Evropa u brojkama |
|
Hoćemo li i mi hrvatskim – evroskeptičnim
– stopama?
Za samo četiri godine, procenat
građana Hrvatske koji su za priključenje Evropskoj uniji drastično je opao,
a istovremeno je znatno povećan procenat onih koji se tome protive. Dok je
u decembru 2000. čak 79 odsto ispitanika bilo raspoloženo za priključenje,
u decembru 2004. takvo opredeljenje deli samo 53 odsto njih. Protivnici priključenja
narasli su u tom periodu sa devet na 41 odsto! Najveći pad evroentuzijazma
zabeležen je tokom 2004. godine, kada je Hrvatska napravila takozvani veliki
troskok u odnosima sa Unijom: EU je prvo u aprilu usvojila pozitivno mišljenje
o hrvatskoj kandidaturi za članstvo, zatim je u junu ova zemlja zvanično postala
kandidat, da bi u decembru bio određen i datum početka pregovora sa njom (17.
mart 2005). 
Trend
opadanja popularnosti Evropske unije – upravo onda kad su na dnevnom redu
konkretni pregovori i ispunjavanje sve većih zahteva – politički je, naravno,
opasan, ali je i karakterističan za većinu država koje su pristupale Uniji.
Na mesto natprosečne popularnosti brže ili sporije obično stupa evroskepticizam
i evrofobija. U Hrvatskoj se ovaj fenomen uglavnom objašnjava povećanom informisanošću
građana, u šta spada i sve jasnije sagledavanje ukupne cene pristupanja, tj.
ustupaka koji se moraju dati. U tom kontekstu pojedine socijalne grupe shvataju
da će upravo one biti glavni gubitnici evropeizacije i više ne kriju da žele
da brane svoje interese. Zato se u istraživanju javnog mnjenja iz decembra
2004. smanjio broj neopredeljenih.
Tome je doprinelo i samo
pitanje iz istraživanja, koje otvoreno nabraja glavne žrtve koje se od građana
traže, uključujući i saradnju sa Haškim tribunalom. Građani su odgovarali na
sledeće pitanje, koje preporučujemo i našim istraživačima javnog mnenja:
«Europska
unija postavlja pred sve zemlje određene ekonomske, pravne i političke uvjete
za uključivanje u Uniju. Neki od uvjeta su otvaranje tržišta, reforma pravnog i
gospodarskog sustava, uvođenje novih zakona, suradnja s Haškim sudom i sl.
Jeste li za ili protiv uključivanja Hrvatske u EU, pod tim uvjetima?»
Svi Crnogorci za Evropu?
U Crnoj Gori je, kao i u Srbiji, opredeljenje za pristupanje Evropskoj uniji mnogo manje jasno, ali i dalje izuzetno veliko, prema januarskom istraživanju podgoričkog CEDEM-a. Podrška članstvu u
Uniji je, generalno posmatrano, izuzetno visoka: čak 78,9
odsto. Protiv takve opcije je samo 6,1 odsto građana Crne Gore, dok 15
procenata stanovništva o tome «nema određeno mišljenje». Dva suprotstavljena
politička bloka u ovoj republici – protivnici i zagovornici očuvanja državne
zajednice – razlikuju se, doduše, u stepenu opredeljenosti za članstvo u EU-u,
ali ne i u jasnom pozitivnom stavu. Valjda se zato politički pokreti i jednih i
drugih nazivaju «evropskim».
Sa 92,8 odsto «za», crnogorski
«suverenisti» su gotovo listom za EU, dok su «unionisti» nešto manje zagrejani:
u januaru 2005. godine 71,6 odsto njih se opredelilo za tu opciju. Nije, čini
se, uopšte nevažno da je evroentuzijazam potonje grupe u padu: samo tri meseca
ranije, u oktobru 2004. godine, za EU je bilo opredeljeno čak 8,2 odsto više
onih koji su za očuvanje SCG.
Objavljeno kao dodatak nedeljnika Vreme
br. 738 od 24. februara 2005. |
|