Verujem da je politički razvoj u Jugoslaviji jasno pokazao da budućnost lezi u saradnji sa Evropskom unijom i konačnim uključenjem u nju...
Romano Prodi
 
   
 
Italijansko predsedavanje Evropskom unijom

Prioritetni ciljevi italijanskog predsedavanja Evropskom unijom

 
1. MEĐUVLADINA KONFERENCIJA Na osnovu odluka Evropskog saveta u Solunu, italijansko predsedavanje namerava da do oktobra organizuje Međuvladinu konferenciju i postaraće se da ona okonča svoj rad što je pre moguće. Naša želja da to uradimo proističe iz poštovanja prema vrednostima demokratije i transparentnosti, kako bi na ovaj način građani Evrope, koji će glasati za novi Evropski parlament u junu 2004. dobili priliku da unapred znaju sadržaj svoje nove ustavne povelje. Stoga verujemo - i delovaćemo na toj osnovi - da će se potpisivanje novog Ugovora održati u periodu između 1. maja 2004. i datuma izbora za Evropski parlament.
2. EVROPSKA PRIVREDA Italijansko predsedavanje će veliku pažnju posvetiti ispunjenju ciljeva zacrtanih u Lisabonskoj strategiji, koja teži ka tome da evropska privreda postane najdinamičnija svetska privreda do 2010. Ključna tačka ovog pravca akcije biće efektivnija podrška privredi kroz podizanje nivoa javnih investicija u Evropi, uz pomoć usklađene intervencije relevantnih evropskih finansijskih institucija. Ovo će rezultirati u povećanom stimulansu ka modernizaciji tržista rada, što je jedini način da se obezbedi puna zaposlenost za građane i konkurentnost preduzeća. Naročito bi mala i srednja preduzeća trebalo da imaju koristi od mera usmerenih na promovisanje preduzetničke kulture, na stvaranje i širenje znanja i na inovacije. Takođe, biće neophodno da se obezbedi buduća održivost penzionih sistema. Ovo podrazumeva mere za podizanje nivoa zaposlenosti među starijim radnicima i smanjenje podsticaja za prevremeno penzionisanje. Ova strategija će dodatno biti zaokružena razvojem efikasne saobraćajne mreže, uravnotežene između glavnih osa sever-jug i istok-zapad. Problemi u vezi sa saobraćajem, koji su proizvod prirodnih prepreka (uključujući i alpske regione) treba rešavati u celosti uklanjanjem uskih grla, efikasnom upotrebom postojeće infrastrukture i ubrzanim izvršavanjem projekata koji nude alternative drumskom saobraćaju. Iz tog razloga mora se dati prioritet listi TEM (Trans-evropska mreža) projekata, i, u okviru ovih, izgradnji koridora 5 i 8. Suštinski instrument na kojem treba zasnivati aktivnosti da bi se ispunio ovaj fundamentalni cilj mora biti stvaranje jednog inovativnog instrumenta kojim bi se finansiralo obavljanje ovih kapitalnih radova, u saradnji sa Evropskom investicionom bankom.

Zapadni Balkan

Italijansko predsedavanje daće visoki prioritet razvoju odnosa između Evropske unije i zemalja Zapadnog Balkana. Do sada je Proces stabilizacije i pridruživanja bio osnovno sredstvo EU u odnosima sa ovim zemljama, za koje predlažemo da budu potvrđene kao potencijalni kandidati za buduće članstvo u Uniji. Nadamo se da će, počev od Solunskog samita, biti moguće da se ovom Procesu doda više instrumenata, kako bi se ohrabrio i ubrzao napredak ovih zemalja ka glavnom evropskom toku. Naša je namera, takođe, da razvijemo bliži, strukturisaniji politički dijalog i da pružimo maksimalnu podršku procesu regionalne integracije i saradnje. Upravo je na Zapadnom Balkanu Evropska unija u nedavnom periodu demonstrirala svoju sposobnost za koordinisanu akciju van svojih granica. Iako postignuti napredak u regionu ohrabruje, nije sasvim sigurno da je nepovratan. Stoga Unija treba da zadrži svoju političku posvećenost regionu, i nastavi da obezbeđuje resurse, uključujući i finansijske resurse, koji su od suštinskog značaja ukoliko želimo da zemlje u regionu polako podignemo na nivo evropskih standarda. Želimo da u punoj meri iskoristimo pozitivnu sinergiju između obaveza Unije i drugih organizacija kao što je OEBS, ili regionalnih inicijativa poput Centralno-evropske inicijative, Jadransko-jonske inicijative i balkanskog Pakta stabilnosti. Kada su u pitanju specifične inicijative, italijansko predsedavanje namerava da u potpunosti primeni već zaključene sporazume sa BJR Makedonijom i Hrvatskom (čiju će nedavnu kandidaturu za članstvo u EU razmatrati Komisija), da nastavi pregovore o sporazumu sa Albanijom i da apeluje na Komisiju da pripremi studije izvodljivosti za Bosnu i Hercegovinu i Srbiju i Crnu Goru.

  
3. KA "VELIKOJ EVROPI" Glavni cilj je da se dovrši veliki proces evropskog "ujedinjenja"; ali takođe i da se omogući ravnomernija raspoređenost specifične težine Unije, pomeranjem njene sadašnje ose ka južnim delovima kontinenta i obezbeđivanjem većeg učešća u procesima odlučivanja za zemlje Zapadnog Balkana, koje su prošle kroz period stradanja i koje predstavljaju fundamentalni deo Evrope. Italijansko predsedavanje predlaže da sačini plan za zaključenje pregovora o pridruživanju sa Rumunijom i Bugarskom do 2004. godine, imajući u perspektivi njihovo pridruživanje u 2007. Sa Turskom smo angažovani na zajedničkom monitoringu njenog puta ka integraciji, podstičući vladu u Ankari da nastavi sa svojim naporima u fundamentalnom procesu unutrašnjih reformi. Italijansko predsedavanje štaviše smatra neophodnim da se uloži više specifičnog sadržaja u odnose sa Ruskom Federacijom i ostalim evropskim državama Zajednice nezavisnih država, kako bi im se pomoglo da se još više približe strukturama i institucijama u Briselu. Još jedan cilj čijem se ispunjenju teži predstavlja ponovno pokretanje Evro-mediteranskog partnerstva ("Barselonski proces") uz nastavak napora ka osnivanju Mediteranske banke, sa ciljem da se zemlje sa obe strane mora više uključe u zajedničke razvojne projekte. U ovom kontekstu nećemo zanemariti potrebu za konsolidacijom odnosa sa Izraelom, sa perspektivom sveobuhvatnije i strukturisane recipročne saradnje.
4. EVROPSKO PRISUSTVO U SVETU Evropa mora postati snažna, autoritativna figura na međunarodnom nivou: ona mora naučiti da govori jednim glasom i interveniše u glavnim kriznim područjima na planeti u duhu otvorene i plodne saradnje sa Sjedinjenim Državama, kako bi očuvala bezbednost i mir u svetu. Da bi ovo postigla, Evropa takođe mora obezbediti odgovarajuće kapacitete u oblasti odbrane, u uslovima savršene sinergije, a ne antagonizma sa institucijama Atlantskog saveza. Iračka kriza je, naravno, imala efekat slabljenja translatlantskih veza; stoga moramo da prevaziđemo tu kritičnu fazu i ponovo uspostavimo tradicionalno specijalne veze sa Vašingtonom. U ovom povezivanju biće od naročitog značaja bilo koja akcija koju je Unija u stanju da preduzme da podrži mirovni proces na Bliskom Istoku. Kvartet će imati ulogu da verifikuje napredak mirovnog procesa i odredi vreme održavanja i format mnogo najavljivane Međunarodne konferencije, za koju izražavamo spremnost da se održi u Italiji. U tom kontekstu, jedan mogući praktični pravac akcije mogla bi da bude inicijativa koju je pre nekog vremena najavila italijanska vlada - i koja je nedavno takođe dobila široku podršku grupe G8 - za plan o obnovi palestinske privrede, osmišljenom da se podrži željeni nastavak političkih pregovora između dve strane time što bi se najugroženijim delovima stanovništva u regionu pružila nada u bolje uslove života. Takođe, u sredozemnom regionu, Irak predstavlja još jedan probni poligon gde bi Unija mogla da pruži snažan signal ponovno otkrivenog jedinstva. U složenoj fazi rekonstrukcije zemlje, Unija bi trebalo da igra glavnu ulogu, u saradnji sa drugim angažovanim zemljama. Italijansko predsedavanje takođe želi da Evropa bude snaga koja se zalaže za demokratiju, mir i prosperitet u svetu, potvrđujući tako svoju prirodnu ulogu sistematskog promotera vrednosti demokratije, slobode i poštovanja osnovnih prava.
5. BEZBEDNOST GRAĐANA Italijansko predsedavanje će takođe raditi na poboljšanju bezbednosti građana Evrope. Borba protiv međunarodnog terorizma mora biti praćena efikasnim merama za suzbijanje transnacionalnog kriminala i ilegalne imigracije, uz jačanje EUROPOL-a i stalnu i koordinisanu kontrolu spoljnih granica; uz uspostavljanje zajedničkih pravila o azilu; uz povećanje broja sporazuma o saradnji sa zemljama koje su izvor ili tranzit migracionih tokova; i uz unapređenje saradnje između zemalja članica na poslovima vezanim za režim viza.
 
  

Predsedavajući EU (u prvoj i drugoj polovini godine)

2003: Grčka - Italija

2004: Irska - Holandija

2005: Luksemburg - Velika Britanija

2006: Austrija - Finska

 
Objavljeno kao dodatak nedeljnika VREME broj #664 od 25. septembra 2003.