| Slobodna trgovina na Balkanu | |
Prepreke već na startu
Tek što je počela da se ostvaruje ideja o zajedničkom balkanskom
tržištu, sa gotovo 60 miliona potrošača, već je naišla na prepreke
u vidu carina koje je BiH nedavno uvela za robu iz SCG i Hrvatske
Ideja o zajedničkom tržištu balkanskih
zemalja, sa gotovo 60 miliona potrošača, tek što je počela i formalno
da se ostvaruje već je naišla na prepreke. Osam zemalja regiona (Albanija,
BiH, Bugarska, Hrvatska, Makedonija, Moldavija, Rumunija i SCG)
prvo su potpisale Memorandum o razumevanju o liberalizaciji i
olakšavanju uslova trgovine (juna 2001. godine, pod okriljem Pakta
za stabilnost Jugoistočne Evrope), a zatim su i sklapanjem mreže uzajamnih
bilateralnih sporazuma o slobodnoj trgovini potvrdile svoje
opredeljenje da unutar regiona uspostave slobodan protok ljudi,
robe, usluga i kapitala.
A onda, upravo kada je na red došlo potpisivanje
multilateralnog sporazuma, čija je primena planirana najdalje
za početak 2007. godine, Savet ministara BiH je ponovo uveo carine
na neke poljoprivredne proizvode iz SCG i Hrvatske, sa objašnjenjem
da je u prvom slučaju reč o “kontrameri” (posle odluke srpske vlade
da uvede izvozne subvencije za tu robu), a u drugom o “zaštiti domaćeg
tržišta od prevelikog uvoza koji je rezultirao visokim spoljnotrgovinskim
deficitom”.
Srpska vlada je pokazala spremnost da izmeni
svoju odluku, pod uslovom da BiH poštuje odredbe bilateralnog sporazuma
o slobodnoj trgovini sa SCG i ukine naknadno uvedene carine od pet
do 20 odsto na oko 90 proizvoda, koji čine gotovo trećinu našeg izvoza
u BiH. Pre toga, 1. februara, zvanično
Problem visokog deficita
Od početka pregovora za
zaključenje sporazuma o slobodnoj trgovini, BiH je znala da Srbija
iz budžeta podstiče izvoz određenih poljoprivredno-prehrambenih
proizvoda. To joj nije smetalo dok je (do početka 2004) imala asimetriju
u svoju korist, ali ne bi trebalo ni sada da joj smeta s obzirom na to
da se subvencija primenjuje na izvozne cene koje su više nego na domaćem
tržištu (a to je SCG dokumentovala i na trećoj sednici Mešovite komisije
za primenu pomenutog sporazuma).
Deficit koji BiH beleži u
robnoj razmeni sa SCG ograničen je na Republiku Srpsku, dok je razmena
sa Federacijom izbalansirana, ili čak sa manjim deficitom na našoj
strani, saopštio je ovih dana novinarima pomoćnik ministra za međunarodne
ekonomske odnose u vladi SCG Dejan Jovović. Ukupna robna razmena u
2004. godini između SCG i BiH iznosila je 935,1 miliona dolara (naš
izvoz 670,7 miliona dolara, a uvoz 264,4). Prema podacima iz BiH,
prošle godine njihov uvoz iz Hrvatske premašio je 1,1 milijardu
evra, dok je izvoz bio svega oko 310 miliona evra. Ona 23 proizvoda na
koje je BiH ponovo uvela carine čine oko petinu hrvatskog izvoza u
ovu zemlju.
Jovović je naveo da se
Beograd, i pored kršenja sporazuma od strane BiH, tokom 2004. godine,
zbog dobrosusedskih odnosa nije žalio Paktu za stabilnost Jugoistočne
Evrope, ali je Pakt sada zainteresovan da se što pre reši problem nastao
uvođenjem carina u BiH i spreman je da utiče na tu državu da poštuje
obaveze i ukine carine.
Iako i SCG i Hrvatska imaju
razumevanja za veliki spoljnotrgovinski deficit koji u razmeni
sa njima beleži BiH, upozoravaju da to ne znači da ovaj njihov sused
po sopstvenoj želji može da krši odredbe bilateralnih sporazuma. Problemi
se moraju rešavati na drugi način, i zbog takvih stvari je i osnovana
Mešovita komisija. O ostvarivanju sporazuma o slobodnoj trgovini
biće reči na predstojećoj regionalnoj ministarskoj konferenciji,
koja će se održati u junu u Bugarskoj.
SCG je, inače, dosad
potpisala i ratifikovala u skupštini državne zajednice, kao i u
parlamentima Srbije i Crne Gore, šest bilateralnih sporazuma o
slobodnoj trgovini sa zemljama regiona (ovakvih je sporazuma na
Balkanu ukupno 28), a u toku je postupak usaglašavanja sporazuma
sa Makedonijom, koji je potpisan još 1996. godine, sa odredbama Memoranduma
o razumevanju. Sporazum sa BiH je na snazi od juna 2002. godine.
Prošle godine su stupili na snagu sporazumi sa Bugarskom (od juna), Hrvatskom
i Rumunijom (od jula), Albanijom (od avgusta), i Moldavijom (od septembra).
Spoljnotrgovinska razmena Srbije sa ovih šest zemalja lane je iznosila
2,3 milijarde dolara, a Crne Gore 126 miliona dolara.
Međusobnom saradnjom do EU-a
Zona slobodne trgovine
na Balkanu trebalo je da postane ne samo zajedničko bescarinsko
područje, već i područje sa harmonizovanim, krajnje pojednostavljenim
procedurama i uređenim zakonskim okvirima koji takođe olakšavaju
i podstiču trgovinu sa Evropskom unijom, privlače strane investitore
i omogućuju višestruko povećanje robne razmene unutar regiona i
podizanje konkurentske sposobnosti domaćih preduzeća. Odredbe
bilateralnih sporazuma o slobodnoj trgovini koje se odnose na antidamping,
kompenzatorne i mere zaštite formulisane su u skladu sa pravilima
Svetske trgovinske organizacije, što zemljama koje još nisu njene
članice olakšava pristup ovoj organizaciji.
Slobodna trgovina u regionu
je, najzad, i jedan od uslova za potpisivanje sporazuma o stabilizaciji
i pridruživanju zapadnobalkanskih zemalja Evropskoj uniji. Brisel
s pravom ocenjuje da ako naučimo uspešno da poslujemo međusobno,
umećemo i sa Evropskom unijom.
E.
F.
| Srpska agencija za finansiranje i osiguranje izvoza
Srbija će uskoro dobiti svoj “Hermes” – Agenciju za finansiranje
i osiguranje izvoza – koja bi trebalo da počne s radom sredinom
ove godine. Kako je najavio srpski ministar finansija Mlađan
Dinkić, Agencija će osiguravati, ali i finansirati nastup
naših izvoznika na stranim tržištima, kako kroz kratkoročne
kredite za obrtna sredstva tako i kroz dugoročne kredite,
uz povoljne kamate (tri do šest odsto godišnje). Zakon o osnivanju
Agencije već je pripremljen i naći će se pred poslanicima Skupštine
Srbije početkom aprila, a obezbeđen je i početni kapital
od 30 miliona evra. Sedište Agencije biće u zgradi JUBMES-a
(Jugoslovenske banke za međunarodnu ekonomsku saradnju). |
Objavljeno kao dodatak nedeljnika Vreme
br. 743 od 31. marta 2005. |
|