Od evroentuzijazma do evrofobije |
|
EU na srpskom
političkom jelovniku
Trećina
građana Srbije koji su za pristupanje Evropskoj uniji protivi se izručenju
haških optuženika, što znači da jedna petina biračkog tela ima takav protivrečan
stav. Od svih partija najudaljeniji od evropskih ideja su socijalisti: najbrojniju kategoriju među
njima čine evroskeptici (47 odsto) i evrofobični (41 odsto), a evroentuzijasta
uopšte nema
Piše: Dr Srbobran Branković
Rutinski postavljeno pitanje o Evropi u istraživanjima
javnog mnjenja u Srbiji najčešće glasi «Da li naša zemlja treba da pristupi
Evropskoj uniji?», s tim što se ono pojavljuje u više formulacija sličnog
značenja. Na ovako postavljeno pitanje obično se dobija oko tri četvrtine
(između 72% i 76 odsto) potvrdnih odgovora, dok je tek svaki deseti odgovor
odrečan (između osam 8 i 12 odsto).
Međutim, i prostim poređenjem stavova
o saradnji sa Haškim sudom i onima o potrebi integracije sa Evropom, zapažamo
da je visoka opredeljenost za približavanje Evropskoj uniji u neskladu sa
stavovima o Hagu. Budući da se ta saradnja uzima kao uslov za samo pokretanje
procesa približavanja evroatlantskoj zajednici, s razlogom se ukazuje na
protivrečnost u većinskom stavu da treba težiti toj integraciji i takođe da ne
treba prihvatiti neke zahteve Suda.
Istina je da broj pristalica
izručenja optuženih raste, ali i da je protivnika izručenja još uvek više nego
onih koji ga prihvataju. O tome govori grafikon 1.
1) Da li bi
generala Mladića trebalo izručiti Haškom sudu?
Javno mnjenje, naravno, nije isto što
i individualno mišljenje (gde bi se nekonzistentnosti i protivrečnosti smatrale
logički nedopustivim), pa je moguće da različiti slojevi društva zauzimaju
oprečne stavove. Kad je reč o odnosu prema Evropi, jasno je da postoje i mnogi
pojedinci koji zauzimaju protivrečne
stavove. Na pitanje da li naša zemlja treba da radi na priključenju Evropskoj
uniji oni odgovaraju potvrdno, a na pitanje o Hagu (koje, drugim rečima, glasi:
da li bi naša zemlja trebalo da ispuni uslove za pristupanje Uniji) odgovaraju
negativno. Grafikon 2. pokazuje da se trećina onih koji su za EU protivi
izručenju, što će reći da otprilike jedna petina biračkog tela ima takav
protivrečan stav.
2) Dva ukrštena pitanja: “Da li bi naša zemlja
trebalo da radi na priključenju EU-u?” i “Da li bi trebalo izručiti Mladića
Haškom sudu?”
Ovde očito postoji nesklad između
želja i motiva s jedne strane, i spremnosti da se plati tražena cena s druge
strane.
Standardno pitanje “Da li bi naša zemlja trebalo da pristupi EU-u?”, ne opisuje na pravi način odnos građana naše zemlje prema
Evropi. Zato je tokom prošle godine u našim istraživanjima
ponuđen razuđeniji opis stavova o ovom problemu. Evo kako je glasilo
pitanje:
«Dole navodimo nekoliko
karakterističnih mišljenja o Evropi, odnosno o Evropskoj uniji i potrebi
integracije naše zemlje s njom. Molimo vas da o svakom od tih stavova pažljivo
razmislite i kažete nam koji je od njih najbliži vašem stavu o Evropi i
Evropskoj uniji.
1.
“Meni je Evropa veoma bliska i mislim da svim silama treba
da radimo na priključivanju njoj, što podrazumeva i ispunjavanje svih uslova
koje ona postavlja.” Ovakav stav označili smo kao evroentuzijazam.
2.
”Ne mogu reći da mi je Evropa naročito bliska, ali smatram
da je integracija u Evropsku uniju neophodnost i da zato moramo da radimo
na tome.” Ovo smo nazvali real-politički evropeizam, skraćeno evrorealizam.
3.
“Ja sam sumnjičav prema namerama Evrope i Zapada uopšte
i mislim da na eventualnoj integraciji u njene strukture treba raditi vrlo
oprezno i bez žurbe.” Ovakva pozicija je označena kao evroskepticizam.
4.
“Integracija sa Evropom bi značila dominaciju evropskih
i drugih moćnika nad našim narodom; Srbija ne pripada tom svetu i mi zato
treba da negujemo naše tradicionalne vrednosti, a da se manemo jurnjave za
Evropom.” Ovo je nazvano evrofobija.
Stavovi građana Srbije o Evropi,
avgust 2004.
S obzirom na to da je procenat evrofobičnih
gotovo jednak procentu onih koji sa “ne” odgovaraju na pitanje «Da li bi naša
zemlja trebalo da radi na pristupanju EU-u», lako se može videti da se nijanse
u stavu prema Evropi pojavljuju samo među onim ispitanicima koji se
izjašnjavaju kao pristalice pristupanja Evropskoj uniji.
Pogledajmo sada na grafikonu 3 kako
na približavanje Evropi gledaju pristalice pojedinih stranaka i kakvi su
ideološki stavovi onih koji su za i protiv pristupanja Evropskoj uniji.
3) Partijska pripadnost i pristupanje
EU-u
Već na prvi pogled se može videti da
su pristalice svih stranaka u značajnoj većini za pristupanje Evropskoj uniji,
kada se taj stav meri jednostavnim pitanjem tipa “da” ili “ne”. Najviše
protivnika pristupanja EU-u ima među onima koji glasaju za SPS i SRS, ali oni
čine svega četvrtinu pristalica ovih stranaka.
Prave razlike među strankama uočavaju
se kad se stav prema EU-u iskaže na pomenutoj četvorostepenoj skali. Zanimljivo
je da najviše (44 odsto) evroentuzijasta ima među pristalicama G17 plus, i oni
su dominantna grupacija u ovoj kategoriji birača. Na drugom mestu (42 odsto) su
evrorealisti, dok se preostale dve kategorije pojavljuju u zanemarljivom
procentu.
Među pristalicama DS najbrojniji su
evrorealisti (42 odsto) a tek nešto manje ima evroentuzijasta (37 odsto) .
U onom delu biračkog tela koje
podržava DSS dominiraju evrorealisti (51 odsto), svaki četvrti (24 odsto) spada
u kategoriju evroskeptika, a 17 odsto čine evroentuzijasti.
Pristalice Pokreta Snaga Srbije
najviše se grupišu u dve srednje kategorije: 37 odsto evrorealisti, 26 odsto
evroskeptici, uz to ima 20 odsto evroentuzijasta i 16 odsto evrofobičnih.
Iako smo videli da su dve trećine
radikala takođe za pristupanje Evropskoj uniji, intenzitet njihovog prihvatanja
tog cilja je sasvim drugačiji nego u slučaju ostalih stranaka: čak 41 odsto
pristalica SRS-a spada u kategoriju evroskeptika, 31 odsto su po stavu
evrofobični, 20 odsto evrorealisti, a tek osam odsto evroentuzijasti.
Najudaljeniji od evropskih ideja su
socijalisti: najbrojniju kategoriju među njima čine evroskeptici (47 odsto) i
evrofobični (41 odsto), evroentuzijasta uopšte nema, a evrorealisti čine 12
odsto pristalica SPS-a.
Intenzitet prihvaćenosti evropskih
ideja, kako pokazuju odgovori naših ispitanika, u velikoj meri zavisi od straha
od političke i socijalne cene koja se mora platiti za približavanje zemlje
evroatlantskoj zajednici. Građani koji su spremniji za prihvatanje novih
pravila igre u većoj meri prihvataju i evropske ideje.
Autor je direktor Medium Gallupa
i profesor Univerziteta Megatrend u Beogradu
Objavljeno kao dodatak nedeljnika Vreme
br. 738 od 24. februara 2005. |
|