Verujem da je politički razvoj u Jugoslaviji jasno pokazao da budućnost lezi u saradnji sa Evropskom unijom i konačnim uključenjem u nju...
Romano Prodi
 
   
Reč po reč
 

"Imamo specifičnu državnu zajednicu, sa posebnostima, što podrazumeva poseban proces pridruživanja Uniji. Tu dolazi do nesporazuma Beograda i Brisela, jer oni kažu da postoji samo jedan proces i da nema nikakvih specifičnosti. Poručuju da funkcionišemo kao svaka druga država na Balkanu. U Briselu su morali da znaju da ako završavaju pregovore sa dve narodne banke, sa dve valute, sa dva fiskalna sistema, sa dva carinska sistema, da ne mogu sutra da nam kažu - sada napravite da to ne bude tako. Problem ima tri rešenja. Prvo, da EU zahteva potpunu harmonizaciju i praktično izlaženje iz okvira državne zajednice u ekonomskom delu. Traži se jedinstveno tržište kao da nije u pitanju državna zajednica. Drugo, da mi tražimo da proces pridruživanja bude prilagođen posebnostima, i treće je razdvajanje" (Goran Svilanović, ministar spoljnih poslova Srbije i Crne Gore, B92, 5.8.2003.).

  
"Ne verujte u bajke! Ako vaša zemlja želi da obori svetski rekord u brzini učlanjenja u EU, može da pokuša. Svim novim članicama koje će se EU pridružiti naredne godine trebalo je više od 10 godina i zašto bi vašoj zemlji trebalo samo četiri? (...) Studija o izvodljivosti bi se pred članicama EU mogla naći najranije u martu sledeće godine, dok bi, ukoliko Studija bude pozitivno ocenjena, pregovori o asocijaciji i stabilizaciji započeli u septembru 2004. godine. Pregovori bi mogli da traju od šest meseci do pet godina, pa bi u najboljem slučaju mogli da budu završeni u martu 2005. godine a Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju mogao bi da bude ratifikovan dve godine kasnije" (Jan Viljem Blankert, Delegacija Evropske komisije u Beogradu, Blic, 31.7.2003.).
  

"Stvari se ne odvijaju na predviđen nacin. U vreme razgovora o Beogradskom sporazumu mislio sam da, po svaku cenu, treba održati zajedničku državu i da je to najbrži put u EU. Posle godinu i po dana vidim da to ne funkcioniše. Napravljeno je puno ustupaka s obe strane, ali rezultat kaže da je državna zajednica prešla iz brzog u spori voz pridruživanja EU. Jedno je pitanje emocija, voleo bih da imamo jaku federalnu državu, ali vidim da to u praksi nije moguće" (Miroljub Labus, predsednik G17 plus, Vijesti, 5.8.2003.).

"Glavni političari nisu mnogo učinili posle Soluna. U široku javnu debatu o pripremama za priključenje zemalja Zapadnog Balkana EU, koju treba da pokrenu političari, moraju se uključiti sve državne i druge institucije. To se nije desilo i parlamenti, univerziteti, škole, sindikati i mediji su ostali pasivni. (...) Uzmite Solunsku deklaraciju. Tu je sve što treba da radite, i radite po tome" (Džefri Baret, šef Delegacije Evropske komisije u SCG, Danas, 8.7.2003.).

 


"Procedura pridruživanja Evropskoj uniji ne može biti instrument revizije Ustavne povelje i Beogradskog sporazuma. Pozivanje na sve revizije ta dva dokumenta, predstavlja najkraći put do rušenja svih zakonitosti i utapanja Crne Gore u Srbiju" (Dragiša Burzan, ministar inostranih poslova Crne Gore, Pobjeda, 6.8.2003.).

"Savjet za evropske integracije formiran je na najvišem nivou. Time smo želeli da pokažemo dve stvari - ne samo da simbolički potvrdimo našu opredeljenost prema ovim ciljevima, nego da, što je mnogo važnije, afirmišemo političku spremnost i odgovornost da pri implementaciji tih zadataka i poslova upravo u tom Savjetu budu predstavnici onih institucija i onih organa koji će nesumnjivo imati najviše posla. Kada to kažem, onda prije svega mislim na predsednike dve vlade država članica, koje inače u procesu implementacije imaju najviše posla i najviše odgovornosti" (Svetozar Marović, predsednik Saveta, B92, 4.8.2003.).

"Zidovi koji dele Balkan moraju biti porušeni, i to tako da sve zemlje bivše Jugoslavije mogu da se pridruže EU. Sve zemlje u regionu treba da grade mostove, a ne da ih ruše, da otvaraju a ne zatvaraju granice, da obnavljaju međusobnu saradnju i trgovinske veze, umesto da im robuju. Želim da naglasim da je veoma važno da nikada ne izgubite iz vidokruga važnost regionalnog tkiva, a ponavljam, vi kao celoviti Balkan morate ući u EU. Nijedan zid i nijedna barijera ne smeju deliti Balkan" (Romano Prodi, u govoru u Hrvatskom saboru, Rojters, 10.7.2003.).

"Evropski komesar za spoljne poslove Kristofer Paten je tokom boravka u Beogradu praktično poručio tri stvari. Prvo, da se sa Studijom o izvodljivosti, kao političkim ustupkom, krenulo kako bi se dao pozitivan signal našoj zemlji. Zatim, da ni za trenutak ne treba da pomislimo da oni smatraju da je Akcioni plan za usaglašavanje ekonomskih sistema država članica dobar. I treće, ukoliko se taj plan ne završi, studija može da da i negativan rezultat (Dr Mihailo Crnobrnja, specijalni savetnik ministra za ekonomske veze sa inostranstvom Srbije, Politika, 18.9.2003.).

 
Evropski forum, Narodnog Fronta 68, 11000 Beograd tel/fax. 011 26-46-025 e-mail: info@evropskiforum.net