| Hronologija evrobalkanskih integracija | |
Februar
18. februar – Vlada
Srbije imenovala je Savet za Kosovo i Metohiju, koji pored predsednika
(premijer Vojislav Koštunica) i četvorice potpredsednika (Vuk Drašković,
Miroljub Labus, Nebojša Čović i episkop Teodosije) ima 27 članova.
20. februar – Ministri
država članica Evropske unije zaključili su da se Kosovo ne može
vratiti na prilike od pre 1999. godine i da je budućnost Pokrajine
jedino u višenacionalnom i demokratskom društvu. Takvo društvo,
po mišljenju ministara zemalja Unije, mora da obezbedi efikasnu
zaštitu manjina i kulturnog i verskog nasleđa svih zajednica, kao i
poštovanje prava izbeglica da se vrate, što će doprineti stabilnosti
regiona i Kosovo približiti standardima Evropske unije.
Građani
Španije su na referendumu podržali Ustav Evropske unije. Tačno
76,73 odsto izašlih birača glasalo je za, a 17,24 odsto protiv, dok je
šest odsto glasačkih listića bilo nevažeće. Na referendum je izašlo
42 odsto glasača, odnosno više od 13 miliona građana.
22. februar – Predsednik
Republike Crne Gore Filip Vujanović i predsednik Vlade Crne Gore Milo
Đukanović uputili su predsedniku državne zajednice Svetozaru Maroviću,
predsedniku Srbije Borisu Tadiću i predsedniku Vlade Srbije Vojislavu
Koštunici predlog sporazuma o transformaciji državne zajednice
SCG u zajednicu nezavisnih i međunarodno priznatih država Srbije
i Crne Gore.
Lideri
NATO-a su u Briselu poručili da snažno podržavaju stabilnost Balkana
i saopštili da će jake snage KFOR-a i dalje ostati na Kosovu i time doprineti
političkom procesu, s ciljem da se Pokrajina razvije u multietničko,
miroljubivo i napredno društvo. U deklaraciji sa ovog skupa, na kojem
je učestvovao i predsednik SAD Džordž Buš, rečeno je i da članice NATO-a
"region Balkana vide u budućnosti snažno priključen evroatlantskoj
zajednici".
24. februar – Na petoj
sednici Međudržavnog saveta za saradnju BiH i SCG u Sarajevu potpisano
je šest međudržavnih sporazuma: o određivanju graničnih prelaza,
o pojednostavljenju postupka protoka ljudi i roba na nekim graničnim
prelazima, o pograničnom prometu, Ugovor o pravnoj pomoći u građanskim
i kaznenim stvarima, Ugovor o međusobnom izvršavanju sudskih odluka
u kaznenim stvarima, kao i Sporazum o saradnji u oblasti odbrane.
Mart
1. mart – Evropska
unija pozvala je Tursku da što skorije potpiše protokol o proširenju
carinske unije sa deset novih članica Unije, među kojima je i Kipar,
što je uslov za početak pregovora Ankare o pridruživanju EU-u. Turska
ne priznaje vladu kiparskih Grka, koju EU smatra jedinim legalnim
predstavnikom tog podeljenog ostrva. Ankara, međutim, ne može da otpočne
pregovore o priključivanju Uniji u oktobru 2005, kako je planirano,
ako prethodno ne potpiše protokol o carinskoj uniji.
3. mart – Poslanicima
Skupštine Srbije i Crne Gore, izabranim posredno dve godine ranije,
istekao je mandat, a državna zajednica ušla je u ustavnu krizu, jer
novi neposredni izbori nisu zakazani, kako to nalaže Zakon o sprovođenju
Ustavne povelje. U Briselu je Havijer Solana, posle razgovora sa
Milom Đukanovićem, rekao da je Beogradski sporazum još na snazi, a
crnogorski premijer je rekao da i Srbija i Crna Gora treba da se pridržavaju
tog sporazuma i da zato u ovoj godini ne bi trebalo razmišljati o referendumu
o odvajanju Crne Gore iz državne zajednice.
Sekretarijatu
Svetske trgovinske organizacije (STO) uručen je Memorandum o spoljnotrgovinskom
režimu Srbije, kao pretpostavka za buduće članstvo Srbije u STO-u.
3–4. mart – U Zagrebu
je održan dvodnevni sastanak Zajedničkog parlamentarnog odbora Republike
Hrvatske i Evropske unije, čime je pokrenut nov oblik saradnje Hrvatskog
sabora i Evropskog parlamenta.
8. mart – Premijer
Kosova Ramuš Haradinaj predao se dobrovoljno Haškom tribunalu, nakon
što je podneo ostavku. Tribunal ga je optužio za organizovanu kampanju
nasilnog proterivanja Srba i drugih neealbanaca iz Metohije.
13. mart –
U Makedoniji su održani lokalni izbori, prvi od usvajanja novog
zakona o decentralizaciji. Izbori su ujedno i poslednja faza
primene Ohridskog sporazuma iz 2001. godine, kojim je zaustavljen sukob
makedonskih bezbednosnih snaga i albanskih pobunjenika.
16. mart – Savet
Evropske unije odložio je početak pregovora o članstvu sa Hrvatskom,
zbog nedovoljne saradnje ove zemlje sa Haškim tribunalom, odnosno
neisporučivanja Ante Gotovine. Spoljnopolitički odbor Evropskog
parlamenta suprotstavio se takvoj odluci i predložio osnivanje odbora
za praćenje saradnje Hrvatske sa Tribunalom, odnosno prekid pregovora
ukoliko Hrvatska ne sarađuje.
21. mart – Oli
Ren, komesar za proširenje Evropske unije, izjavio je da se nada da
će pregovori sa BiH o Sporazumu o stabilizicaji i pridruživanju
moći da počnu u novembru ili decembru 2005, ukoliko BiH ispuni postavljene
uslove, naročito u vezi sa saradnjom s Haškim tribunalom.
22. mart – U Briselu
je parafiran međudržavni Sporazum o formiranju energetske zajednice
Jugoistočne Evrope. Dokument su parafirale Evropske energetske zajednice,
koje predstavlja Evropska komisija s jedne, te Albanija, Bugarska,
BiH, Hrvatska, Crna Gora, Rumunija i Srbija s druge i UNMIK s treće
strane. Potpisivanje sporazuma očekuje se u junu ili julu tekuće
godine, a njegovo stupanje na snagu 1. januara 2006.
23. mart – Evropski
savet je potvrdio odlaganje predviđenog početka pregovora sa Hrvatskom
o članstvu i formirao radnu grupu koja će procenjivati saradnju Hrvatske
s Haškim tribunalom. Predstavnici Holandije, sadašnjeg predsedavajućeg
Unije, predstavnici buduća dva predsedavajuća (Velike Britanije
i Austrije) i predstavnik EU-a za spoljnu i bezbednosnu politik konsultovaće
se sa tužiocem Tribunala Karlom del Ponte.
Skupština
Kosova izabrala je Bajrama Kosumija za novog premijera i podržala njegov predlog
za novi, dopunjeni sastav vlade Kosova.
22-23. mart – Evropski savet je obnovio tzv. Lisabonsku strategiju
Evropske unije, ali i delimično smanjio originalne ciljeve ove ambiciozne
politike koja je EU trebalo da do kraja decenije pretvori u najkompetitivniju
privrednu zonu na svetu. Posebna pažnja daje se porastu zaposlenosti
i ulozi naučnih istraživanja i znanja u ekonomskom razvoju. Šefovi
država i vlada članica EU-a dogovorili su se i o kompromisnom rešenju
u vezi sa liberalizacijom trgovine uslugama, koja neće “ugroziti
evropski socijalni model”.
24. mart – Nakon što je u
prethodnim nedeljama Vlada Srbije organizovala dobrovoljnu predaju
nekoliko optuženika Haškom tribunalu, a i obećala nastavak potpune
saradnje sa Tribunalom, odlukom istražnog sudije blokirani su i
bankovni računi svih optuženih.
Vlada Crne
Gore prihvatila je Informaciju o sprovođenju Akcionog plana za implementaciju
preporuka iz Evropskog partnerstva u toku prvog kvartala 2005. godine. Usvojen
je i zaključak o uvođenju redovnog sistema mesečnog elektronskog monitoringa
aktivnosti u svim nadležnim resorima. Takođe je zaključeno da se formiraju
stalne radne grupe za koordinaciju aktivnosti na realizaciji plana.
Objavljeno kao dodatak nedeljnika Vreme
br. 743 od 31. marta 2005. |
|