| Iz beležnice poslanika Evropskog parlamenta | |
Timski rad
Ovde se stvari odvijaju mnogo sporije nego u domaćoj politici, sve se pažljivo planira i debatuje, a najvažnije je, ipak, što je konsenzus, a ne sukob, glavna vrednost kojoj svi teže. Sasvim različito od situacije kod kuće, gde partija na vlasti nameće svoje mišljenje i retko sluša opoziciju
Piše: Nikolaj Mladenov
Ovaj jutarnji let avionom stvarno dugo traje. Da je Bugarska bila jedan od osnivača Evropske unije, ili da je neko odlučio da Evropski parlament smesti u Beč, leteo bih samo jedan sat. Ovako, putovanje traje najmanje dva i po sata. A ako to ponavljate najmanje dva puta nedeljno, onda je to stvarno mučno. Kad me prijatelji pitaju gde u stvari živim, ja odlažem odgovor. Još o sebi mislim kao o stanovniku Sofije, ali stalno idem do Brisela i Strazbura, jer Evropski parlament zaseda u oba grada. Do 2009. godine, kada će se ponovo birati poslanici Evropskog parlamenta, pretpostavljam da ću desetinu ukupnog vremena provesti po avionima i aerodromima. Na česta putovanja u Brisel čovek se još može navići, ali sa onima do Strazbura je mnogo teže. Da bi se tamo stiglo, treba prvo odleteti u Frankfurt, a onda ići dva-tri sata autobusom do zvaničnog sedišta Evropskog parlamenta u ovom francuskom gradu. Svi cenimo istorijski značaj sedišta i u Strazburu, ali se često pitamo ne bi li trebalo da imamo praktičnije aranžmane.
Za nekoga ko je proveo četiri godine u Narodnoj skupštini Bugarske, Evropski parlament može da predstavlja priličan šok. Ovde se stvari odvijaju mnogo sporije nego u domaćoj politici, a sve se pažljivo planira i debatuje. Najvažnije je, ipak, što je konsenzus, a ne sukob, glavna vrednost kojoj svi teže. Sasvim različito od situacije kod kuće, gde partija na vlasti nameće svoje mišljenje i retko sluša opoziciju. U Evropskom parlamentu ima 785 poslanika iz 27 država članica Evropske unije (Bugarska ima 18 mesta), i oni su podeljeni na osam parlamentarnih grupa. Ja pripadam grupi Evropskih narodnih partija – evropskih demokrata (EPP–ED), najvećoj frakciji sa 278 poslanika. Druga po snazi je grupa socijalista, sa 216 poslanika.
Bugarska je svoje prve evropske izbore imala u maju ove godine. Najteži posao bio je objasniti čime se Evropski parlament zapravo bavi. Shvatili smo da bi objašnjavanje tokom kampanje bilo bez efekata i da bi umesto toga bilo bolje da kasnije izabrani poslanici aktivno rade u svojim izbornim bazama, približavajući tako javnosti rad EP-a. Sama kampanja je – sasvim prirodno – bila usredsređena na domaću politiku, i po tome se Bugarska nije razlikovala od drugih država članica Evropske unije. Prema rezultatima izbora, najveći broj glasova osvojio je naš desni centar, okupljen oko gradonačelnika Sofije Bojka Borisova (Grb). Za nama su došli socijalisti, Pokret za prava i slobode, nacionalistička partija Ataka i Nacionalni pokret Simeon Sakskoburgotski. Zbog modela izbornog sistema, na kraju se po petoro izabranih poslanika našlo u grupi narodnjačkih partija (EPP–ED), u socijalističkoj i u liberalnoj grupaciji Evropskog parlamenta. Troje evropskih poslanika Atake pridružio se grupi “Identitet, tradicija i suverenitet”.
Svaki poslanik EP-a član je jednog odbora u kojem ima pravo glasa, kao i drugog u kojem zamenjuje drugog poslanika. Ja sam u Odboru za unutrašnje tržište i zaštitu potrošača. Ovo je verovatno najvažniji i daleko najaktivniji odbor Evropskog parlamenta, jer se 80 odsto zakonodavstva Unije bavi unutrašnjim tržištem. Sa profesionalne strane to je veoma izazovna oblast srećan sam što radim sa Maglenom Kunevom, komesarkom iz Bugarske zaduženom za zaštitu potrošača. Ljudi su retko svesni prava koja imaju kao potrošači, pa je zato za poslanika EP-a ovo zahvalna tema.
Odbor za spoljnu politiku je moj drugi odbor, u okviru kojeg sam u pododboru za odbranu i bezbednost. Oba su vrlo politička, ali Evropski parlament ima ograničena ovlašćenja u spoljnoj politici. Oni su ipak vrlo važni za nove države članice. Nedavno smo diskutovali o izveštaju o Srbiji, a danas je na dnevnom redu značajan izveštaj o evropskoj spoljnoj politici i energetskoj bezbednosti.
Svaki poslanik EP-a ima svoju službu, bez koje ništa ne bi mogao da uradi. Tu leži još jedna razlika u odnosu na domaću politiku kod kuće, gde se poslanici ne mogu oslanjati na pomoćnike. Ja imam tri savetnika koja za mene rade u Briselu, po jedan za svaki odbor i jedan za opštu koordinaciju. Osim toga, otvaram i informacioni centar u gradu Ruse, za severno centralnu oblast Bugarske. Naša grupa od pet EPP–ED poslanika dogovorila se da će svako od nas voditi po jedan takav centar kako bismo pokrili čitavu zemlju. Centri će nuditi informacije o našim aktivnostima u Briselu, kao i reakcije na njih, a organizovaće i konsultacije o nacrtima najvažnijih zakona.
Biti poslanik Evropskog parlamenta je rezultat timskog rada, ne samo zato što presudno zavisiš od svojih pomoćnika, nego i zato što moraš da za svoje mišljenje pridobiješ ostale poslanike i to pre samog glasanja. Na ovom nivou politike u Evropskoj uniji mora da se balansira između sopstvenih stanovišta, pozicije tvoje grupe u parlamentu i države iz koje dolaziš. U većini slučajeva ovaj proces je zadivljujući. Pošto dolazimo iz nove države članice kojoj je stalo da ubrza ekonomski razvoj i otvori više mogućnosti za biznis, naša frakcija podržava takvu vrstu rada. Na primer, evropski socijalisti bi želeli da se u Evropskoj uniji ujednače porezi. To bi za Bugarsku značilo povećanje poreza sa sadašnjeg nivoa od deset odsto koliki je korporacijski porez, a nadamo se da će lični porezi sledeće godine pasti na deset odsto. Naša frakcija ne podržava ujednačavanje poreza i to je, po našem mišljenju, dobro za našu zemlju. Ako neko, opet, želi da promoviše neku vrlo specifičnu nacionalnu temu, to se mora vrlo dobro obrazložiti i identifikovati kroz zajedničke evropske interese. Osvežavajuće, zar ne? Posebno za ljude iz našeg dela sveta gde političari stalno zloupotrebljavaju pojam “nacionalnog interesa”.
Nije lako početi razmišljati o tome da predstavljaš evropske građane, a ne nacionalni interes ili stanovište vlade jedne države članice. Ovo je u stvari zaista veoma zdravo, jer kad jednom to učiniš, onda shvatiš da ljudi širom Evrope imaju slične brige i težnje, a da nacionalne granice postaju sve manje važne.
Evropski forum br. 7-9. Objavljeno kao dodatak nedeljnika Vreme br. 873 od 27. septembra 2007. |
|