| Spoljnotrgovinska saradnja Srbije i EU-a | |
Evropska
unija je naš najznačajniji spoljnotrgovinski partner: njeno učešće
u razmeni Srbije sa svetom kretalo se oko 40 odsto, da bi u prošloj godini,
nakon majskog proširenja EU-a, dostiglo 53 odsto ukupne razmene
Pišu:
Tatjana Dinkić i Verica Ignjatović
Evropska
unija je novembra 2000. godine, u okviru procesa stabilizacije i
pridruživanja, odobrila tadašnjoj SR Jugoslaviji preferencijalni
tretman za izvoz proizvoda na tržište zemalja Unije. Ove takozvane
izuzetne trgovinske mere stupile su na snagu prvog decembra, sa rokom
trajanja od pet godina, i podrazumevaju pravo izvoza u EU bez carina
i kvantitativnih ograničenja svih naših proizvoda, sa izuzetkom
određenih kategorija tekstila, vina, ribe i junećeg mesa koji se
bez carine ili sa smanjenom carinom mogu izvoziti u EU samo u okviru
količinske kvote.
Zbog
nepostojanja adekvatnih pravnih i institucionalnih procedura za
izdavanje uverenja o poreklu robe, kao i prekomernog izvoza šećera
za koji se sa sigurnošću nije moglo odrediti odakle potiče, u periodu
od maja 2003. godine do avgusta 2004. godine preferencijalni tretman
na izvoz našeg šećera u EU bio je suspendovan. Preferencijali su
vraćeni kada je u potpunosti uspostavljen sistem kontrole i izdavanja
uverenja o poreklu, usaglašen sa zahtevima Evropske komisije (EK),
i nakon detaljne istrage tokova šećera koji je u prethodnom periodu
izvezen iz Srbije. Sredinom ove godine na snagu će stupiti još jedna
mera EK-a prema zemljama Zapadnog Balkana, koja treba da ograniči
priliv šećera na tržište EU-a: uvešće se količinske kvote za izvoz,
a kvota koja je opredeljena za Srbiju iznosi 180.000 tona na godišnjem
nivou. Namera je bila da se odobri preferencijalni
izvoz za količine koje predstavljaju razliku između domaće proizvodnje
i potrošnje.
Evropska komisija je januara prošle godine izdala
upozorenje svojim uvoznicima da obrate dodatnu pažnju na poreklo
robe koju uvoze iz SCG. Ova mera je svakako uticala destimulativno
na saradnju i očekuje se njeno ukidanje, pošto su nadležne službe
EK-a naš sistem izdavanja uverenja o poreklu sada ocenile kao zadovoljavajući.
Rast robne razmene
Od februara 2000. izvoz proizvoda od čelika bio je opterećen
dodatnom antidamping taksom, koja je ukinuta prošle godine.
U decembru 2004. godine parafiran je Sporazum o trgovini
tekstilnim proizvodima između Srbije i Evropske zajednice. EU je konačno,
nakon tri godine, odustala od potpisivanja ovog Sporazuma na nivou državne
zajednice SCG zbog nemogućnosti da se na tom nivou uspostave institucije koje
bi preuzele međunarodne obaveze za celu teritoriju SCG. Potpisivanje ovog
Sporazuma planirano je za 31. mart 2005. godine, a zatim, nakon ratifikacije,
Sporazum stupa na snagu i sva količinska ograničenja (kvote) za izvoz našeg
tekstila u EU se ukidaju (inače, od 1. januara 2005. godine sve zemlje članice
STO-a ukinule su kvote za tekstil, a s obzirom na to da Srbija još nije regulisala
članstvo u STO-u, ovaj Sporazum ima velikog značaja za tekstilnu industriju).
Nakon maja 2004, preferencijalni tretman našeg izvoza proširen je i na novih
deset zemalja članica EU-a, što svakako poboljšava izvozne mogućnosti srpske
privrede.
Grafikon 1: Robna razmena i deficit
Srbije i EU 25, u milionima USD
Obnavljanje međunarodne trgovinske
saradnje i korišćenje preferencijala EU-a svoje prve rezultate
dali su već u 2001. godini. Od 2001. do 2003, i uvoz i izvoz u EU beleži
veoma visoke stope rasta, koje su, doduše, delimično posledica
niskog baznog perioda: razmena sa EU-om je do 2001. bila onemogućena
zbog sankcija i izolacije zemlje.
U 2001. stopa rasta izvoza u EU iznosila je 25,9
odsto, u 2002. godini 13,3 odsto i u 2003. godini oko 20 odsto. Međutim,
kada se u 2003. rast izvoza posmatra u evrima, ova stopa je bila znatno
niža (čak na nivou od jedan odsto), kako zbog kretanja kursa dolara,
tako i zbog izostanka izvoza šećera u tom periodu. Znatna razlika
između rasta izvoza posmatranog u dolarima i u evrima postoji i u
2004. godini.
Brži rast uvoza od izvoza je u periodu nakon
2000. godine dodatno produbio trgovinski deficit i uticao na smanjenje
stepena pokrivenosti uvoza izvozom (Videti Tabelu 1).
Evropska unija je naš najznačajniji spoljnotrgovinski
partner. Učešće EU-a u razmeni Srbije sa svetom kretalo se oko 40 odsto,
da bi u prošloj godini, nakon majskog proširenja Unije za deset novih
članica, ovo učešće dostiglo 53 odsto ukupne razmene. Robna razmena
Srbije sa Evropskom unijom od 25 članica (EU-25) iznosila je u 2004. godini
7.901 mil. USD. U odnosu na isti period prethodne godine povećana je
robna razmena za 44,94 odsto.
Visok trgovinski deficit
U 2004. godini u odnosu na prethodnu, izvoz robe
u Evropsku uniju povećan je za 40 odsto (posmatrano u evrima povećanje
iznosi 26,4 odsto) i ukupno je iznosio 1.892 miliona dolara. Rast izvoza
je bio direktna posledica ponovnog odobravanja preferencijala na
šećer i rasta izvoza ovog proizvoda u EU za čitavih 108 odsto. Šećer
je i u ovoj godini prvi izvozni proizvod u EU sa ukupnom vrednošću od
155 miliona USD. Ukoliko bi se iz ukupnog izvoza Srbije u EU isključio
izvoz šećera, onda bi stopa rasta izvoza u EU posmatrana u dolarima
pala sa 40 odsto na 28 odsto, a posmatrano u evrima ova stopa bi bila
još niža, oko 18 odsto. To ukazuje da preferencijali svoj najveći
efekat imaju upravo u izvozu šećera.
U poređenju sa prethodnom godinom, kada
je uglavnom od izvoza šećera zavisio i iznos ukupnog izvoza, u 2004.
godini znatno je porastao izvoz i drugih proizvoda, kao što su beli
limovi (136 odsto) i sirćetna kiselina (204 odsto), što se može oceniti
kao veoma pozitivno. Ostali značajni izvozni proizvodi bili su:
gume, maline, razni hemijski proizvodi, tapacirana sedišta i obuća.
U 2004. godini je došlo i do značajnog rasta izvoza proizvoda crne
metalurgije u EU.
Uvoz robe iz Unije je u 2004. u odnosu na prethodnu godinu veći za 46 odsto
(posmatrano u evrima povećanje iznosi 33,5 odsto), i iznosio je oko
šest milijardi USD. Kao i prethodnih godina najznačajniji uvozni
proizvodi iz EU-a su polovni putnički automobili (89,6 miliona
USD), pri čemu bi mera kojom je dozvoljen samo uvoz automobila do tri
godine starosti, uvedena krajem prošle godine, tek trebalo da pokaže
rezultate u narednom periodu. Sledi sajamska roba – štand materijal,
zatim lekovi, razne mašine, kompjuteri, kamioni.
Ukupno posmatrano, najveću stopu rasta uvoza iz
EU-a beleže kapitalni proizvodi (84 odsto), što je logična posledica
potrebe za podizanjem opšte tehnološke opremljenosti i novih investicija.
Imajući u vidu desetogodišnji period izolacije, ovaj uvoz može se
oceniti kao veoma pozitivan. Međutim, problem predstavlja i dalje
visok rast uvoza trajnih potrošnih dobara, što veoma nepovoljno utiče
na trgovinski deficit sa EU-om. Trgovinski deficit sa EU-om lane
je iznosio 4,117 milijardi USD i veći je u odnosu na deficit u 2001.
godini za čitavih 246 odsto!
Najveći izvoz u Italiju
Kada je reč o regionalnom rasporedu
izvoza po zemljama članicama EU-a, Italija je i dalje najznačajnija
zemlja izvoza (476,8 miliona USD ili 25 odsto od izvoza Srbije u EU, odnosno
13 odsto od našeg izvoza u svet), a zatim slede Nemačka (368,7 miliona
USD ili 19 odsto od izvoza u EU), Slovenija (8,3 odsto), Francuska,
Mađarska, Grčka...
Na uvoznoj strani dominira Nemačka (1,490
milijardi USD) sa učešćem od 24,7 odsto u ukupnom uvozu iz EU-a i 13,4 odsto
u uvozu iz sveta; sledi Italija (1,065 milijardi USD ili 17,7 odsto u
uvozu iz EU-a), zatim Francuska, Slovenija, Mađarska, Austrija.
Grafikon 2:
Učešće zemalja članica EU u ukupnom izvozu Srbije u EU u 2004. godini
Grafikon 3: Učešće zemalja
članica EU u ukupnom uvozu Srbije iz EU u 2004. godini
Ulaskom novih zemalja članica promenio se
raspored naših najznačajnijih partnera iz EU-a. Naime, Slovenija i Mađarska
su sada u grupi prvih pet najznačajnijih partnera i time su
zauzeli ranija mesta Grčke, Austrije i Holandije.
Ukupna pokrivenost uvoza izvozom u trgovini sa
EU-om u proseku iznosi 31,5 odsto. Povoljniji odnosi razmene, odnosno
pokrivenost uvoza izvozom veća od 50 odsto, među značajnijim partnerima
jedino je zabeležena u razmeni sa Grčkom (59,3 odsto) i Velikom Britanijom
(51,3 odsto). Veliki problem predstavlja veoma niska pokrivenost
uvoza izvozom u razmeni sa Nemačkom (24,8 odsto), koja je naš najznačajniji
partner.
Srpski izvoznici nisu dovoljno
iskoristili izuzetne trgovinske mere koje im je EU odobrila, a osnovni
razlog su uska proizvodna struktura i nizak kvalitet domaćih proizvoda. Otežavajuću
okolnost za korišćenje preferencijalnog tretmana za izvoz u zemlje EU-a predstavljaju
i opsežne i duge procedure uspostavljanja administrativno-tehničke saradnje
za izvoz tzv. osetljivih proizvoda (poljoprivredni i prehrambeni proizvodi).
Na primer, oko
šest meseci traje administrativna procedura samo da bi se obezbedio dolazak
inspektora Evropske komisije koji vrše kontrolu objekata za proizvodnju hrane,
a to je preduslov da bi se proizvođači uvrstili na listu onih koji mogu da
izvoze u EU. Takođe, i visoki standardi kvaliteta, zaštite potrošača i
zdravstvene zaštite EU-a predstavljaju limitirajući faktor za plasman ovih
proizvoda na tržište EU-a.
Izgradnja
institucija koje treba da budu podrška izvozu u EU (veterinarske,
fitosanitarne, carinske službe) bila je ograničena i unutrašnjim
institucionalnim problemima i sukobom nadležnosti saveznih i republičkih
organa, koji je postojao tokom čitavog procesa redefinisanja odnosa između
Srbije i Crne Gore. To je takođe usporilo reforme inspekcijskih službi, čiji je
rad preduslov za izvoz u EU.
Model “dvostrukog
koloseka” u pregovorima sa Evropskom unijom konačno je jasno odredio da je
ekonomska oblast u isključivoj nadležnosti republika. Time je deblokiran proces
stabilizacije i pridruživanja i omogućena je brža reforma svih institucija
neophodnih za unapređenje ekonomske saradnje sa Unijom.
Autorke rade u Ministarstvu za ekonomske odnose Srbije sa inostranstvom. Tatjana Dinkić je načelnik za trgovinsku saradnju sa Evropskom unijom, a Verica Ignjatović je savetnik u Odeljenju za saradnju sa EU-om.
Objavljeno kao dodatak nedeljnika Vreme
br. 743 od 31. marta 2005. |
|