Reč po reč

Studija tek početak

“Uključivanje Srbije i državne zajednice SCG u Evropsku uniju je ključni prioritet i sve mora biti podređeno evropskoj integraciji Srbije i SCG u budućnosti. Svako pitanje mora biti sagledano u tom kontekstu našeg članstva u Evropskoj uniji u budućnosti. Što pre, to bolje.” (Boris Tadić, predsednik Srbije, u razgovoru sa Havijerom Solanom u Briselu, “Blic”, 22. 3. 2005)

„Jako bih voleo da naglasim da ljudi ne misle da je Studija o izvodljivosti poslednji korak u procesu, već, naprotiv, to je početak. To je početak procesa reformi, koji ima veliku važnost za obe strane, za Evropsku uniju i za SCG, i za nas Evropljane.“ (Havijer Solana, visoki predstavnik EU-a za spoljnu politiku i bezbednost, u razgovoru sa Borisom Tadićem u Briselu, “Blic”, 22. 3. 2005)

„Ja sam stavio do znanja da je Srbija učinila veoma dobar napredak. Mi ćemo krajem meseca dati ocenu. Evropska komisija će 12. aprila o tome raspravljati i ja sam uveren da će usvojiti tu Studiju o izvodljivosti, koja će potom biti podneta Savetu ministara Evropske unije i Srbiji, odnosno i SCG. Mi smo smišljeno usvojili dvostruki kolosek koji olakšava brži napredak saradnje sa Srbijom, odnosno SCG. (...) Ustanovili smo veoma dobar napredak, ali i dalje je nužno da se ide napred. Zasad, kad je reč o ključnom uslovu saradnje s Haškim sudom, nužno je da Srbija učini bitan pomak u saradnji s Haškim sudom.” (Oli Ren, komesar za proširenje Evropske unije, u razgovoru sa Vojislavom Koštunicom, “Politika”, 23. 3. 2005)

„Zna se šta podrazumeva potpuna saradnja s Haškim sudom. Ona se jednim delom odvija do Studije o izvodljivosti, a nastaviće da se odvija posle toga i podrazumeva ispunjenje svih zahteva, odnosno međunarodnih obaveza zemlje.” (Vojislav Koštunica, predsednik Vlade Republike Srbije, “Politika”, 23. 3. 2005)

“Jasno i glasno nam je rečeno da je jedina prepreka za ulazak u Partnerstvo za mir puno ispunjavanje naših obaveza preuzetih prema Haškom tribunalu. (...) Osnovni uslov je general Ratko Mladić.” (Pavle Janković, pomoćnik ministra odbrane SCG, posle zvanične posete Sjedinjenim Državama, “Glas javnosti”, 24. 3. 2005)

Saveznici u evropeizaciji

“U prvoj godini rada Vlade napravljen je veliki korak napred ka Evropi. On će biti formalno obeležen dobijanjem pozitivne Studije izvodljivosti pregovora sa EU-om. To je verovatno najveći pojedinačni uspeh ove vlade u proteklom periodu. Koliko je to važno, bilo je vidljivo i na Samitu za razvoj zemalja jugoistočne Evrope koji je održan prošle nedelje u Skoplju. Srbija je postala faktor stabilnosti na Balkanu i važna karika u procesu evropske integracije celog regiona.
Nakon dobijanja pozitivne Studije izvodljivosti i domaća politička javnost će morati drugačije da reaguje. Sviđala joj se Vlada ili ne, moraće da se prihvati okolnost da ova vlada vodi zemlju ka Evropskoj uniji. Na tom putu Vladi su potrebni saveznici, a ne protivnici.
Nijedna zemlja bez opšte saglasnosti svojih institucija i građana nije uspela da uđe u EU, pa to neće biti slučaj ni sa Srbijom. Mi imamo šansu da se brzo priključimo onima koji su trenutno ispred nas. Dobijanje pozitivne Studije izvodljivosti ne bi trebalo da bude osnov za zavist bilo koga ili osnov za destruktivni rivalitet. Veliki posao je pred nama i svako će dobiti priliku da se pokaže.” (Miroljub Labus, potpredsednik Vlade Srbije, “Politika”, 19. 3. 2005).

“Ulazak bilo koje države u EU jeste pitanje političkih odluka, ali privrednici će mnogo više kreirati i trasirati taj put nego političari. Pre svega kroz privatizaciju. Jer, svaka privatizovana firma koju je kupio partner iz EU-a već je počela da radi i maksimalno se prilagođava standardima novog vlasnika, što znači evropskim tehničkim standardima i normativima. Ta preduzeća su već u Evropskoj uniji, bez obzira na to što država još nije formalno ušla.” (Predrag Bubalo, srpski ministar privrede, “Politika”, 5. 3. 2005)

“Savez suverenih država mnogo je realniji od zajednice i ekonomskog sistema koje je unija trebalo da uspostavi između Srbije i Crne Gore. Taj se projektovani model u praksi nije mogao materijalizovati iz objektivnih razloga koji proističu iz razlika dvije privrede. Sadašnji prijedlog Podgorice korak je naprijed, jer predviđa da dvije vlade – i srpska i crnogorska – mogu samostalno odlučivati o onom što je najbolje za njihove države i za specifične ekonomske potrebe koje dvije članice unije imaju. (...) Crna Gora bi se brže harmonizovala sa EU-om ako ide samostalno. U tom slučaju, Crna Gora se može koncentrisati na pitanja sopstvenog razvoja koja su od presudnog značaja za njenu ekonomiju. A to su, prije svega, turizam, usluge i, u određenom smislu, energetika. Srbija ima druge ekonomske prioritete – poljoprivredu, tekstilnu industriju, tešku industriju – što može donekle usporiti njen proces pridruživanja Evropi.” (Danijel Gros, ekonomista i direktor Centra za evropske političke studije /CEPS/ iz Brisela, “Monitor”, 4. 3. 2005)

Povratak govora mržnje

"Suprotstavite se cionističkoj petooktobarskoj okupaciji", "B92 jevrejska televizija", "Jevreji paraziti – napolje iz Srbije", "Hoćemo slobodu, a ne jevrejski jaram", "Srbija Srbima", "Ravnopravnost među rasama je jevrejska zamka", "Na kolena pred Srbima", "Bojkot B92 zbog antisrpskog delovanja, pogubnog uticaja na srpsku omladinu, podrške nezavisnosti Kosova, podrške širenju narkomanije, homoseksualizma i drugih bolesti sa Zapada i podrške multirasnom novom svetskom poretku".

(Natpisi na ulazu u beogradsko Jevrejsko groblje i na plakatima oblepljenim u centru Beograda, kao i u Negotinu, 22. i 23. marta 2005, www.b92.net)

“Ovo je Turska”, “Nikad Srbija”, “Hašim Tači – OVK”, “Ubiti, ubiti”.

“Ovo je Srbija”, “Ubij Šiptara”, “Ubij Turčina”.

(povici navijača Novog Pazara i Radničkog, na fudbalskoj utakmici u Nišu, “Politika”, 21. 3. 2005)

“Zabranio bih da srpski i hrvatski klubovi igraju međusobno narednih sto godina! Ne zbog nas. Postoji kompleks jedne male, neostvarene nacije kao što su Hrvati. Oni su dobili državu uz pomoć Vatikana i ostalih koji su rušili Jugoslaviju, ali nisu dobili na ljudskosti. Da su te međunarodne sportske organizacije pametne, i one bi zabranile da Srbi i Hrvati igraju jedni protiv drugih u bilo kom sportu. (...) Streljao bih onoga ko je doneo odluku da može civilno da se služi vojska. To je najveći udarac na moral ovog naroda. Srbin da ide u vojsku i pere pelene?! Pa gde to ima?! Sve su uradili ovi spolja i neke nevladine organizacije iznutra, samo da bi oslabili moral ovog naroda. A ko će posle da brani zemlju kada bude trebalo?”

(Dušan Savić, sportski direktor Crvene zvezde, “Glas javnosti”, 21. 3. 2005)

Objavljeno kao dodatak nedeljnika Vreme br. 743 od 31. marta 2005.

home povratak