| Srbija i Svetska trgovinska organizacija | |
Pregovori o članstvu
Srbije u STO-u delimično će se preklopiti s pregovorima SCG o zaključenju
Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom. Oba procesa
će uspeti samo ako se istovremeno ostvare brza restrukturacija,
privatizacija i transformacija naše privrede
Piše: dr
Duško Lopandić
Generalni
savet Svetske trgovinske organizacije (STO) je 15. februara 2005, nakon tri godine neuspešnih napora
da državna zajednica SCG postane članica ove organizacije, doneo
odluku o početku postupka za prijem Republike Srbije u STO i u tu
svrhu formirao posebnu Radnu grupu za pregovore.
Nepostojanje
zajedničkog tržišta, odnosno zajedničke spoljnotrgovinske politike
ili zajedničkih carina između Srbije i Crne Gore dugo su predstavljali
nepremostiv problem za proces zajedničkog ulaska u članstvo STO-a. Nakon
što je Evropska unija u oktobru 2004. godine odobrila
politiku "dvostrukog koloseka" prema SCG, dve vlade (srpska
i crnogorska) saglasile su se da pokrenu proces odvojenog ulaska u
članstvo STO-a. U tom smislu, u decembru 2004. godine
Generalnom savetu STO-a upućena su tri pisma: prvim je SCG povukla
svoj raniji zahtev (iz 2001. godine) za članstvo, dok su Srbija i Crna
Gora istovremeno podnele odvojene zahteve za članstvo.
Nesumnjiv
je značaj članstva u Svetskoj trgovinskoj organizaciji, koja je uz
Svetsku banku i MMF najvažnija međunarodna ekonomska institucija
u okviru koje se pregovaraju pravila međunarodnih ekonomskih odnosa.
Članstvo u STO-u je, pored ostalog, i nezaobilazan preduslov za buduće
pregovore o članstvu u EU-u. Međutim, ostvariti članstvo u STO-u nije
baš jednostavno. Ono zavisi od obima i brzine ekonomskih reformi u
zemlji, posebno kada je reč o liberalizaciji spoljne trgovine i
regulisanja trgovine uslugama.
Prednosti,
preduslovi, procedura
Ulazak u
članstvo STO-a regulisan je članom XII Sporazuma o osnivanju ove
organizacije koji predviđa da i zasebne carinske teritorije koje poseduju
punu autonomiju u vođenju spoljnotrgovinskih odnosa i u ostalim
pitanjima, regulisanim Sporazumom o STO-u i multilateralnim trgovinskim
sporazumima, mogu da pristupe STO-u. Odluku o pristupanju, nakon
pregovora, donosi Ministarska konferencija, koja odobrava sporazum
o uslovima za pristupanje dvotrećinskom većinom članica STO-a.
Proces pristupanja
STO-u do punopravnog članstva sledi odgovarajuću proceduru, koja
teče kroz više faza: (1) podnošenje Memoranduma o spoljnotrgovinskom
režimu (u daljem tekstu Memorandum); (2) pitanja država članica STO-a i
odgovori Srbije;
(3) održavanje
sastanaka Radne grupe STO-a za pristupanje Srbije; (4) podnošenje
ponuda za robe i usluge; (5) bilateralni i multilateralni pregovori;
(6) priprema finalnog dokumenta – Nacrta protokola o pristupanju i
(7) prijem u članstvo.
Imajući
u vidu da Srbija u pravno-tehničkom smislu ponovo podnosi zahtev za
članstvo, ona je obavezna da prođe i sve ostale formalne korake koji
predstavljaju redovnu proceduru ulaska u članstvo i pregovora. Pravni
osnov za pristupanje Republike Srbije u članstvo STO-a predviđen je
članom 14. stav 2. Ustavne povelje državne zajednice
SCG. Naime, na osnovu ovog člana države članice mogu biti članice
međunarodnih globalnih i regionalnih organizacija za čije članstvo
nije uslov međunarodni subjektivitet. Na osnovu člana 15. stav 2, republike članice mogu održavati međunarodne
odnose, zaključivati međunarodne sporazume i osnivati predstavništva
u drugim državama, ako to nije u suprotnosti s nadležnostima SCG i
interesima druge države članice. Takođe, na osnovu člana 72. Ustava
Republike Srbije daje se pravo Srbiji da uređuje i obezbeđuje
svoj međunarodni položaj i odnose sa drugim državama i međunarodnim
organizacijama.
Osnovne
prednosti članstva u STO-u koje su u ovom trenutku veoma bitne za Srbiju jesu, pored
ostalog:
v
mogućnost pristupa tržištima drugih zemalja
pod povoljnijim uslovima,
v
izuzetno važan signal stranim investitorima o stabilnosti
i predvidivosti ekonomskog sistema – smanjuje se faktor rizika
za potencijalne ulagače,
v
podsticaj za izgradnju tržišne privrede i podsticaj modernizaciji
i reformi privrednog zakonodavstva,
v
promovisanje
poverenja i saradnje u trgovini,
v
podsticaj
razvoju javne uprave, kao i smanjenju pritisaka koje na državne organe (tj.
spoljnotrgovinsku politiku) vrše interesne grupe (lobiji),
v
dugoročno podsticanje ekonomskog razvoja i trgovine,
v
podsticaj za pregovore o članstvu sa EU-om.
Za zemlju koja
se nalazi u procesu pristupanja vrlo je važno da obezbedi nekoliko preduslova:
§
Političku podršku procesu pristupanja, odnosno
punu podršku skupštine i vlade, što omogućava efikasno učešće
pregovaračkog tima u reformi propisa i politika važnih za pristupanje STO-u
a time i dobijanje jasnog pregovaračkog mandata i pravovremenih instrukcija;
§
Informisanje celokupne javnosti u zemlji
– poslovnih i naučnih krugova, udruženja potrošača, političkih struktura,
medija, kako bi se obezbedila što šira podrška pristupanju ovoj organizaciji;
§
Koordinaciju i zajedničko delovanje između procesa
pristupanja STO-u i pridruživanja EU-u;
§
Institucionalni okvir koji će omogućiti sprovođenje
reformi spoljnotrgovinskog sistema, i relevantnog
zakonodavstva, a time i sprovođenje obaveza preuzetih članstvom u STO-u;
§
Postavljanje organizacionog okvira za pregovore (koji podrazumeva
dovoljan broj stručnjaka prvenstveno profila viših državnih službenika). U
okviru vlade Srbije formirana je posebna međuresorska Komisija
za pristupanje STO-u, a u toku je osnivanje i posebnih pregovaračkih radnih grupa
(za robu, poljoprivredu i usluge).
§
Odgovarajuću podršku država članica STO-a, a posebno glavnih činilaca u međunarodnim ekonomskim odnosima – EU-a i SAD.
Posle odluke Generalnog
saveta STO-a o pokretanju pregovora sa Srbijom, srpska vlada je početkom
marta 2005. godine usvojila i uputila STO-u Memorandum
o trgovinskom režimu RS – obiman dokument od oko 500 strana (sa prilozima) u kojem
se daju svi elementi spoljnog i unutrašnjeg trgovinskog režima,
uključujući i pravila koja se odnose na trgovinu uslugama, kao i
pravila o intelektualnoj svojini, standardizaciji i drugo.
Dinamika
pristupanja
Vremenska
dinamika procesa pristupanja STO-u u najvećoj meri zavisi od brzine
sprovođenja unutrašnjih ekonomskih reformi u skladu s pravilima
STO-a. U načelu, proces pristupanja STO-u traje nekoliko godina. Iskustva
u pogledu trajanja ovog procesa su različita. Kod nekih zemalja u
tranziciji ovaj proces trajao je više od sedam godina (Hrvatska, Litvanija,
Moldavija, Makedonija), ali su efektivni pregovori mnogo kraći i
traju oko tri godine.
Budući
pregovori Srbije o članstvu u STO-u trebalo bi da pođu od činjenice da naša
zemlja već znatno kasni u ovom procesu u odnosu na ostale zemlje u
okruženju (naime, među zemljama centralne i jugoistočne Evrope,
samo još BiH uz našu zemlju nije članica STO-a), kao i da je ovaj proces
komplementaran pregovorima o članstvu u EU-u.
Sledstveno
ovome, trebalo bi da se, koliko je to moguće, nadoknadi izgubljeno
vreme i da se do jula/septembra 2005. godine održi
prvi sastanak Radne grupe za pristupanje RS STO-u, uz eventualno podnošenje
inicijalne ponude za pregovore o carinama za industrijske i poljoprivredne
proizvode. To bi omogućilo da početkom 2006. godine otpočnu multilateralni i bilateralni pregovori
u ova dva sektora. Pod uslovom da se nastave reforma privrednog zakonodavstva u
skladu sa zahtevima STO-a (posebno u oblasti zaštite prava intelektualne
svojine, standardizacije, sanitarnih, veterinarskih i fitosanitarnih
propisa) i liberalizacija tržišta robe i usluga, pregovori sa
STO-om mogli bi da budu okončani u toku 2007. godine ili
najkasnije do kraja 2008. godine.
Sva dokumenta neophodna za proces pregovaranja (Memorandum o
spoljnotrgovinskoj politici, ponude za pregovore u oblasti robe i
usluga…) trebalo bi pripremiti u što kraćem roku, jer će ritam pregovora
u STO-u (dinamika održavanja sastanaka Radne grupe) u prvom redu
zavisiti od nivoa pripremljenosti Srbije.
Dalja liberalizacija našeg spoljnotrgovinskog režima i zakonodavstva
trebalo bi da bude povezana sa pregovorima u okviru STO-a (bez autonomne
liberalizacije dok traju pregovori, sa izuzetkom onih otvaranja
koja će biti deo paketa bilateralnih pregovora sa EU-om u okviru
Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju). Dakle, proces ulaska
u STO trebalo bi da bude na liniji zaokruživanja pravila tržišne
privrede koja su u punom skladu sa pravilima STO-a (uzajamno podržavajući
procesi). Trebalo bi očekivati i da će proces ulaska Srbije u STO obuhvatati
ukupan kontekst tekućih multilateralnih pregovora u okviru STO-a (“Doha runda”).
Pregovori o članstvu u STO-u preklopiće se delimično sa pregovorima SCG o
zaključenju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom
(2005–2006.
godina). Ova činjenica zahteva koordinaciju oba procesa, i to: organizacionu,
što
uključuje i saradnju i koordinaciju pregovaračkih timova u oba
procesa, pri čemu je optimalno rešenje da pregovaračke grupe budu
usklađene ili podudarne, i suštinsku, a to je priprema ponude/koncesija
u oblasti trgovine robom i uslugama. Potonja mora da ima u vidu i
razlike između procesa ulaska u STO (na osnovu načela nedeskriminacije
i primene klauzule najvećeg povlašćenja) i procesa pridruživanja
EU-u (s
ciljem bilateralne liberalizacije trgovine i stvaranja zone
slobodne trgovine). U ovom okviru, EU može da bude naš glavni oslonac
u procesu ulaska u STO.
Srbiju
u kratkoročnom periodu (ova i sledeća godina) očekuju značajni
pregovori koji bi trebalo da vode daljoj liberalizaciji našeg
spoljnotrgovinskog režima, uključujući i carine. Na primer, nakon
zaključivanja Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju većina
uvoznih carina za robu iz Evropske unije – a to je polovina našeg uvoza
– biće svedena na nulu. Ovaj proces može uspeti samo ako se istovremeno i
paralelno ostvare brza restrukturacija, privatizacija i transformacija
naše privrede, što bi omogućilo podizanje konkurentnosti i usklađeniji
odnos između izvoza i uvoza robe i usluga, odnosno smanjenje sadašnjeg
nivoa trgovinskog deficita.
Autor je pomoćnik
srpskog ministra za ekonomske odnose sa inostranstvom
Svetska
trgovinska organizacija (STO) osnovana je 1995. godine, posle Urugvajske
runde multilateralnih trgovinskih pregovora koji su trajali od 1985.
do 1994. godine. Do sada je u okviru GATT-a vođeno osam rundi pregovora,
a deveta je u toku (Doha, inicirana novembra 2001. godine). Sporazum
o osnivanju STO-a usvojen je na Ministarskoj konferenciji u Marakešu
15. aprila 1994. godine, čime je Opšti sporazum o trgovini i carinama
(GATT 1947) prerastao u međunarodnu organizaciju. Stvoren je multilateralni
trgovinski sistem sa pravilima-sporazumima koji na sveobuhvatan način
regulišu trgovinu robom i uslugama i trgovinske aspekte intelektualne
svojine. Pored toga, ustanovljen je i sistem rešavanja sporova, čime se obezbeđuje sankcionisanje nepoštovanja preuzetih međunarodnih obaveza i sistem praćenja nacionalnih trgovinskih politika zemalja članica (svakih šest godina za zemlje poput naše). Osnovni cilj STO-a je liberalizacija i olakšanje međunarodne trgovine u cilju ekonomskog prosperiteta zemalja članica. Ova organizacija počiva na nekoliko osnovnih principa: - princip najpovlašćenije nacije, kojim se zemlje izjednačavaju u pogledu pristupa tržištu – izuzetak su sporazumi o slobodnoj trgovini, carinske unije i ekonomske integracije, koji se notifikuju u okviru STO-a; - nacionalni tretman, koji podrazumeva isti tretman strane i domaće robe, stranih i domaćih pružalaca usluga i trgovinskih marki, patenata i prava na kopiranje; - princip transparentnosti, obavezivanja (na maksimalnu carinsku stopu) i predvidivosti, čija je suština da se obezbedi da sve informacije o propisima, postupcima i procedurama vezanim za trgovinu budu unapred i lako dostupne, a time i stabilnost. |
Objavljeno kao dodatak nedeljnika Vreme
br. 743 od 31. marta 2005. |
|