EEZ januara 1986.) i, najzad, na današnju Ťpetnaestorkuť (prijemom Austrije, Švedske i Finske januara 1995. godine). Acquis Communautaire je zajednička tekovina svih članica EU. Obuhvata skup prava i obaveza, odnosno važećih ugovora i pravne regulative EU, i zemlje koje žele da pristupe Uniji moraju ih u potpunosti prihvatiti i uskladiti sa svojim nacionalnim zakonodavstvom.