Verujem da je politički razvoj u Jugoslaviji jasno pokazao da budućnost lezi u saradnji sa Evropskom unijom i konačnim uključenjem u nju...
Romano Prodi
 
   
 
Zoran Skopljak: KOSOVO I SAVET EVROPE
  
Ko je nadležan za Pokrajinu?
Ulazak Srbije i Crne Gore u Savet Evrope otvara pitanje zaštite ljudskih prava i osnovnih sloboda na Kosovu i Metohiji
  
    

Da li će žitelji Kosova i Metohije imati pristup Evropskom sudu za ljudska prava, kao i ostali državljani Srbije i Crne Gore ?

U danima neposredno nakon prijema SCG u Savet Evrope bilo je raznih izjava na ovu temu, od toga da se ulazak u SE, sa svim svojim posledicama, odnosi na sve građane SCG, dakle i Kosova i Metohije (Peter Šider, predsednik Parlamentarne skupštine SE) pa do toga da on neće imati nikakve posledice na stanovnike ove Pokrajine (Bajram Redžepi, predsednik kosovske vlade).

 
Prilikom razmatranja prijema naše zemlje u članstvo Saveta Evrope, Parlamentarna skupština SE je krajem septembra prošle godine iznela u svom mišljenju br. 239 sledeće: "Parlamentarna skupština smatra, imajući u vidu posebnu pravnu situaciju koja proizilazi iz Rezolucije 1244 SB UN, da stanovništvo Kosova treba da uživa punu zaštitu Evropske konvencije o ljudskim pravima i drugih konvencija Saveta Evrope, uključujući i njihove nadzorne mehanizme, i preporučuje da Komitet ministara pozove Generalnog sekretara Saveta Evrope da sa vlastima u Beogradu i UNMIK-om istraži načine za garantovanje primenljivosti na Kosovu suštinskih normi konvencija Saveta Evrope i njihovih nadzornih mehanizama - uključujući i pristup Evropskom sudu za ljudska prava." Problem je što organi Srbije i Crne Gore nemaju ingerencije na teritoriji južne srpske pokrajne. Iako Kosovo i Metohija, bar teorijski (rezolucija SB 1244), čine sastavni deo SCG, ova država ne može da bude odgovorna za zaštitu ljudskih prava i na tom delu svoje teritorije, jer nema faktičku vlast.
 

A ako SCG nije odgovorna, ko je? Na Kosovu i Metohiji vlast praktično dele dva subjekta - Civilna uprava UN-a (UNMIK) i međunarodne vojne snage pod vođstvom NATO-a, pa bi oni jedino i mogli biti tužena strana u nekom eventualnom budućem sporu. Da stvar bude još komplikovanija, međunarodne organizacije, poput UN-a ili NATO-a, ne mogu da budu odgovorne u smislu Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, jer imaju imunitet, a osim toga - nisu ni potpisnice Konvencije. Pred Evropskim sudom za ljudska prava može biti tužena, da podsetimo, samo neka od država potpisnica Konvencije, koja odgovara za poštovanje prava ljudi pod svojom jurisdikcijom (član 1. Konvencije).

Iz ovoga proizilazi da bi građanin Kosova i Metohije, u slučaju povrede njegovih ljudskih prava, mogao pred Evropskim sudom da tuži samo neku od zemalja članica NATO-a, koja je pritom i članica SE, te tako potpada pod nadležnost Suda - pod uslovom da Sud prihvati stanovište da ove zemlje imaju jurisdikciju nad građanima pokrajne.
Mogli bi se, međutim, naći neki primeri iz prakse Evropskog suda koji bi olakšali razumevanje problema. U tom smislu je zanimljiva tužba porodica poginulih u NATO bombardovanju RTS-a aprila 1999. protiv država članica NATO-a, koje su i članice SE. Porodice su tužile ove države zbog povrede ljudskih prava (prava na život, slobodu izražavanja i prava na delotvoran pravni lek) učinjenih prilikom bombardovanja zgrade RTS-a, tvrdeći da su ove zemlje imale jurisdikciju nad poginulim i povređenim. Sud se po pitanju ove tužbe oglasio nenadležnim sa obrazloženjem da poginuli i povređeni u bombardovanju RTS-a nisu bili pod jurisdikcijom tuženih zemalja (Sud je smatrao da jurisdikcija u ovom smislu podrazumeva efektivnu kontrolu nad teritorijom). Takođe, naša zemlja nije u to vreme bila članica Saveta Evrope ni potpisnica Konvencije.

Što se tiče Kosova i Metohije nakon ulaska NATO snaga, oba ova razloga bi mogla da otpadnu, posebno posle prijema SCG u Savet Evrope. Ovakav stav bi mogla da potkrepi i presuda Evropskog suda u slučaja Loizidu protiv Turske. On se odnosio na kršenje prava sadržanih u Konvenciji na teritoriji Severnog Kipra pod turskom okupacijom. Sud je tom prilikom, između ostalog, istakao da činjenica da turska vojska efektivno kontroliše teritoriju Severnog Kipra (Turska je imala preko 30 hiljada svojih vojnika na severnom delu ostrva) stvara obavezu Turske da kao potpisnica Konvencije obezbedi zaštitu ljudskih prava na toj teritoriji.

Odgovor ćemo dobiti tek kad se prvi konkretan slučaj kršenja Konvencije na Kosovu i Metohiji nađe pred Sudom.

Autor je član Upravnog odbora Centra za razvoj Srbije

  
 
Objavljeno kao dodatak nedeljnika VREME broj #642 od 24. aprila 2003.