Od Beča do Beograda, preko Bratislave, Budimpešte, Vukovara i Novog Sada plovio je nedelju dana mađarski brod "Đer" sa šezdesetak učesnika međunarodne konferencije "Dunav: Evropa se sastaje" (među njima i ovaj izveštač). Simbolično putovanje - jer Dunav, uprkos svim istorijskim, kulturnim, nacionalnim, verskim, političkim i drugim podelama, oduvek povezuje narode i države većeg dela Evrope - počelo je 12. septembra u Austriji, koja već pripada Evropskoj uniji, obuhvatilo sadašnje kandidate (a od maja naredne godine nove članice EU) Slovačku i Mađarsku, zaustavilo se u hrvatskom gradu čija tragična sudbina ostaje večito podsećanje na užase poslednjeg balkanskog rata i upozorenje šta donose nacionalna netrpeljivost i netolerancija među ljudima i, najzad, završilo se 19. septembra u Beogradu, jednoj od pet zemalja Zapadnog Balkana koje su tek započele poduhvat evropske integracije kroz proces saradnje i pridruživanja EU.

Osnovna zamisao idejnih pokretača ove "ploveće konferencije", pre svega Mikelea Nardelija i Maura Čereginija iz "Balkanske opservatorije" (Rovereto, Italija) i njihovih partnera iz Italije (Italijanski konzorcijum solidarnosti, Unimondo...) i balkanskih zemalja (pomenimo naš Beogradski centar za evropske integracije, Evropski pokret u Srbiji, Centar za antiratnu akciju...) bila je da se ispita na koje sve načine i u kojim oblastima nevladine organizacije i udruženja građana mogu da pomognu bržoj i uspešnijoj evropskoj integraciji Balkana.

Inicijativa iz Padove

Sa istim ciljem, odnosno sa porukom "Balkan je Evropa", u maju 2001. godine na velikom međunarodnom sajmu "trećeg sektora" u Padovi, grupa nevladinih organizacija iz Italije nastupila je sa zajedničkim apelom nazvanim "Evropa odozdo, Evropa izvan granica". Inicijativa je, zatim, zvanično predstavljena 24. septembra iste godine u Rimu. Već narednog meseca usledio je - u okviru tradicionalnog mirovnog marša od Peruđe do Asizija - predlog da se uspostavi mreža nevladinih organizacija iz zemalja članica EU i iz Jugoistočne Evrope, a prvi sastanak te mreže održan je u Sarajevu aprila prošle godine, uz prisustvo Romana Prodija, predsednika Evropske komisije, i nekoliko stotina predstavnika NVO i lokalnih institucija. Na skupu u Sarajevu je predložena i organizacija konferencije "Dunav: Evropa se sastaje".

U međuvremenu, nove stvari su se dogodile u svetu, Evropi i na Balkanu. Za naš region je najznačajnije što je umesto nekadašnjeg nagoveštaja "o budućem ulasku Srbije i Crne Gore, Hrvatske, Makedonije, BiH i Albanije u Evropsku uniju, Brisel - na Solunskom samitu u junu - pružio ovim zemljama sasvim nedvosmisleno obećanje da će, ukoliko (i kada) ispune sve uslove koji su važili i za druge pretendente na članstvo, postati deo Unije. Te garancije, praćene najnovijom strategijom EU prema balkanskim državama su, naravno, samo jedan, mada osnovni pokretač evropske integracije regiona. Pravi efekti će izostati ukoliko se proces zadrži na institucionalnom nivou i ograniči na aktivnosti koje će preduzimati vlade, otuda i želja učesnika okupljenih oko projekta "Evropa izvan granica, Evropa odozdo" da uključe što veći broj građana, organizacija civilnog društva i nevladinih organizacija.

Pravična trgovina, ekologija i rat Učesnici međunarodne konferencije "Dunav: Evropa se sastaje" - predstavnici nevladinih organizacija, ali i predsednici opština koje podržavaju ovu inicijativu - tokom osmodnevnog putovanja razgovarali su o načinima na koje bi nevladin sektor pospešio evropsku integraciju Balkana pre svega razmenom iskustava među zemljama članicama EU, kandidatima i budućim članicama (u koje spadaju i balkanske države) ali i zajedničkim akcijama i projektima iz ekologije, trgovine, održivog ekonomskog razvoja, lokalne samouprave... kao i u drugim oblastima koje obuhvata proces stabilizacije i pridruživanja EU.

U skladu sa ovakvim opredeljenjem, svečani početak konferencije i putovanja bio je obeležen uveravanjima predstavnika Italije (ambasador u Beču Rafael Berlengi, gradonačelnik Trenta - region Trentino Alto Adiđe - Alberto Paha i drugi) i Austrije (gradonačelnik Beča Jirgen Vuclhofer) da su balkanske zemlje oduvek bile deo Evrope, i da će njihov prijem u Evropsku uniju, u međuvremenu proširenu sa deset novih članica (Mađarska, Slovenija, Slovačka, Češka, Poljska, tri baltičke države, Malta i Kipar), biti dočekan dobrodošlicom i podržan svakojakom pomoći.

Domaćini iz glavnog grada Slovačke su za učesnike konferencije pripremili prezentaciju "pravične trgovine", novog, alternativnog oblika razmene među dobrostojećim zemljama Evropske unije i siromašnim zemljama "trećeg sveta". U saradnji sa italijanskim (Altromercato) i austrijskim (EZA Dritte Welt) nosiocima ove ideje, kao i predstavnicima "World Shop" radnji (specijalizovanih za prodaju prehrambene robe kao što su kafa, čaj, pirinač, kakao proizvodi i sokovi, zatim zanatskih i drugih proizvoda prema principima "pravične trgovine"), Slovaci su objasnili da se ovaj koncept pre svega zasniva na neposrednim nabavkama, fer cenama i dostojanstvenim nadnicama, dugoročnoj trgovinskoj saradnji, zapošljavanju žena, poštovanju prirodnih resursa i životne sredine, i predstavlja podstrek domaćoj proizvodnji, zapošljavanju i održivom razvoju.

U Budimpešti, odnosno u regionalnom ekološkom centru u Sent Andreji, govorilo se o vodi kao pravu čoveka, a ne privatnom vlasništvu koje se naplaćuje korisnicima po tržišnim (monopolskim?) cenama. Podržan je predlog, već upućen Evropskoj uniji, da se svim ljudima ustupi besplatno 40 litara vode dnevno, kao zagarantovani minimum. Drugi deo konferencije u Mađarskoj bio je posvećen Dunavu: novim strategijama upravljanja rečnim vodama, zaštiti prirodnog okruženja ove reke, njenim turističkim i transportnim potencijalima... Učesnici ovog skupa su, pored ostalog, bili predstavnici italijanske organizacije "Legambiente", Evropskog ekološkog biroa (EEB), Međunarodne komisije za zaštitu Dunava (ICPDR), zatim zastupnici WWF (Svetskog fonda za zaštitu divljine) za Mađarsku i drugi.

Po najzad toplom i vedrom vremenu, putnici sa broda "Đer" isplovili su Mađarske, iz zemlje pod čijom zastavom su plovili, da bi se nekoliko sati kasnije iskrcali u Vukovaru. Srdačni doček hrvatskih domaćina, bogata trpeza i vesela muzička pratnja tamburaša, bili su u tragičnom neskladu sa jezivim skeletima nekada lepih, sada do temelja razrušenih zdanja u gradiću kraj reke Vuke (koja je, u naopakim vremena, i sama na pogrešnu stranu preokrenula smer priključenja Dunavu). Mnogo se govorilo o novoj etničkoj toleranciji, zajedničkoj, ujediniteljskoj ljubavi prema rodnom gradu, užasnim posledicama rata - tako bolno vidljivim na primeru Vukovara - ali i ulozi medija prvo u podstrekavanju i širenju nacionalizma i mržnje prema ostalim narodima, a zatim o spremnosti i sposobnosti novinara i njihovih redakcija da, čuvajući profesionalnu i ljudsku čast i objektivnost, pomognu izgradnju ne samo granatiranih zgrada, već i prekinutih veza među ljudima. Drugim rečima, da na odgovoran i plodotvoran način učestvuju u povezivanju građana i društvenih zajednica i doprinesu evropskoj integraciji njihovih zemalja.

Nizak vodostaj Dunava onemogućio je dalju plovidbu brodom, pa se do Novog Sada išlo kopnom. Sa Petrovaradinske tvrđave naši susedi iz regiona osmatraju novi most, slušajući nostalgična prisećanja domaćina na onaj stari, lepši, uništen pre četiri godine tokom NATO bombardovanja. Znatiželjno, sa daljine proveravaju koliko se drugi, privremeni pontonski most spustio i zašto ne dopušta prolaz brodova.

U staroj Gradskoj kući, koja je još pod rekonstrukcijom, izneto je posluženje u velikoj, blistavoj kitnjastoj sali. Šunka, sirevi, pečenje, razne salate, paprikaš, sitni kolači... uveravaju goste, od kojih su mnogi prvi put u Vojvodini, Srbiji i SCG, da nije ugašena tradicija dobrog jela o kojem peva Đorđe Balašević.

Mnogo kasnije, u sasvim drugačijem, modernom ambijentu SPENS-a, rasprava o ulozi gradova u rađanju nove Evrope, uz neizbežno podsećanje da je Ujvidek "najsevernija tačka Balkana i najjužnija tačka srednje Evrope", dakle, idealno mesto preko kojeg će se obnoviti i ojačati potrgane veze između dva dela kontinenta. Gradonačelnik Borislav Novaković takođe govori o mirnom suživotu pripadnika raznih naroda, kojim se Vojvođani toliko ponose. Tu je i Đulijano Barbolini, gradonačelnik jednog od nekoliko novosadskih "gradova pobratima" - italijanske Modene, kao i Đorđe Staničić, generalni sekretar Stalne konferencije gradova i opština Srbije. Svi oni govore o simbolici Dunava, saradnji između opština, gradova i regiona, a posebno o "evroregionima" koji su najbolji način da se u zaštiti zajedničkih interesa suseda "sa one strane granice" doskoči briselskoj administraciji.

Dunav spaja, viza razdvaja

Najzad, ponovo na palubi. Dunav je nadošao dovoljno da se može rekom do Beograda. Sunce sve jače prži. Čas na jednoj, čas na drugoj obali vidimo pecaroše, kupače, čobane koji su doveli krave da se napoje mutnom vodom, na žalost sumnjive zdravstvene ispravnosti. Ptice sleću na ogledalo neba, poneka na odvaljenu granu, nijedna na plastični otpad koji pluta, i sve ga je više kako se približavamo Beogradu.

Pod Kalemegdanskom tvrđavom već čekaju devojke odevene u narodnu šumadijsku i crnogorsku nošnju, nude putnike rakijom i pogačom sa solju. Čekaju i novinari, nestrpljivi da čuju otkud na istoj lađi toliko raznih ljudi. Mikele Nardeli i Mauro Čeregini objasnili su da je putovanje simbolizovalo čvršće povezivanje EU i Balkana na najočigledniji i najlepši način - preko Dunava. Oni su, međutim, primetili da, iako Dunav geografski spaja različite delove Evrope, još nas razdvajaju granice i vize.

-Berlinski zid je odavno pao, ali tu je još "Šengenski zid"- primećuje Nardeli.

U petak je konferencija "Dunav: Evropa se sastaje" nastavljena u beogradskom centru "Sava" predstavljanjem inicijative "Evropa izvan granica, Evropa odozdo", razmatranjem mogućih pravaca ekonomskog razvoja Balkana, regionalne saradnje, promocijom ljudskih prava i izgradnje Evrope "odozdo", odnosno kroz različite aktivnosti građanskog društva. Rezultati celog skupa, koji se održava pod pokroviteljstvom Evropskog parlamenta i Valtera Švimera, generalnog sekretara Saveta Evrope, sažet je u plan buduće saradnje nevladinog sektora širom Evrope sa lokalnim, regionalnim, nacionalnim vladama i Briselom. Taj završni dokument je zvanično upućen Romanu Prodiju, predsedniku Evropske komisije.

Putovanje od Beča do Beograda bilo je oplemenjeno i ulepšano muzikom grupe "Destrani taraf" iz Trenta, koja je - sasvim u skladu sa osnovnom idejom konferencije - predstavila publici bogatu zbirku narodnih pesama i melodija iz svih krajeva Evrope, velikodušno omogućivši žiteljima usputnih gradova u kojima se brod zaustavio da u njima uživaju na večernjim koncertima. Na žalost, ceo poduhvat je bio donekle pomućen činjenicom da je većina učesnika konferencije sa Balkana morala prethodno da obezbedi vize za ulazak u pojedine (u slučaju Albanije za sve) zemlje duž utvrđene trase. Nekima je bilo previše da provedu sate i sate u redu ispred austrijske, mađarske, hrvatske, slovačke ili ambasade Srbije i Crne Gore u svojoj (ili tuđoj) zemlji i da za vize daju i do 130 evra - celu svoju platu (opet pomenimo Albance), pa su sasvim odustali od putovanja, ili "preskočili" neku od zemalja na tom putu. Eto i najvažnije poruke sa konferencije: možemo mi koliko god hoćemo da pričamo o povezivanju i saradnji svih građana unutar Evrope, to će ostati uzaludan napor sve dok nas budu razdvajale "tvrde" granice i vize.