Srbija potpisala sporazum sa EU-om o viznim olakšicama

Prečica preko šengenskog zida

Od nove godine će studenti, poslovni ljudi, stručnjaci raznih profila i mnoge druge kategorije državljana Srbije, kao i Crne Gore, BiH, Makedonije i Albanije brže, jednostavnije i jeftinije dolaziti do šengenskih viza. Potpuno ukidanje viznog režima je, međutim, još daleko...

Piše: Aleksandra Mijalković

Dugo očekivana vest najzad je obradovala naše građane: Srbija i Evropska unija potpisale su 18. septembra u Briselu sporazum o viznim olakšicama, koji raznim kategorijama srpskih državljana omogućuje da od nove godine brže, jednostavnije i jeftinije dobiju dozvolu za ulazak u zemlje Šengena. Poslovni ljudi, studenti, srednjoškolci, postdiplomci, nastavnici, zaposleni u državnoj administraciji, naučnici i stručnjaci poput lekara, arhitekata, inženjera, advokata i novinara, aktivisti nevladinih i humanitarnih organizacija, zatim invalidi, osobe koje u EU idu na lečenje ili iz porodičnih razloga, učesnici sportskih takmičenja i vozači kamiona u međunarodnom saobraćaju moći će da dobiju besplatne vize (sad ih plaćaju 35 evra), i to na duži rok. Potrebna dokumentacija je za mnoge od njih svedena na svega nekoliko papira: na primer, studentima su dovoljni indeks i pozivno pismo iz institucije u EU-u, a za poslovne ljude potvrda Privredne komore Srbije i pozivno pismo.
Lista, znatno proširena u odnosu na prvobitan predlog, obuhvata dve trećine građana Srbije koji poseduju važeći pasoš, ali je to i dalje tek petina ukupnog stanovništva, s obzirom na to da svega 11,7 odsto njih (ili svaki deveti) ima putnu ispravu, prema rečima Tanje Miščević, direktorke Kancelarije vlade Srbije za pridruživanje EU-u, koja je aktivno učestvovala u pregovorima o viznim olakšicama. Na početku tih pregovora najviše je bilo reči o povlasticama za mlade, jer se pokazalo da je u generaciji koja će graditi “evropsku Srbiju” simboličan procenat onih koji su posetili bilo koju stranu zemlju, a još ređe članicu EU-a. Dok njihovi privilegovani vršnjaci iz ostatka Evrope slobodno vršljaju planetom, koristeći povoljne turističke aranžmane, stipendije za strane univerzitete ili sezonske radne dozvole, u najboljem slučaju tek četvrtina studenata iz Srbije ima sreću da im se pridruži, pokazuje statistika.
“Želimo mladim ljudima u regionu postepeno da oduzmemo osećaj izolacije. Posebno ta generacija mora da ima mogućnost da se suoči sa evropskim i demokratskim vrednostima, jer su oni Evropa sutrašnjice”, izjavila je ministarka inostranih poslova Austrije Ursula Plasnik povodom usvojenih viznih olakšica za građane zapadnog Balkana.
Da bi putovala Evropom, većina građana Srbije ipak će pričekati na liberalizaciju viza, o čemu su pregovori tek započeti, odnosno ukidanje viznog režima. A kad će se to dogoditi?

Na pola puta 
Božidar Đelić, potpredsednik Vlade Srbije zadužen za evropske integracije, izjavio je sa mnogo optimizma da viznu liberalizaciju sa zemljama EU-a očekuje već do kraja 2008. godine. Dražen Maravić, šef Biroa za međunarodnu saradnju i evropske migracije pri MUP-u Srbije, smatra da će biti potrebno bar godinu dana primene viznih olakšica samo da bi mogli početi ozbiljni razgovori o “belom Šengenu”, jer Srbija ne samo da mora da usvoji još niz zakona već i da uloži “više stotina miliona evra u modernizaciju graničnih prelaza”.
“Srbija se, posle potpisivanja Sporazuma, nalazi na pola put do ukidanja viznog režima za ulazak u zemlje EU-a”, istakao je ministar unutrašnjih poslova Srbije Dragan Jočić, čiji se potpis nalazi na ovom dokumentu, uz potpise potpredsednika Evropske komisije Franka Fratinija i ministra unutrašnjih poslova Portugala Ruiza Karlosa Pereire (kao predstavnika države koja predsedava EU-u). Oni su, istovremeno, potpisali i sporazum o readmisiji, koji nalaže Srbiji da prihvati povraćaj iz zemalja EU-a svojih građana koji su tamo ušli bez valjanih dokumenata i dozvola, kao i državljana trećih zemalja koji su direktno iz Srbije nelegalno došli na teritoriju država EU-a.
Konačnu reč o sporazumima sa državama zapadnog Balkana će 8. i 9. novembra na zasedanju dati ministri pravosuđa i unutrašnjih poslova EU-a, potom će se o njima izjasniti Evropski parlament, da bi sporazumi stupili na snagu 1. januara 2008. godine.
Sporazume o viznim olakšicama i readmisiji sa EU-om su, inače, u Briselu potpisali i ministri unutrašnjih poslova ostalih zapadnobalkanskih država, potencijalnih članica Unije: Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Makedonije, dok je Albanija potpisala samo sporazum o viznim olakšicama, budući da onaj o readmisiji ima od ranije. Građani Hrvatske, koja je od svih zemalja regiona najbliža prijemu u Uniju, već godinama slobodno, bez viza, ulaze na teritoriju EU-a. Novina je da su ministri unutrašnjih poslova EU-a sad odobrili Hrvatima da samo sa ličnim kartama putuju u Sloveniju, Italiju i Mađarsku, pa i nakon što ove dve potonje uđu u Šengen.

Uskoro novi srpski pasoši
Ministar Fratini je objasnio da se usvojene vizne olakšice odnose na sve zemlje u regionu, dok će liberalizacija viza zavisiti od toga kojom brzinom svaka od njih bude ispunjavala neophodne uslove, kao što su bezbednost dokumenata, zaštita spoljnih granica, borba protiv organizovanog kriminala, krijumčarenja i ilegalna trgovina.
Ministar Jočić je uzvratio da “većina srpskih građana podržava evropske integracije i treba ih ohrabriti tako da se vidi da su njihova stremljenja ka Evropi zasnovana i na želji Evrope da primi Srbiju u svoje redove”. On je naglasio spremnost Srbije da uvođenjem novih putnih isprava koje neće moći da se falsifikuju (“očekujem da će za desetak dana u Skupštini Srbije biti usvojen zakon o pasošima”), novog režima davanja azila, jačanjem kontrole granice i drugim merama, suzbije ilegalnu imigraciju, organizovani kriminal i terorizam, što je neophodno za konačno ukidanje viza za srpske građane i prelazak na “belu” šengensku listu.
“U interesu je Evropske unije da zemlje zapadnog Balkana sprovedu sporazume o viznim olakšicama i readmisiji, zato što će region onda biti i neka vrsta odbrambenog zida za ilegalnu imigraciju, organizovani kriminal i terorizam koji bi pretili Uniji”, rekao je Jočić, dodajući da je zahvaljujući uspehu svog pregovaračkog tima Srbija ograničila broj trećih lica koja mogu biti vraćena u Srbiju. “Izbegli smo dve stvari: nejasne odredbe i niz bilateralnih sporazuma koje bi Srbija trebalo da potpisuje sa drugim zemljama”, objasnio je ministar.
Milica Delević, pomoćnica ministra spoljnih poslova Srbije, najavila je ovih dana otvaranje zajedničkog centra za izdavanje šengenskih viza u Beogradu, po proceduri utvrđenoj sporazumom o viznim olakšicama sa EU-om, koji bi omogućio da se zahtevi za vize za sve šengenske zemlje predaju na jednom mestu, umesto u konzulatima svake zemlje posebno. Ona, međutim, nije mogla da kaže kada bi takav centar počeo s radom, samo je nagovestila da bi to moglo biti dogodine. Pitanje je, međutim, zašto otvarati “centar za vize” u vreme kad bi, nadamo se, Srbija trebalo da se nađe na “beloj” šengenskoj listi.

EU, Balkan i Kosovo
Pre nego što EU sasvim otvori svoje granice za žitelje zapadnog Balkana, ona očekuje da ove zemlje to učine između sebe, što doskora nije bio slučaj. Državljani Srbije su, recimo, mogli slobodno da putuju u Crnu Goru, BiH, Makedoniju i Hrvatsku, ali ne i u Albaniju, koja je prethodnih godina vizni režim prema Srbiji suspendovala samo za vreme letnje sezone, od juna do septembra. Ovoga leta Albanija je, međutim, trajno ukinula vize za naše građane.
S druge strane, Evropska unija mogla bi da zatraži od Hrvatske uvođenje viza za građane Bosne i Hercegovine, najavile su banjalučke “Nezavisne novine”, ukoliko do kraja meseca ne bude dogovorena reforma policije u BiH. Pozivajući se na izvor blizak diplomatskim krugovima u Briselu, list navodi da bi to bila jedna od mera kojima bi EU pokušala da izvrši pritisak na vlasti u BiH za postizanje dogovora.
Korišćenje viza kao sredstva “političke trgovine” sa zemljama Balkana nije novina za Evropsku uniju. Iako njeni zvaničnici tvrde da to nije tako, činjenica je da se u slučaju Srbije pitanje viznih olakšica najšečće pominjalo kad je trebalo “ubediti” našu zemlju da ispuni neka očekivanja Unije, ili je “nagraditi” za kooperativnost. I tu ne mislimo samo na saradnju sa Haškim tribunalom kao našu najvažniju međunarodnu obavezu. U ovdašnjoj javnosti se sve glasnije pominju vizne olakšice, prelezak na “belu” šengensku listu i brže približavanje Evropskoj uniji kao “nadoknada” za prihvatanje nezavisnosti Kosova.
“Ne može biti govora o ma kakvoj trgovini između vizne liberalizacije i budućnosti Kosova”, istakao je, međutim, komesar Fratini prilikom potpisivanja sporazuma u Briselu. On je kazao da je naklonjen ideji italijanskog premijera Romana Prodija da se ubrza evropska integracija Srbije i što pre ukinu evropske vize za srpske građane, ali je podsetio da je, pored ispunjenja tehničkih i političkih uslova, za to potrebna saglasnost svih 27 zemalja Unije.

Šire se granice Šengena
Dok Srbija tek kreće u pregovore o liberalizaciji viznog režima, odnosno o prelasku na takozvanu belu šengensku listu, u samoj EU odmiču pripreme za proširenje Šengena na deset novih članica, koje su pre tri godine pristupile Uniji.
Osam od njih (za Maltu i Kipar je uspostavljena drugačija procedura) letos su uspešno prošle tehničke testove za informatičko povezivanje svojih graničnih i policijskih službi sa centralnom šengenskom bazom podataka, i spremne su da pređu na nov sistem, izveštava briselski internet dnevnik “EU obzerver”. Ispunjen je i drugi uslov za ukidanje internih graničnih kontrola u ovim zemljama (najavljeno od 31. decembra 2007. na kopnenim prelazima, a od 29. marta 2008. i na aerodromima), a to je efikasno obezbeđenje eksternih granica, prema državama izvan EU-a.
“Zeleno svetlo” za nove članice Šengena će jesenas dati EU ministri, a Portugal, aktuelni predsedavajući EU-a, izrazio je zadovoljstvo što je prihvaćen njeov predlog da se ovo učini ne čekajući najavljenu modernizaciju postojeće šengenske baze podataka.
U Šengenu se, da podsetimo, nalazi 13 “starih” članica EU-a (sporazumu nisu pristupile samo Britanija i Irska), kao i Norveška i Island. Rumunija i Bugarska, koje su postale članice EU-a 1. januara 2007, takođe bi želele u Šengen, ali će morati da porade na uslovima da to i ostvare.
Zvaničnici u Briselu su, međutim, već najavili da će Austrija i njeni susedi, bivše komunističke zemlje, nastaviti da patroliraju zajedničkim granicama, od Češke na severu do Slovenije na jugu, čak i kada se istočnoevropske članice EU-a priključe zoni Šengena, iz straha da nova granica ne bi bila “dovoljno hermetična”. Slovačka je spremna da potpiše sporazum s Austrijom u oktobru za formiranje zajedničkih patrola kada pristupi Šengenu, a sličan stav zauzela je i Češka.

Vize i za Srbiju
Bez obzira na to što su našim građanima potrebne vize za sve zemlje EU-a, Vlada Srbije je još ranije donela odluku da žiteljima država članica EU-a (bilo da su u Šengenu ili ne) omogući slobodan ulazak. Zauzvrat, nama susedne Rumunija, Mađarska i Bugarska odlučile su da nam izdaju besplatne vize, a i Slovačka, Češka i Slovenija potrudile su se da nam omoguće neke pogodnosti. Italija je prva “šengenska” članica EU-a koja je, i ne čekajući zvaničan stav Brisela, odlučila da ublaži vizni režim za žitelje Srbije, na osnovu bilateralnog sporazuma. Krajem prošle godine u Ministarstvu spoljnih poslova Srbije potpisan je sporazum vlada Srbije i zemalja Beneluksa (Belgije, Holandije i Luksemburga) o ukidanju viza za nosioce srpskih diplomatskih i službenih pasoša, što, na duži rok, predstavlja prvi korak ka potpunoj liberalizaciji viznog režima Srbije i zemalja Beneluksa, koja bi obuhvatila sve građane. Austrija, Grčka, Italija i Španija su takođe omogućile našim diplomatama ulazak bez vize.
U Ministarstvu spoljnih poslova Srbije saznali smo da će nove članice Evropske unije koje su pristupile Kodeksu šengenskih granica omogućiti tranzit, sa zadržavanjem do pet dana, svim građanima Srbije koji poseduju dozvolu boravka ili važeću vizu zemalja iz sistema Šengena i trećih zemalja koje su mu pristupile. Velika Britanija i Republika Irska tu ne spadaju. Tranzit kroz zemlje koje su pristupile Kodeksu moguć je i sa dozvolom boravka Švajcarske i Lihtenštajna, ali ne i sa vizama tih zemalja.
Zasad, nažalost, od 199 država sa kojima Srbija ima diplomatske odnose, samo u 22 možemo da uđemo bez vize, ali ni Srbija nije potpuno otvorena za sve strance, pa ni diplomate i poslovne ljude koji bi želeli da je posete. Spisak tih zemalja, kako se može utvrditi na zvaničnom sajtu MSP-a nije, doduše, veliki, a nije uvek ni recipročan. To znači da ima zemalja gde mi možemo da putujemo bez vize, dok je njenim građanima potrebna viza da uđu u Srbiju (Bocvana, Ekvador, Fidži, Jermenija, Peru, Trinidad i Tobago, Zapadna Samoa), i onih koje su za nas zatvorene, mada mi njihove građane puštamo bez vize (osim članica EU-a, tu je i većina ostalih evropskih država, zatim SAD, Kanada, Japan, Australija, Meksiko, Izrael...). Vize nam nisu potrebne, niti ih tražimo zauzvrat, u slučaju Andore, Argentine, Tunisa, Čilea, Kube, Belorusije i Bolivije, kao i zemalja iz našeg najbližeg komšiluka.

Kako na «belu» listu

Da bi Srbija dospela na takozvanu pozitivnu, “belu” šengensku listu, moraće da ispuni čitav niz tehničkih kriterijuma, odnosno usvoji odgovarajuće zakone usklađene sa evropskim propisima. U oblasti viznog sistema, to znači izdavanje sigurnih putnih isprava i dokumenata (treba primeniti Zakon o ličnoj karti i Zakon o putnim ispravama) i usklađivanje sistema izdavanja viza prema standardima EU-a (pored ostalog, treba usvojiti zakon o strancima).
Drugi kriterijum, efikasna kontrola granica, podrazumeva uspostavljanje civilne kontrole granica (Zakon o policiji je već usvojen), tehničko opremanje graničnih prelaza i obuku ljudsva (a za to treba usvojiti Zakon o nadzoru državne granice), efikasnu primenu dva postojeća zakona (o državnoj upravi i o državnim službenicima), kao i koordinaciju rada unutar i između službi na granici (strategija za integrisano upravljanje granicom usvojena je početkom prošle godine, ali bi trebalo doneti i sektorske strategije, kao i niz fiskalnih, fitosanitarnih, medicinaskih i veterinarskih propisa).
Treći zahtev je izgradnja sistema azilantske zaštite (dok se ne donese zakon o azilu Republike Srbije, primenjuje se okvirni Zakon o azilu SCG) i primena sporazuma o readmisiji sa EU-om (bilateralni sporazumi sa 17 evropskih zemalja već su na snazi). Sačinjen je i Nacrt državne strategije za reintegraciju povratnika, ali za to treba obezbediti i sredstva.
Najzad, predstoji i jačanje saradnje u oblasti viza, azila i kontrole granica sa EU-om i zemljama regiona (Zakon o agenciji za borbu protiv korupcije još nije usvojen) i regionalno povezivanje sa susedima, koje uključuje i liberalizaciju viznog režima, kao i učešće u regionalnim institucijama i inicijativama za migracije, azil i izbeglice.
Nije, dakle, samo “politička volja” Evropske unije prepreka da se i naša zemlja priključi onima čiji građani u EU-u putuju slobodno. Od toga kada i koliko uspešno ispunimo navedene kriterijume, zavisiće i da li će, i kada, Savet EU-a odobriti prelazak Srbije na “belu” šengensku listu, a kasnije i potpunu liberalizaciju viznog režima.

«Crna lista» EU
Pored liste viznih olakšica, u Evropskoj uniji postojii i takozvani spisak vizne zabrane, ili “crna lista” Unije, i na njoj se trenutno nalaze 42 osobe (lista se stalno ažurira) kojima je zabranjen ulazak u zemlje EU-a zato što “pomažu u bekstvu haškim optuženicima ili na drugi način opstruiraju izvršenje mandata Tribunala”.

Šengenski sporazum
Šengenska zona dobila je ime po selu u Luksemburgu, gde je 14. juna 1985. godine potpisan sporazum o ukidanju pograničnih kontrola između nekoliko evropskih država: Holandije, Belgije, Luksemburga (takozvani Beneluks), Francuske i Nemačke. Njemu su kasnije pristupile i druge zemlje EU-a (Austrija, Danska, Finska, Grčka, Italija, Španija, Portugal i Švedska, kao i Norveška i Island (u Šengen se sprema da uđe i Švajcarska), koje nisu članice EU-a, dok Velika i Britanija i Irska, iako u Uniji, nisu i u Šengenu (vidi mapu). Od nove godine u šengensku zonu ulazi i deset novih članica EU-a, primljenih u maju 2004. godine.
Šengenski sporazum i konvencija o njegovoj primeni, doneta 1990, polazna su osnova svih propisa EU-a kojima se regulišu pitanja viza, azila, migracija i kontrole granica.
Članice Šengenske zone su prema nekim zemljama uvele vize, drugima su omogućile potpuno slobodan ulazak, dok su treće na takozvanoj beloj listi, što znači da je njihovim državljanima dopušteno da do tri meseca privremeno borave na teritoriji Šengena bez posedovanja vize. Za Srbiju bi, dakle, prelazak na “belu” šengensku listu bio dalji korak ka potpunom ukidanju viza. O tome da li je neka zemlja ispunila uslove za “belu” listu, procenu daje Evropska komisija, a odluku, na osnovu njenog predloga, donosi Savet EU-a.
Kriterijumi za “belu” listu mogu se podeliti u četiri grupe. Prva se odnosi na kontrolu ilegalnih migracija (tu spada i sporazum o readmisiji), druga na državnu politiku i bezbednost (što, pored ostalog, podrazumeva donošenje zakona o suzbijanju korupcije i organizovanog kriminala), treća na propise kojim se regulišu sloboda kretanja, izdavanje pasoša i sa tim povezano poštovanje prava manjina, dok je četvrti kriterijum reciprociteta i regionalne usklađenosti. (O tome se detaljnije možete obavestiti u publikaciji “Ka beloj šengenskoj listi” u izdanju nevladine organizacije “Grupa 484” iz Beograda i Fonda za evropske integracije.)

Vraćaju se Romi iz EU-a
Sporazmom o readmisiji predviđeno je, pored ostalog, da se iz zemalja Evropske unije u Srbiju vrati oko 50.000 Roma, prenosi agencija Beta izjavu narodnog poslanika Romske partije u Skupštini Srbije Srđana Šajna. Taj problem Srbija neće moći da reši sama i biće nam neophodna pomoć međunarodne zajednice, istakao je Šajn, a isto je rekao i narodni poslanik Unije Roma Rajko Đurić, koji je najavio: “Zahtevaćemo da se u cilju ljudskog rešavanja tog problema uključe međunarodne organizacije, pre svega UNHCR.” On je naveo da Srbija ima priliku da dobije značajnu sumu novca za regulisanje statusa i položaja Roma koji budu vraćeni iz evropskih zemalja, dodajući da je najvažnije da ta sredstva bitu iskorišćena na pravi način.

Evropski forum br. 7-9. Objavljeno kao dodatak nedeljnika Vreme br. 873 od 27. septembra 2007.

home povratak