| Reč po reč
|
|
Ne u NATO
“Predsedništvo DSS-a se načelno opredelilo da u novom programu Stranke treba da stoji odredba da naša stranka ostaje opredeljena za Partnerstvo za mir, ali da se istovremeno protivi ulasku Srbije u NATO. Ovo je principijelno stanovište koje prevazilazi okvir odnosa Srbije i NATO-a oko rešavanja kosovskog pitanja: ono je pre svega utemeljeno na uverenju da Srbija treba da zadrži punu vojnu neutralnost i da njen državni i nacionalni interes zahtevaju nepristupanje bilo kojem vojnom savezu. Osim toga, nema nikakve protivrečnosti između pristupanja Partnerstvu za mir i odbijanju da se bude član NATO pakta: jer, jedno je biti nečiji partner i ravnopravni saradnik, a sasvim drugo član organizacije koja podrazumeva striktne, skupe, teške i ne uvek pravedno raspoređene obaveze. U krajnjem ishodu, to je razlika između očuvanja slobode odlučivanja i delovanja, i odricanja od te slobode. 
Međutim, pretnje Srbiji da će do kraja godine biti priznata jednostrano proglašena nezavisnost potpuno aktualizuju pitanjeodnosa Srbije prema NATO paktu i ono se samo po sebi nameće u razmatranju odgovora Srbije na pretnju nasiljem koja nam se upućuje. Smatram da je bila obaveza DSS-a da pokrene javnu debatu koja će ukazati na pravo značenje primene Aneksa 11 Ahtisarijevog plana. Kako se ako ne ‘NATO državom’ zove tvorevina u kojoj bi NATO imao neograničenu vlast? Takođe smatram da je bila naša obaveza da pokrenemo razgovore, u kojima javnost ima posebno važnu ulogu, o akutnom i dalekosežno važnom pitanju kakvo je moguća reakcija Srbije na brutalne pretnje koje nam se upućuju. (…)
Ukoliko se ostvare pretnje i važne članice NATO pakta priznaju jednostrano proglašenu nezavisnost, onda bi se za DSS otvorilo ne više samo političko već i suštinski moralno pitanje – kako je moguće da Srbija pristupi vojnom savezu koji nas je najpre bombardovao, potom vojnim snagama došao na Kosmet i onda, mimoilazeći Savet bezbednosti i ignorišući Ujedinjene nacije, priznao jednostrano proglašenu nezavisnost jednog organskog dela naše zemlje. Zaista verujem da ogromna većina našeg naroda tačno zna odgovor na ovo moralno pitanje.” (Vojislav Koštunica, predsednik Vlade Srbije, obraćanje Glavnom odboru Demokratske stranke Srbije, 15.9.2007)
“Novinari, analitičari, kritičari i ostali, koji svoj hleb zarađuju hvaleći Evropsku uniju, NATO i svakojake atlantske integracije, krenuli su u histeričnu kampanju protiv svih kojima je, sram ih bilo, Kosovo važnije od Atlantika, a Srbija im, zaboga, i nije Srbija bez Leposavića, Gračanice i Peći. Bezobrazluk i bezobzirnost uhlebljenih u razne atlantske, vladine, a posebno nevladine organizacije, ide toliko daleko da se više i ne stide da javno saopšte svoj stav o neminovnosti gubitka dela teritorije, ali nam to i nije važno pošto ćemo, svi zajedno, da živimo bogato i dugovečno u svima nam dragoj Evropskoj uniji, a naše armije, srpska i šiptarska, boriće se, rame uz rame, junački, pod okriljem NATO-a, protiv belosvetskih zlikovaca koji, majku im njihovu, imaju naftu ili prirodni gas na svojoj teritoriji, a šta će to njima, kad mi, Šiptari i Amerikanci, to nemamo na našoj. Ta kampanja razularenih atlantskih uhlebljenika bila bi opasna i žalosna da, više od svega, nije smešna. Naime, ako bilo koji svršeni osnovac samo površno analizira izjave Tadića i, recimo, Šutanovca, o načinu upotrebe naše vojske, jasno će i bez ikakvog dvoumljenja doći do zaključka da nam Vojska, sem za protivpožarne intervencije, nije ni potrebna. Uostalom, ni država nam više nije važna. Sve to zameniće nam veliki evropski brat koji nas pomno gleda, malo nam otima teritoriju, malo nam ubija decu, ali nas na kraju, ipak, zagrli i nedvosmisleno saopšti kako nas mnogo voli i kako ne može bez nas. Mi, razume se, ne smemo ni da pomislimo kako su, ubijajući nam decu i otimajući nam teritoriju, nešto loše želeli da nam učine. Taman posla. To je sve u našu korist, naših atlantskih i inih integracija.” (Aleksandar Vučić, generalni sekretar Srpske radikalne stranke, “Politika”, 11.9.2007)
“Izjave stranačkih funkcionera za vojsku nisu zvanična politika. Evroatlantske integracije su proces, a ne da li smo ili nismo u NATO savezu. U ovom momentu postoji opredeljenje države i ono podrazumeva aktivno učešće Srbije u NATO programu Partnerstvo za mir.” (General Zdravko Ponoš, načelnik Generalštaba Vojske Srbije, Beta, 20.9.2007)
“Prezentacioni dokument je osnovno polazište budućeg aktivnog učešća Republike Srbije u Programu Partnerstvo za mir. Ovaj dokument se temelji na jasnom političkom opredeljenju da Republika Srbija razvija partnerski odnos sa NATO-om, na osnovu postojećih sadržaja Programa i dosadašnjoj saradnji sa NATO-om koja se u poslednjih nekoliko godina razvijala u duhu Partnerstva za mir. Republika Srbija je opredeljena da stavi na raspolaganje svoje potencijale i kapacitete u svrhu sprovođenja načela i ciljeva Programa, utemeljenih u Pozivnom i Okvirnom dokumentu Partnerstva za mir, kao i Osnovnom dokumentu Saveta za evroatlantsko partnerstvo. (…)
Polazeći od uverenja da je nacionalna bezbednost Republike Srbije usko povezana sa bezbednošću regiona jugoistočne Evrope Republika Srbija želi da gradi odnose sa članicama i partnerima NATO-a na osnovama neposredne, bliske i dugoročne saradnje i zajedničkog delovanja. Smatramo da je realizacija ovog opredeljenja komplementarna našem cilju pristupanja Evropskoj uniji.“ (Prezentacioni dokument Srbije za program Partnerstvo za mir NATO-a, usvojen u Vladi Srbije u julu, predat NATO-u u septembru 2007)
“Jap de Hop Shefer smatra da NATO ne može sebi da dozvoli luksuz da Srbija bude izvan našeg kruga. Ona je veoma važna, ako ne i najvažnija zemlja u regionu.
Ako Srbija želi u NATO, za nas je to u redu, mi imamo proceduru i mehanizme kako da to realizujemo. Ako ne želi – i to je u redu. Imamo puno zemalja u Evropi koje nemaju ambicije da postanu članica NATO-a. Austrija, na primer.” (Džejms Apaturaj, portparol generalnog sekretara NATO, u intervjuu “Večernjim novostima” 17.9.2007)
EU i Kosovo
“Srbija ima veoma ambiciozan plan u procesu evropskih integracija, a to je da do kraja godine potpiše sporazum o viznim olakšicama, parafira, a zatim i potpiše sporazum o stabilizaciji i pridruživanju EU-u. Prvi cilj do kraja 2008. je da Srbija dobije formalno status kandidata za članstvo u EU-u i da u roku od 18 do 24 meseca pređe na takozvanu belu šengen listu, odnosno režim vizne liberalizacije.” (Božidar Đelić, potpredsednik Vlade Srbije na sednici Odbora za evropske integracije Skupštine Srbije, “Danas”, 26.9.2007)
“Evropska unija će preuzeti odgovornost za status Kosova u zavisnosti od ishoda pregovora. Kosovsko pitanje neće biti predmet trgovine niti političkih kompenzacija na putu Srbije ka evropskim integracijama.”(Havijer Solana, visoki predstavnik EU-a za spoljnu i bezbednosnu politiku, “Blic”, 12.9.2007)
Evropski forum br. 7-9. Objavljeno kao dodatak nedeljnika Vreme br. 873 od 27. septembra 2007. |
|