Evropa na
mreži |
|
Evropa na
mreži
Ako vam, pored svih cifara, tabela i
grafikona u ovom broju «Evropskog foruma» i dalje nije dosta procena o
evropejstvu naših građana, svratite do sajtova domaćih agencija koje se bave
istraživanjem javnog mnjenja. Za početak pogledajte kompletne rezutate više
istraživanja Stratedžik marketinga o popularnosti Evropske unije u Srbiji, od
maja 2002. do septembra 2004, na internet stranici Kancelarije Vlade Srbije za
pridruživanje EU-u: http://www.seio.sr.gov.yu/code/navigate.asp?Id=89 .
Evropski
pokret u Srbiji ( www.emins.org ) poslednjih je nedelja na svoj sajt stavio
rezultate nekoliko korisnih istraživanja javnog mnjenja, koje je naručio, a
među njima je i ono o međunarodnoj zajednici i odnosima Srbije i Crne Gore. Uradio
ga je Centar za politikološka istraživanja i javno mnenje Instituta društvenih
nauka ( www.cpijm.org.yu ). Evo još dve
korisne adrese sa sličnim sadržajem, ali sa više “domaćih” tema: Centar za
proučavanje alternativa ( www.cpa-cps.org.yu ) i
Nova srpska politička misao - www.nspm.org.yu – na
ovom poslednjem možete videti šta o stavovima stanovnika Srbije zaključuje
agencija “Marten Board Internešenel”.
Da biste
saznali kako se naša država priprema da ubedi građane da je Evropska unija
“cool”, prošvrljajte dalje po sajtu već pomenute Kancelarije za pridruživanje,
jer se tamo nalazi nova (iz decembra 2004) “Strategija komunikacije Vlade
Republike Srbije o procesu stabilizacije i pridruživanja državne zajednice
Srbija i Crna Gora Evropskoj uniji” ( www.seio.sr.gov.yu/code/navigate.asp?Id=57 ). Ako
hoćete da vidite kako to radi hrvatska vlada, onda konsultujte http://www.mei.hr/Download/2002/06/11/Komunikacijska_strategija.pdf
.
A da ni stanovnicima članica Evropske unije nije lako da budu Evropljani,
možete se uveriti iz Eurostatovog januarskog istraživanja javnog mnjenja,
koje pokazuje koliko se u samoj Uniji malo zna o njenom Ustavu (http://europa.eu.int/comm/public_opinion/archives/ebs/ebs214_en_first.pdf ). Verovatno se ni o državnim ustavima
ne zna mnogo više, ali problem je u tome što će za ovaj evropski morati da
glasaju poslanici u nacionalnim parlamentima, ili građani na referendumima.
Pošto se “situacija intenzivira”, jer “ne” u samo jednoj
zemlji može uskoro da potpuno iskomplikuje funkcionisanje cele Unije, EU je
upravo odlučila da odvoji osam miliona evra za informisanje stanovništva o
Ustavu. Pare su, kažu u Briselu,
namenjene “za sve osim za propagandu”. Dobrim proizvodima
valjda i ne treba mnogo propagande.
Objavljeno kao dodatak nedeljnika Vreme
br. 738 od 24. februara 2005. |
|