- Vaša zemlja je ulaskom u Savet Evrope (SE) prihvatila i čitav niz obaveza koje će morati da ispuni (dakle, više nije na njoj da odluči hoće li ili neće), a one se pre svega odnose na poštovanje ljudskih prava. To nisu samo obaveze koje Srbija i Crna Gora ima prema međunarodnoj zajednici, već prvenstveno prema svojim građanima - navodi Verena Tejlor, specijalni izaslanik Saveta Evrope u Srbiji i Crnoj Gori i šef kancelarije SE u Beogradu, u ekskluzivnom intervjuu za "Evropski forum".

Na svečanosti u Strazburu, gde je državna zajednica Srbija i Crna Gora i zvanično postala 45. članica SE, ministar spoljnih poslova Goran Svilanović potpisao je Evropsku konvenciju o zaštiti ljudski prava i osnovnih sloboda, najznačajniji dokument u ovoj oblasti, a Skupština SCG trebalo bi da je ratifikuje, zajedno sa dopunskim protokolima (1, 4, 6, 7, 11, 12 i 13) u roku od godinu dana. Obaveza je SCG da potpiše i godinu dana od prijema u SE ratifikuje, takođe uz protokole kojima je dopunjena, i Evropsku konvenciju o sprečavanju mučenja i nečovečnih ili ponižavajućih postupaka i kažnjavanja, a u roku od dve godine Evropsku povelju o jezicima regionalnih ili manjinskih grupa, Evropsku povelju o lokalnoj samoupravi, Evropsku socijalnu povelju i Evropsku okvirnu povelju o prekograničnoj saradnji, kao i nekoliko drugih konvencija SE (o ekstradiciji, međusobnom pružanju pravne pomoći u krivičnim predmetima, pranju novca, pretresu, zapleni i konfiskaciji prihoda stečenih nezakonitim putem, transferu osuđenih lica).

Ovdašnju javnost, naravno, najviše interesuje kada ćemo dobiti pristup Evropskom sudu za ljudska prava, preko kojeg Savet Evrope nadzire primenu Konvencije o ljudskim pravima na teritoriji zemalja potpisnica i omogućava da u slučaju njihovog kršenja pojedinci neposredno tuže državu.

Nema "selektivne" pravde

-Odmah da objasnim: tek nakon ratifikacije ove Konvencije, građani Srbije i Crne Gore će dobiti "zeleno svetlo" da se za zaštitu svojih prava, ukoliko su iscrpli sve mogućnosti u okviru nacionalnog zakonodavstva, obrate Evropskom sudu.
Znam da će, na žalost, to obeshrabriti priličan broj ljudi, ali mora se znati da sve dok Skupština Srbije i Crne Gore ne ratifikuje Konvenciju, njeni državljani neće imati pravo da se obrate Evropskom sudu. Takođe, neće kasnije moći da se žale Strazburu ako prethodno nisu prošli sve instance u svojoj zemlji. Treba već sad napomenuti još jednu važnu stvar, a to je da se ljudska prava ne mogu štititi "unazad", dakle, Sud će uzimati u obzir samo slučajeve koji su se dogodili posle ratifikacije Konvencije, nikako retroaktivno. Mnogi žitelji bivših komunističkih istočnoevropskih zemalja, međutim, ovo nisu razumeli, pa su nagrnuli u Strazbur da traže ispravljanje nepravdi koje su im učinjene još u vreme "crvene diktature".
I ovako, doduše, pred Evropskim sudom za ljudska prava našao se veliki broj žalbi iz ove grupe zemalja, a ukupan broj nerešenih predmeta trenutno se procenjuje na oko 19.000, tako da se do presude dosta dugo čeka.
Najzad, da kažem još nešto što se nekima verovatno neće svideti, a to je da Konvencija o ljudskim pravima štiti sve ljude podjednako, i da se ne može selektivno primenjivati samo na "dobre", već i na "loše" momke - kriminalce, siledžije, lopove...

Šta se još očekuje od naše zemlje nakon prijema u Savet Evrope?

-Predstoje vam ratifikacija Dejtonskog sporazuma i saradnja na njegovoj primeni, što se posebno odnosi na rešavanje unutrašnjih i međunarodnih sporova mirnim putem, nastavak saradnje sa Haškim tribunalom, zatim izmene i dopune domaćeg zakonodavstva i dalje demokratske reforme državnih institucija.
Saradnja sa Hagom je više od obaveze, to je početak suočavanja vašeg naroda sa prošlošću i osnovica za pomirenje. Teško je, naravno, naterati celo društvo da se kritički osvrne na proteklih desetak i više godina i iz toga izvuče prave poruke za budućnost. I dalje tu ima gorčine, nerazumevanja i nespremnosti. Ali, upravo zato je potrebno da vlasti jasno iskažu svoju spremnost na saradnju sa Tribunalom i ispune sve što je potpisano.
Kad je reč o promenama u oblasti zakonodavstva, očekuje se da u Ustavnu povelju uključite odredbe kojima se vojska stavlja pod civilnu kontrolu, da donesete zakon o reformi policije i primenite Evropski kodeks o policijskoj etici, da reorganizujete tajnu policiju i stavite je pod kontrolu vlade i Skupštine, da usvojite Predlog zakona o radiodifuziji (dovoljno brzo da bi se mogao primeniti pre narednih izbora) i osigurate slobodu govora i medija, da donesete zakon kojim će se obezbediti primena Ženevske konvencije o statusu izbeglica (sa pratećim protokolom) i zakon o građanskim udruženjima i nevladinim organizacijama, u skladu sa evropskim standardima, kao i da u saradnji sa stručnjacima Saveta Evrope revidirate zakone i propise koji se odnose na zatvorski sistem, ratne zločine i mučenje...
Mi smo u Savetu Evrope svesni da je ovo tek početak procesa koji će potrajati, i da zemlja neće moći sve da uradi sama, ali smo takođe spremni da pomognemo na svakom koraku i uvereni da je vaša politička elita, i većina građana, zaista privržena zajedničkim evropskim vrednostima i evropskoj integraciji. Taj duh je postojao ovde i ranije, tako da ulazak Srbije i Crne Gore u SE nije početak nečeg novog, već bih pre rekla - povratak kući.

Škola demokratije

Poštovanje ljudskih prava, ljudskog dostojanstva ali i različitosti, kao preduslov za bilo kakvu dalju saradnju sa pripadnicima drugih naroda u sopstvenoj zemlji i u susedstvu, ipak se ne može se oslanjati isključivo na zakone i propise.

-Naravno, i upravo zato Savet Evrope podstiče i razne druge aktivnosti, kao što je "škola demokratije" za studente, mlade političare i državne službenike, trening sudija, obuka policajaca iz etike, obogaćivanje nastavnog gradiva za osnovce i srednjoškolce lekcijama o demokratiji, ravnopravnosti i ljudskim pravima (u pripremi je zajednički projekat Saveta Evrope i Ministarstva obrazovanja Srbije i Crne Gore)... Tu su nam veoma koristila iskustva iz drugih zemalja.
Važno je da se od malih nogu borimo protiv loših stereotipa i predrasuda koje nam onemogućavaju da poštujemo i uvažavamo one koji se po bilo čemu od nas razlikuju, i da što više saznajemo jedni o drugima u Evropi i regionu - jer proces evropskih integracija istovremeno je i proces pomirenja (ne samo u ovom delu Evrope, i ne samo sada) i građenja zajedničke budućnosti.

Ko će i kako obezbediti poštovanje ljudskih prava i sloboda na Kosovu i Metohiji?

-Ovo je veoma bolno pitanje. Parlamentarna skupština SE jasno je stavila do znanja da se Konvencija o ljudskim pravima i druge konvencije Saveta Evrope, s obzirom na Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti OUN, odnose i na stanovnike Kosova, koji takođe imaju i pristup Evropskom sudu u Strazburu, ali je ostavila da se o načinu primene ovih normi dogovore vlasti u Beogradu i UNMIK. Jasno je da Srbija i Crna Gora, koja nema izvršnu vlast u Pokrajini, ne može garantovati primenu Konvencije, dakle, mora se tražiti alternativa. Razgovarali smo sa predstavnicima UNMIK-a (vlada SCG je sa tim upoznata) o tome kako bi oni mogli da osiguraju primenu Konvencije na Kosovu. Pregovori su u toku.
Dodatni je problem što građani Kosova i Metohije ne mogu da se obrate Evropskom sudu za zaštitu ljudskih prava sve dok ne iskoriste u potpunosti mogućnosti domaćeg zakonodavstva, ali da bi ova procedura bila ispoštovana, sudovi u Pokrajini bi morali da potpadaju pod nadležnost Srbije i Crne Gore, što sad u praksi nije slučaj.

Što pre okončati vanredno stanje

Kako će Savet Evrope nadzirati poštovanje prihvaćenih obaveza u Srbiji i Crnoj Gori?

-Prvo da istaknem da Parlamentarna skupština Saveta Evrope smatra da, kakav god bio ishod raspodele nadležnosti između zajedničke države Srbije i Crne Gore i republika, ta država će, sve dok postoji, biti međunarodno obavezna da poštuje obaveze preuzete stupanjem u članstvo SE.
Zajedno sa vlastima u vašoj zemlji ustanovili smo takozvani "post- prijemni" program, kroz koji su prošle i druge zemlje kao novoprimljene članice Saveta Evrope. On uključuje i praćenje preuzetih obaveza po oblastima (recimo, jedan će čovek biti posebno zadužen za reformu sudstva i kaznenu politiku), i u tome ćemo imati saradnju i drugih međunarodnih organizacija, pre svega OEBS-a i Evropske unije.
Monitoring se sastoji iz dve paralelne procedure. Parlamentarna skupština SE (u skladu sa Rezolucijom 1115 iz 1997. godine) posredstvom Odbora za nadzor prati kako i novi i stari članovi poštuju ljudska prava i slobode, a Komitet ministara, preko svog sekretarijata (odnosno Grupe generalnog sekretara za nadzor), nadgleda ispunjavanje posebnih obaveza u svakoj (novoučlanjenoj) zemlji ponaosob. Tri meseca posle prijema, Grupa "na licu mesta" ocenjuje situaciju u zemlji i zatim podnosi izveštaj koji će biti stavljen na uvid javnosti. Takva poseta Srbiji i Crnoj Gori planirana je za 16. jun.
U međuvremenu, najvažnije je da se što pre okonča vanredno stanje uvedeno posle ubistva srpskog premijera Zorana Đinđića. Nama je sasvim jasno zašto se pribeglo ovoj meri, ali ona nije u skladu sa Konvencijom o ljudskim pravima. Najviše se pribojavam da će Skupština doneti neka posebna pravila i dopune zakona samo zbog vanrednog stanja, a to se ne bi smelo dogoditi.
Kao što sam već naglasila, svi zakoni i procedure u vašoj zemlji sad moraju biti usklađeni sa Konvencijom o ljudskim pravima, i jednaki za sve, i za loše i za dobre!

Aleksandra Mijalković