Reč po reč |
|
Vrednosti kao granice Evrope
“Godina
2004. mogla bi u
knjigama istorije da bude upamćena kao godina najvećeg proširenja Evropske
unije. Deset država
pristupilo je Uniji, a još dve završile su pregovore o pristupanju.
Ali,
to nije bio jednokratni događaj. Tokom svoje poluvekovne istorije, Unija se
pet puta proširivala, a taj proces će se nastaviti. Odluke donete krajem 2004. da se otpočnu pregovori sa Turskom i Hrvatskom o pristupanju
EU-u jasan su dokaz za to. Nadam se da će do kraja mog mandata na mestu
komesara za proširenje i mnoge druge zemlje u regionu biti bliže Evropskoj
uniji. Moj cilj je da 2009. u Uniji bude oko 27
država, uz zemlje Zapadnog Balkana, uključujući naravno i Srbiju i Crnu Goru,
zajedno sa Turskom, već uveliko na putu ka Evropskoj uniji, izvršavajući
rigorozne reforme.
Proširenje spada u jednu od najuspešnijih politika Unije. Ona progresivno širi svoju zonu mira i demokratije diljem evropskog kontinenta. Nakon ulaska deset novih članica u maju, EU se sada prostire od Atlantika do Karpata, od severne Laponije do istočnih obala Mediterana. Često me pitaju gde se nalaze konačne granice Evrope. Moj odgovor glasi da se mapa Evrope nalazi u glavi, ne na zemlji. Geografija daje okvire, ali u osnovi su vrednosti ono što čini granice Evrope. Proširenje EU-a je pitanje širenja evropskih vrednosti, a najosnovnije od njih su sloboda i solidarnost, tolerancija i ljudska prava, demokratija i vladavina zakona.” (Oli Ren, komesar za proširenje EU-a, u govoru predstavnicima građanskog društva u Beogradu, “Danas”, 7.2.2005)
“Savjetujem vašim političarima, na temelju našeg iskustva, da kao prvo, ostvarivanje punopravnog članstva u Europskoj uniji odrede kao strateški cilj, oko kojeg treba postići nacionalni konsenzus, a zatim postave vremenski okvir unutar kojeg treba ostvariti moment reformskih poteza za ostvarivanje tog strateškog cilja. Ono što mi nismo uspjeli učiniti, a od iznimne je važnosti, jest na samom početku procesa napraviti nacionalnu strategiju približavanja EU-u, te započeti s izradom analiza učinaka u najvažnijim područjima gospodarstva kako bi se stekla jasna slika o koristima i troškovima cijelog procesa.”
(Kolinda Grabar-Kitarović, hrvatska ministarka za evropske integracije, “Danas”, 4.2.2005)
Srbijin izbor
“Kakav izbor ima Srbija? Izbor koji se nadam da će Srbija napraviti je da će postati član Evropske unije, da će dostići ono što je Slovenija već postigla, da će se vratiti na put ka Evropi brzinom kojom to radi Hrvatska. To je ono što bih voleo da vidim. Da li postoji alternativa? Pogledajte po Evropi i videćete da je van EU-a jedino nekoliko veoma bogatih zemalja - Norveška i Švajcarska. A koliko ja znam, Srbija još uvek nije pronašla naftu. Tako da još jedino ostaje Belorusija, koja je zarobljena u prošlosti, siromaštvu i tiraniji. I bilo bi užasno da se Srbija vrati na to, užasno i ovde za nas u ostatku Evropske unije. Poslednjih nekoliko meseci čitam dosta o Srbiji i znam koliko je to posebna kultura i nacija. Zaslužujete mnogo više nego da budete zarobljeni u XIV veku. (…)
Mislim da ako bi vaši političari objasnili da je došlo vreme za smisleni
dogovor o Kosovu, kao prvo, i kao drugo ako bi odgovorili na zahteve Tribunala, dakle, ako bi vaši političari preduzeli
ova dva koraka, vi biste transformisali svoj odnos sa ostatkom sveta. Siguran
sam da bi takav politički zaokret doneo najviše koristi vašoj ekonomiji, ali
i neke druge povoljnosti za Srbiju.” (Kristofer Paten, bivši komesar za spoljnu
politiku EU-a, a sada kopredsedavajući odbora Međunarodne krizne grupe, “Danas”,
29-30.1.2005)
“
“Šansa ove vlade je upravo u tome što nije
opterećena dužinom opstanka i siguran sam da što budemo imali više pozitivnih
rezultata i sama opozicija će imati sve više teškoća
da objasni razloge za njeno obaranje. Ukoliko do kraja marta
uspemo da pokrenemo ubrzani proces pristupanja EU-u, ne vidim nijednu ozbiljnu
prepreku da vlada ne odradi pun mandat do proleća 2008. godine.
Mnogi salonski analitičari i jalovi teoretičari ne mogu da zamisle da će Srbiju u EU uvesti vlada u kojoj su Koštunica i Velja
Ilić, kao što niko nije verovao da će HDZ uvesti Hrvatsku u EU, ali upravo će
se to dogoditi. Naravno, uz nesebičnu pomoć nas iz G17 plus.” (Mlađan Dinkić, ministar finansija u
Vladi Srbije, “Politika”, 31.1.2005)
Napred u prošlost
“Održavanjem prosečne stope rasta bruto društvenog proizvoda od 4,5 odsto, koju smo imali od 2000. godine do danas, Srbija bi tek za 16 godina dostigla nivo društvenog proizvoda ostvaren 1989. godine.” (Dr Petar Đukić, ekonomista, “Politika”, 4.2.2005)
“Poređenja radi, pre 15 godina, po ekonomskim pokazateljima Hrvatska je bila 20 odsto uspešnija od Srbije, a Slovenija 55 procenata. Danas je Hrvatska dva puta, a Slovenija čak tri i po puta ispred nas. Ovi podaci su alarmantni. Nisam, međutim, primetio da su se zbog njih zabrinuli oni koji treba o tome da brinu.” (Miroslav Mišković, predsednik Delta holdinga, “Politika”, 4.2.2005)
“I kada nismo zajedno, uvek ćemo biti zajedno, jer su to dve veoma povezane države, po svim osnovama. Međutim, ako razvoj posmatrate bez emocija i krajnje ekonomski i pragmatično, idealni odnosi su ‘čist račun - duga ljubav’. Dve nezavisne države, koje normalno sarađuju, i koje imaju svoje evropske puteve. Korektni odnosi pozitivne konkurencije na putu evropskih integracija, kao i sa svim drugim susedima. Jednom, kada se opet svi nađemo u EU-u, prihvatićemo svi pravila ‘Velikog evropskog kluba’. Do tada, svako treba da ima svoj put i da sprovodi svoju evropsku agendu. Tako je, ja mislim, najbolje.” (Gordana Ðurović, crnogorska ministarka za ekonomske odnose sa inostranstvom i evropske integracije, “Novosti”, 13.1.2005)
Objavljeno kao dodatak nedeljnika Vreme
br. 738 od 24. februara 2005. |
|