Pojmovnik
EU i evropskih integracija |
|
Evropeid, -ida: po dr Radomiru
Aleksiću, pripadnik ljudske rase (koja živi u Evropi i drugde) čije su osnovne
odlike: svetla boja kože, meka kosa, visoko ravno čelo i dr.
Evropeizam: prema istom izvoru, ono što je karakteristično za
evropsku kulturu, evropske jezike i sl.; težnja za usvajanjem takve kulture.
Evrocentrizam, po Jovanu Ćirilovu, uverenje da je
Evropa u svemu (kultura, politika i druge oblasti) centar sveta.
Evrofil: onaj koji voli
Evropu ili je prijatelj Evrope. U užem značenju: onaj ko želi da smanji
ovlašćenja vlade na nacionalnom nivou i poveća, na račun toga, ovlašćenja na
nadnacionalnom nivou, tj. ovlašćenja Evropske unije. Evrofili
veruju da koristi od dalje podele suverenosti između ova dva nivoa nadmašuju
štetu. Termin evrofilija danas se često upotrebljava u pežorativnom smislu, da
opiše bezuslovnu ili iracionalnu “ljubav” prema integraciji, odnosno dogmatsku
podršku za politiku integracije, bez obzira na moguće negativne posledice. Za one
koji se prema evropskim integracijama opredeljuju uzimajući više u obzir
prednosti i nedostatke uobičajeno se kaže da su proevropski orijentisani, ili da su evroentuzijasti.
Evroskeptik se protivi prenošenju
suverenosti na organe Evropske unije i u načelu ne očekuje ništa dobro sa te
strane (zato se ponekad naziva i evropesimistom).
Češki predsednik Vaclav Klaus jedan je od najpoznatijih savremenih
“evroskeptika”. On sebe, međutim, naziva evrorealistom.
Takvo (samo)imenovanje primenjuju i drugi koji žele da
naglase da su skloni blagom a ne radikalnom evroskepticizmu, odnosno da hoće
neke promene strukture i funkcionisanja Unije, a ne njeno ukidanje. Osnovna
zamerka evrorealista EU-u jeste da demokratija ne može da funkcioniše na
nadnacionalnom nivou. Oni Uniji takođe zameraju preveliko administriranje.
Klaus o tome kaže: “Neprijatelji slobodnih društava danas su oni koji hoće da
nas ponovo opterete mnogim slojevima regulacije. Mi smo to imali u komunistička
vremena. A ako sad pogledate sva nova pravila i regulacije koje nameće članstvo
u EU-u, videćete da birokratija na više nivoa uzvraća udarac.”
Osim u mnogim političkim partijama i nevladinim organizacijama, evroskeptici
su organizovani i unutar Evropskog parlamenta (EP). Grupa nezavisnost i demokratija, stvorena
je 20. jula 2004, odmah posle poslednjih izbora za
EP, ima 37 poslanika iz nekoliko država, a naslednica je Grupe Evrope demokratija
i razlika.
Objavljeno kao dodatak nedeljnika Vreme
br. 738 od 24. februara 2005. |
|