| Evropa u brojkama | |
Nepoznati susedi
Najnovija anketa “Evrobarometra” pokazuje da žitelji EU-a ne poznaju dovoljno zemlje iz neposrednog okruženja, pa čak ni one koje su odskora u Uniji
Mada je evropska perspektiva za zemlje zapadnog Balkana zvanično potvrđena još na Solunskom samitu EU-a 2003. godine, sa statusom Hrvatske, Makedonije, Srbije, Crne Gore, BiH i Albanije kao potencijalnih budućih članica Unije upoznato je svega nekoliko procenata građana EU-a. Nasuprot tome, u proseku svaki deseti (pogrešno) veruje da je takav status dobila i Ukrajina, a među stanovnicima novih 12 članica taj broj je još veći – 21 odsto. Ove poražavajuće podatke objavio je “Evrobarometar” povodom prve ministarske konferencije posvećene politici Evropske unije prema susedima, održane u septembru u Briselu.
Anketa sprovedena u maju i junu ove godine u svih 27 zemalja EU-a pokazala je da tri godine posle velikog proširenja Evropske unije, kad su u njeno članstvo primljene Poljska, Češka, Slovačka, Slovenija, Mađarska, Litvanija, Letonija, Estonija, Malta i Kipar, još ima građana EU-a koji veruju da će neke od ovih zemalja tek pristupiti Uniji, a svaki deseti nije svestan da su od 1. januara 2007. članice postale i Rumunija i Bugarska, pa ih smatra samo “susedima”. Mada većina žitelja EU-a veruje u dobrobiti od saradnje sa okolnim zemljama, čak 54 odsto nije zainteresovano za zbivanja u državama koje ih neposredno okružuju.
Najviše ispitanika (34 odsto) je među pet zemalja koje bi u budućnosti trebalo da pristupe Uniji pomenulo Tursku, a zatim Hrvatsku (12 odsto). Srbiju je navelo svega pet odsto, ali je, zanimljivo, isto toliko navelo i Češku i Litvaniju, aktuelne članice EU-a. Slovenija, Estonija i Kipar prošli su još gore, sa četiri odsto glasova (koliko su, inače, dobile i BiH, ali i Moldavija i Norveška, dve države o čijem ulasku u EU zasad uopšte nema govora), dok je Poljska, u EU-u od 2004. godine, tek “viđena” za članstvo među sedam odsto anketiranih.
Istraživanje “Evrobarometra” je pokazalo da su o pripremama za evropsku integraciju Turske najbolje obavešteni Holanđani (66 odsto), Šveđani (59 odsto) i Danci (55 odsto), dok o ulasku Hrvatske najviše znaju Slovenci (72 odsto) i Austrijanci (u proseku svaki drugi). S druge strane, upravo je među Holanđanima i Austrijancima najviše onih koji ne znaju da su Poljska, Mađarska, Rumunija i Bugarska već ušle u EU.
Zabrinjavajuće visok procenat građana EU-a (45 odsto) strahuje da bi potpomaganje reformi u komšiluku moglo da ugrozi mir i stabilnost u samoj Uniji, ali ipak, pokazuje statistika, jasna većina (73 odsto) podržava “susedsku politiku” Unije prema državama sa kojima se graniči, smatrajući da time podstiče demokratski razvoj tih zemalja, 89 odsto misli da je veoma važno da se zajedno sa njima bori protiv terorizma i organizovanog kriminala, a od 71 do 86 odsto se zalaže za saradnju u oblasti ekologije, energetike, obrazovanja i imigracija.
Nemačka je jedina zemlja EU-a u kojoj preovlađujući broj građana (45 odsto) sumnja u dobrobiti od pomaganja susedima, dok, na drugoj strani, svaki treći Grk, Rumun, Čeh, Slovak i Danac očekuje da će saradnja sa zemljama u okruženju biti na obostranu korist.
Poznavanje stavova “prosečnog” Evropljanina o susedima veoma je važno za dalje uobličavanje politike EU-a prema svojim potencijalnim budućim članicama, kao i prema zemljama sa kojima je sklopila takozvane sporazume o saradnji i partnerstvu, a to su Alžir, Jermenija, Azerbejdžan, Belorusija, Egipat, Gruzija, Izrael, Jordan, Liban, Libija, Moldavija, Maroko, Palestina, Sirija, Tunis i Ukrajina (sa Rusijom je na snazi posebni sporazum). U novom budžetskom periodu, od 2007. do 2013. godine, EU je za ovih 16 zemalja namenila iznos od oko 12 milijardi evra (32 odsto više nego u prethodnom) kojima želi da podstakne demokratske reforme i privredni razvoj.
E.F.
Bolji imidž Evropske unije u Srbiji
Skoro 70 odsto građana podržalo bi priključivanje Srbije EU-u kada bi se sutra održao referendum sa pitanjem: “Da li podržavate članstvo nase zemlje u EU-u?” Korpus glasova “za” ostao je identičan prethodnom talasu. To je pokazalo istraživanje agencije Stratedžik marketing sprovedeno juna ove godine.
Pozitivnu predstavu o EU-u ima 46 odsto srpske javnosti (u odnosu na 40 odsto u septembru 2006), a negativnu petina (22 odsto 2006).
Prve asocijacije na EU ostaju većinom pozitivne, orijentisane ka budućnosti: bolji standard (23 odsto) i sloboda kretanja – mogućnost putovanja bez viza (deset odsto). Ukupno je manje od deset odsto negativnih asocijacija (“ništa dobro“ i “politika zahteva i ucena“).
Evropska perspektiva za veći deo srpske populacije predstavlja pre svega bolju budućnost za mlade (preko 50 odsto) i mogućnost putovanja i zapošljavanja (40 odsto i 38 odsto). Više od deset odsto građana vidi ulazak u EU kao mogućnost da se uredi stanje u našoj državi. Prava koja EU nudi svojim građanima populacija Srbije uglavnom prepoznaje kao pravo na rad (73 odsto) i stalni boravak i studiranje (50 odsto).
Osećaj evropskog identiteta postoji kod 42 odsto populacije; trećina se ne oseća Evropljanima, dok je četvrtina neodlučna u ovoj proceni.
Ko “koči, odnosno otežava“ pridruživanje naše zemlje? Polovina opšte populacije smatra da je to “politika stalnog uslovljavanja EU-a”, neispunjavanje međunarodnih obaveza navodi petina populacije, 14 odsto okrivljuje nesposobnost domaćeg rukovodstva, a svaki deseti građanin Srbije kao osnovnu prepreku navodi lokalni mentalitet i nespremnost za promene.
Proces pridruživanja EU-u i pitanje budućeg statusa Kosova i Metohije tek četvrtina građana Srbije vidi kao realno nezavisne procese. Više je onih (31 odsto) koji smatraju da su “zvanično“ nepovezani, ali ipak realno uslovljeni, a najviše je onih koji smatraju da nas EU uslovljava da se “zarad integracija odreknemo Kosova”.
Evropski forum br. 7-9. Objavljeno kao dodatak nedeljnika Vreme br. 873 od 27. septembra 2007. |
|