Integracija kroz obrazovanje

Od “kosovskog mita” ka evropskoj Srbiji

O tome kako se, kroz programe obuke državnih službenika, informisanje javnosti i pomoć nevladinim organizacijama menjao stav naših građana o Evropskoj uniji i podsticala evropska integracija Srbije i SCG, govore tri energične i uspešne žene

“U SCG postoji socijalni, ali ne i politički konsenzus o Evropi”, u više navrata je isticala dr Jelica Minić, savetnica u Evropskom pokretu Srbije i glavni koordinator novouspostavljenog Fonda za evropske integracije. Kako građansko društvo može uticati da se postigne i ovaj politički konsenzus, i kako tome doprinosi Fond?

-“U Srbiji i Crnoj Gori postoji većinska podrška građana za evropsku integraciju. Ta podrška varira po periodima i različitim metodologijama istraživanja, ali je stabilno visoka na nivou od oko 70 odsto građana, a dostiže i preko 80 odsto u proleće 2004, kad je Evropska unija dobila deset novih zemalja–članica. Ipak, u Skupštini Srbije, prilikom glasanja o Rezoluciji o pridruživanju Srbije EU-u, ostvarena je samo tanka većina. Radikalna stranka i Socijalistička partija Srbije omogućile su izlaskom iz skupštinske sale usvajanje rezolucije, ali je nisu podržale. Radikalna stranka i dalje vrši opstrukciju svake proevropske inicijative, dok Socijalistička partija nastoji da se konstruktivno uključi u proevropski blok, uz izdvajanje za njih spornog pitanja Haga kao prepreke za punu i bezuslovnu podršku”, kaže Jelica Minić.

-“Građansko društvo igra izuzetno značajnu ulogu u pomeranju granica i otklanjanju blokada u političkom životu Srbije. Takvu ulogu je igralo i devedesetih godina, a igra je i sada. Po svoj prilici, njegova uloga će biti neophodna pri postojećem balansu snaga još duže vreme. Od kratke sublimacije političke borbe devedesetih: rušenje Miloševićevog režima (sa svim onim što je on predstavljao), današnja parola je: evropska integracija. Ne zato što je ulazak u EU lek za sve, nego zato što buduće članstvo predstavlja glavni orijentir za sve teške i mukotrpne reforme kroz koje ova zemlja prolazi i moraće da prođe. Na tom pravcu su svi oko nas i bilo bi samoubilački veslati protiv struje i još protiv veslača koji su u istom čamcu. Ako srpski političari obožavaju smrt i propast, da bi bili dostojni kosovskog mita, građani ne dele takve preokupacije. Oni žele samo miran život i bezbednu budućnost za svoju decu”, ističe dr Minić.

Fond za evropske integracije

Fond za evropske integracije namenjen je podršci građanskog društva u SCG u širenju informacija, organizovanju javnih debata i edukaciji za evropsku integraciju i regionalnu saradnju. Ovaj fond, koji je formirala Evropska agencija za rekonstrukciju, a kojim operativno rukovodi Evropski pokret u Srbiji, omogućio je da 45 organizacija u zemlji preuzme važnu ulogu širokog informisanja i edukovanja građana o tome zašto je važna evropska integracija i koliko je regionalna saradnja njen bitan sastavni deo. Među tim organizacijama su u većem broju nevladine organizacije, ali i javne ustanove kao što je Univerzitet i druge obrazovne institucije, kulturne ustanove, biblioteke itd.

-“Ono što izaziva veliko poštovanje jeste da je od 218 prijavljenih projekata 120 bilo veoma kvalitetno, odražavajući puno razumevanje institucija koje su učestvovale na konkursu na temu kako treba približiti građanima složenu priču o evropskoj integraciji. I još jedna napomena: mladi su najčešća ciljna grupa. Znači da se u civilnom društvu prelama opšti stav građana da je najvažniji argument u prilog evropske integracije to što ona otvara bolju perspektivu za mlade generacije”, ukazuje naša sagovornica.

Obuka javne administracije

Više istraživanja javnog mnjenja, sprovedenih u protekle dve godine, pokazala su velik stepen nepodudarnosti između opredeljenosti naših građana za evropsku integraciju i njihovog poverenja u sposobnost državne administracije da taj poduhvat izvede kako treba. Svega trećina, odnosno četvrtina žitelja SCG veruje da su državni službenici u stanju da rade u skladu sa evropskim standardima i da uspešno obavljaju zadatke koji proističu iz procesa približavanja Evropskoj uniji.

Da li su u pravu, pitamo dr Tanju Miščević, docenta na Fakultetu političkih nauka u Beogradu i direktorku Odeljenja za evropske studije Instituta G 17, a postoji i poseban razlog što smo se obratili upravo njoj. Ona je bila glavni koordinator nedavno završenog jednogodišnjeg programa obuke državne administracije SCG za poslove sa EU-om.

“Verujem da zaista ima mnogo toga što bi javna uprava državne zajednice i obe republike trebalo da sazna i nauči o organizaciji, funkcionisanju EU-a i odnosima sa našom zemljom, ukoliko želi da uspešno radi na ‘evropskim’ poslovima i ispuni očekivanja građana. Dvosemestralna obuka u koju je bilo uključeno 120 polaznika iz svih ministarstava državne zajednice (najviše iz Ministarstva odbrane) i većine republičkih ministarstava pokazala je da u administraciji zaista postoje spremnost i želja da se ova oblast savlada, kao i sposobnost da se to učini brzo i efikasno. Problem je, nažalost, što ne postoje finansijske mogućnosti da se obuka sprovede za sve službenike.

Prvi takav program koji je kod nas bio organizovan, u Beogradu i Podgorici (a moram da kažem da su kasnije ovaj naš “recept” primenili i u Hrvatskoj i Makedoniji), angažovao je velik broj domaćih i stranih predavača, uglednih profesora i stručnjaka sa Fakulteta političkih nauka i drugih fakulteta Univerziteta u Beogradu, ali i Univerziteta u Podgorici, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu… odnosno iz Evropskog koledža u Brižu (Belgija). U prvom semestru obrađena su osnovna pitanja funkcionisanja EU-a, njenih institucija i odnosa sa SCG, a u drugom su teme bile zajedničke spoljne politike EU-a, pregovaranje, moderne administrativne prakse i veštine… Dve trećine polaznika završilo je oba semestra, a trećina su bili oni koji su već imali izvesna znanja koja su samo želeli da dopune”, navodi dr Miščević.

-“Tokom obuke utvrdili smo da mladima, doduše, nedostaju iskustvo i poznavanje funkcionisanja državnog aparata, ali da imaju više znanja o samoj Evropskoj uniji, dok je kod starijih obrnuto: među njima je bilo najviše onih koji su malo i nedovoljno znali o EU-u, nisu govorili strane jezike i slabo su koristili kompjutere, iako su efikasno radili svoj posao i umeli neku zamisao uspešno da “provuku” kroz sistem.

I na jednoj i na drugoj strani bilo je dosta zabluda o Uniji. Na primer, stariji su pre početka obuke često Evropsku uniju videli kao ‘neprijatelja’ i bili veoma skeptični prema ispunjenju obaveza koje zemljama članicama Unije ‘diktira’ Brisel (‘nemojte mi reći da Nemačka u svemu sluša Brisel!’). Takođe su zazirali i od toga šta nas (odnosno buduće članice EU-a) čeka u procesu pregovaranja. Mladi su imali zablude o međunarodnoj ulozi Unije, a naročito o njenom odnosu prema državama koje žele da joj pristupe.

Sve ove predrasude su, međutim, brzo i uspešno otklonjene, i verujem da bi, uz malo bolju “prosvećenost” šire javnosti, i ostali građani SCG lako dopunili svoje evropsko opredeljenje i adekvatnim znanjima o Uniji kojoj žele da pristupe. A podizanjem znanja podiže se i nivo razumevanja obaveza koje moramo da ispunimo, i sposobnost da se obave ti zadaci”, kaže dr Tanja Miščević.

Prvi akademski “evropski” program

Beogradska otvorena škola (BOŠ) nevladina je obrazovna institucija kroz koju je, od osnivanja 1993. pa do danas, prošlo dvanaest generacija studenata. Njene dvosemestralne programe pohađalo je više od 600 najboljih studenata Univerziteta u Beogradu, dok je u ostalim centrima BOŠ-a dodatno obrazovanje steklo na hiljade ljudi iz zemlje i regiona, a među njima i oni koji će svojim daljim radom odlučujuće uticati na nastavak procesa evropske integracije.

-“Značajan deo programa koje smo stvarali bio je usmeren na evropske studije. Znali smo da svet sa kojim smo u nesporazumu treba pre svega poznavati, izučavati i razumeti, a zatim uložiti ogroman napor da se naši građani obrazuju o tome šta evropska integracija Srbije menja i na koji način doprinosi kvalitetu naših života.
U vreme velikog građanskog protesta, u proleće 1997, organizovali smo prvi akademski program evropskih studija za studente BOŠ-a. Program je naredne godine nastavljen organizacijom tri jednonedeljna intenzivna kursa o različitim aspektima evropskih integracija, u saradnji sa predavačima Evropskog univerzitetskog instituta iz Firence. Od jeseni 2000, jednosemestralni programi evropskih studija i izučavanje neposrednog okruženja Srbije (Balkana) prerasli su u jednogodišnji akademski program "EU i Balkan". Danas ovaj program čini okosnicu bavljenja evropskim i regionalnim integracijama kao akademskom disciplinom u BOŠ-u, i najboljim studentima univerziteta u zemlji nudi znanja o pravnom, ekonomskom, političkom i kulturnom aspektu funkcionisanja EU-a i o našem mestu u procesu integracija”, kaže Vesna Đukić, direktorka BOŠ-a.

Posle demokratskih promena 2000. i otvaranja društva za šire evropske i regionalne integrativne procese, osetila se potreba za novim informacijama i BOŠ je ponudio svoj originalni odgovor – četvorodelnu seriju profesionalnih obrazovnih TV emisija pod nazivom «Budućnost i Evropa». Premijerno su prikazane 2001. na B 92/Anem mreži nezavisnih medija, a zatim na državnim televizijama Srbije i Crne Gore i više lokalnih televizija. Više stotina video kaseta sa snimljenim emisijama distribuirano je bibliotekama, školama, političkim strankama i nevladinim organizacijama. Projekti: «Evropska unija - Srbija: od isključenja do integracije», «Proslava Dana Evrope u Budvi”, «Evropa: juče – danas – sutra» i mnogi programi učenja na daljinu, putem interneta, iz oblasti evropskih integracija realizovani su uz učešće domaćih stručnjaka i stranih diplomata, predstavnika političkih stranaka i nevladinih organizacija.

-“Naši studenti i ostali korisnici obrazovnih programa danas su angažovani u državnom sektoru, političkim partijama, nevladinim organizacijama, profitnom sektoru, na univerzitetima, i baš sa tih pozicija pokušavaju da primene svoja znanja. Oni su spremni da svoj rad stalno usavršavaju, nadograđuju i istovremeno da korektivno deluju na društvo koje nošeno siromaštvom, neznanjem i predrasudama doživljava Evropu kao stranca.

Dakle, ako je funkcija škole da proizvede znanje, a funkcija znanja da unapredi i doprinese ostvarenju humanog okruženja, onda je BOŠ ne jedini, ali svakako vrlo bitan segment tog «proizvodnog procesa», posebno u regionu Zapadnog Balkana. Jedino tumačeći Evropu, učeći o njoj, težeći evropskim vrednostima i sami možemo postati Evropa”, ističe Vesna Đukić.

E.F.

Objavljeno kao dodatak nedeljnika Vreme br. 738 od 24. februara 2005.

home povratak