| Završeni tehnički SSP pregovori Srbije sa EU-om
|
|
Šta donosi Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju
Kad se, posle ispunjenja “haškog uslova”, potpiše ovaj ugovor sa EU-om, stvara se zona slobodne trgovine između EU-a i Srbije. Ovo će neminovno dovesti do smanjenja carinskih prihoda, povećanja uvoza i negativnog efekta na platni bilans, ali i do povećanja konkurencije na domaćem tržištu i pada cena određenih proizvoda koji su sada zaštićeni carinom
Piše: Mr Vladimir Međak
Tehnički deo pregovora o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) između Srbije i Evropske unije okončan je 10. septembra 2007. godine, 23 meseca nakon njihovog otvaranja 10. oktobra 2005. godine. Posle odličnog početka pregovora, krajem 2005. i početkom 2006. godine, a usled nesaradnje sa Haškim tribunalom, Evropska unija je zamrznula pregovore 3. maja 2006, da bi ih obnovila tek 13. juna 2007. Pregovori su uspešno nastavljeni svega nekoliko dana nakon otvaranja (7. juna) zahvaljujući dobroj pripremljenosti srpske administracije, a pre svega nosećih ministarstava ekonomije i regionalnog razvoja, poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva i Uprave carina Ministarstva finansija.
Koristi i troškovi koje donosi SSP možemo podeliti na političke, ekonomske i pravne.
Političke koristi
Posle potpisivanja SSP-a, Srbija postaje država pridružena Evropskoj uniji i kao takva završava sa fazom stabilizacije i ulazi u novu fazu odnosa sa Unijom, koja dalje vodi ka članstvu. Srbija dobija potvrdu uspešnosti svojih reformi i političke i ekonomske stabilnosti, što je najbitniji uslov za priliv investicija i otvaranje novih radnih mesta. Takođe, Srbija prvi put stupa u sveobuhvatan ugovorni odnos sa EU-om u kojem su obaveze dvostrane i jasno definisane. Naravno, SSP predstavlja bitan korak ka statusu kandidata za članstvo u Uniji i pretpristupnim fondovima EU-a, ali i jedan od uslova za ukidanje viza za građane Srbije.
Jasnim definisanjem odnosa utvrđen je i novi oblik inistitucionalnog povezivanja Srbije i EU-a, pre svega stvaranjem zajedničkih organa za sprovođenje ovog sporazuma, što Srbiji omogućuje lakši i direktan pristup ključnim odlučiocima u samoj Evropskoj uniji i direktan protok informacija na obe strane.
Ekonomske koristi
Potpisivanjem SSP-a stvara se zona slobodne trgovine između EU-a i Srbije. Ovo će neminovno dovesti do smanjenja carinskih prihoda, povećanja uvoza i negativnog efekta na platni bilans, ali i do povećanja konkurencije na domaćem tržištu i pada cena određenih proizvoda, koji su sada zaštićeni carinom.
EU je jednostrano ukinula carine i kvote za robu iz Srbije (sa izuzetkom tekstila, vina, šećera i junetine) još 2001. godine. Jednostranu izjavu volje Unije SSP pretvara u njenu ugovornu obavezu. Srbija se obavezuje da svoje tržište postepeno otvori za robu iz EU-a u tranzicionom roku od šest godina, što znači da će šeste godine od stupanja na snagu Prelaznog sporazuma uz SSP carine na robu iz EU-a biti ukinute. Prelazni sporazum verovatno će stupiti na snagu u prvoj polovini 2008. godine. Od ovog pravila su izuzeti određeni strateški poljoprivredni proizvodi (oko četvrtine svih poljoprivrednih proizvoda) za koje će i nakon protoka ovog roka ostati određeni nivo carinske zaštite.
Budući da nisu sve vrste robe podjednako bitne za Srbiju, definisano je nekoliko lista koje određuju dinamiku liberalizacije, posebno za industrijske, a posebno za poljoprivredne proizvode. Za industrijske proizvode su predviđene tri liste, definisane prema stepenu osetljivosti (osetljive, veoma osetljive i najostljivije) za koje će liberalizacija biti izvrešena u roku od 3,5, odnosno šest godina. Za sve vrste robe koje se ne nalaze na ovim listama (a to je preko 60 odsto svih industrijskih proizvoda) carine će biti ukinute momentom stupanja na snagu sporazuma. Na listi veoma osetljivih i najosetljivijih proizvoda našle su se industrije koje su u fazi restrukturiranja i oporavka i kojima je potrebno još neko vreme za prilagođavanje uslovima otvorene konkurencije, poput: industrije automobila, hemije, nameštaja, igračaka, keramike itd. Osim toga, predviđen je prelazni rok od tri godine za restrukturiranje NIS-a i liberalizaciju tržišta naftnih derivata.
Imajući u vidu strateški značaj poljoprivrede za ekonomiju Srbije, glavni faktor za određivanje tempa liberalizacije jeste bila procena sposobnosti Srbije da prilagodi poljoprivredu zahtevima tržišne privrede. U ovoj oblasti, svi proizvodi su podeljeni na primarne poljoprivredne proizvode, prerađene poljoprivredne proizvode, ribu i riblje proizvode i vina i žestoka alkoholna pića. U toku pregovora je obezbeđeno da oko 25 odsto svih proizvoda zadrži određeni stepen carinske zaštite i nakon protoka prelaznog roka od šest godina (među njima su strateški važni proizvodi poput pšenice, paradajza, paprika, šljiva, jabuka itd.), što je veliki uspeh, budući da je dosadašnja praksa EU-a bila da prihvati zadržavanje carina za do 20 odsto poljoprivrednih proizvoda. Takođe, Srbija je obezbedila godišnje kvote za izvoz od 180.000 tona šećera, sa mogućnošću njenog povećanja, zatim 8700 tona junetine (sada sa iskoristi oko 40 odsto kvote), 63.000 hektolitara vina i 15 tona pastrmke i 60 tona šarana.
Pravni aspekt
Sporazumom se Srbija obavezuje da u trgovini sa EU-om primenjuje pravila konkurencije kako su definisana u pravu EU-a, zatim da u roku od godinu dana formira nezavisno telo za kontrolu dodele državnih pomoći (subvencija), u roku od četiri godine uskladi dodelu državnih pomoći sa propisima EU-a, da u roku od četiri godine izradi mape regionalnog razvoja u skladu sa metodologijom EU-a (NUTS), u roku od pet godina obezbedi punu zaštitu intelektualne svojine. Takođe, Srbija će dalje usklađivati svoje zakonodavstvo sa EU-om u oblasti zaštite potrošača, a EU će Srbiji obezbediti pristup sistemu obaveštavanja o nebezbednim proizvodima (RAPEX), kako bi se sprečio ulazak takvih proizvoda na tržište Srbije.
Predviđeno je da nakon tri godine počnu da se primenjuju pravila konkurencije i na javna preduzeća i preduzeća sa posebnim pravima, čime se predviđa dodatno vreme za prilagođavanje ovih preduzeća tržišnim uslovima poslovanja, a što će građanima povećati mogućnost izbora snabdevača i dovesti do pada cena usluga. EU sa svoje strane preuzima obavezu pružanja finansijske i tehničke pomoći u cilju ispunjenja obaveza koje je Srbija preuzela.
Završetkom pregovora Srbija kreće u narednu, težu fazu procesa pristupanja Evropskoj uniji, a to je sticanje statusa kandidata. Parafiranje SSP-a se očekuje sredinom oktobra, a ako se ponovo ne ispreči hronična haška prepreka, mogao bi biti potpisan do kraja ove godine, što bi značilo da Prelazni sporazum može da stupi na snagu u prvom kvartalu 2008. godine. U slučaju da scenario bude sa ovako pozitivnim ishodom, Srbija bi mogla da prilikom potpisivanja sporazuma uruči Evropskoj uniji zvaničan zahtev za članstvo, čime bi optimistični plan Srbije da dobije status kandidata u decembru 2008. godine i počne pregovore o članstvu sa EU-om u prvoj polovini 2009. godine, postao i izgledna realnost.
Autor je savetnik u Kancelariji za pridruživanje EU-u
i koordinator pregovora za zaključenje SSP-a
Evropski forum br. 7-9. Objavljeno kao dodatak nedeljnika Vreme br. 873 od 27. septembra 2007. |
|