| Reč po reč
|
|
Srbija, EU i susedi
“U dogledno vreme mi ne možemo, izuzev kada je reč o Balkanu, davati nikakva nova obećanja što se tiče članstva u EU-u. Zastupam taj stav jer verujem da prvo moramo da vidimo kako ćemo, kao članice EU-a, da budemo sposobni za delovanje i kako ćemo sačuvati konkurentsku sposobnost.” (Angela Merkel, kancelarka Nemačke, Tanjug, 26. 9. 2006)
“Sve države zapadnog Balkana, dakle i Srbija, od samita Evropske unije održanog u junu 2003. godine u Solunu imaju perspektivu pristupa EU-u. Kojom brzinom se odvija proces integracije prema Evropi, u prvoj liniji zavisi od samih država. I veoma se nadam da će biti brzog napretka u pridruživanju Srbije Evropskoj uniji za vreme nemačkog predsedavanja Savetom EU-a. Ali za to politički lideri u Beogradu moraju stvoriti uslov – čim pre, tim bolje. (...) Za koaliciju demokrata koja ispunjava međunarodne obaveze Srbije i energično pospešuje ovde potrebne procese reformi, otvorena su sva vrata prema Evropi, to jest: politička i ekonomska pomoć, kako bi ljudi u Srbiji što pre opet imali sigurna radna mesta, adekvatna sredstva socijalne pomoći i razmenu ideja i roba preko granica. Međutim, koalicija koja uključuje političke snage koje šire izlive mržnje protiv poštenih demokrata kakva je vicepremijerka Ivana Dulić-Marković, ili koje vređaju predsednika Srbije ili ministra spoljnih poslova u Skupštini, po mom bi čvrstom ubeđenju vodila Srbiju u politički ćorsokak i u ekonomsku samoizolaciju. Posledice bi bile još veća beda i beznađe.” (Andreas Cobel, ambasador Nemačke u Srbiji, “Dnevnik”, 13. 10. 2006)
“U stvari, mi ni danas nemamo saglasnost DS-a i DSS-a (a kamoli ostalih stranaka) o tome da li želimo da uradimo sve što su i svi naši susedi uradili kako bismo ušli u EU i u NATO, ili i pre nego što smo bilo koji od ciljeva ostvarili, započinjemo pripremu za neki razvojni Plan B za Srbiju koji isključuje evro-atlantske integracije. Da li je to Srbija opet pomislila da je pametnija od svih drugih, da bolje vidi i više zna? Ako je tako, u čemu je onda razlika između perioda pre 5. oktobra i ovoga danas? I Milošević je pomislio da bolje vidi i više zna. To je trajalo 15 godina, a cenu još plaćamo.” (Goran Svilanović, predsedavajući Prvog radnog stola Pakta za stabilnost Jugoistočne Evrope, “Danas”, 5. 10. 2006)
“Jedna od osnovnih lekcija iz pristupanja Rumunije i Bugarske Evropskoj uniji je da se ključnim pitanjima moramo baviti ranije.” (Majkl Li, generalni direktor, Direktorat za proširenje EU-a, “EU Observer”, 18. 10. 2006)
Haška prepreka
“Mislim da kod njih ne postoji politička volja da se uhapsi Mladić. Oni daju politički privid da nešto čine, a u stvari ne rade ništa. To mi liči na ono što su činili 2005, kad su u Hag poslali nemali broj optuženika, tvrdeći da su se oni predali. A, u stvari, primorali su ih da se predaju. A to ne uspeva kad je u pitanju Mladić.” (Karla del Ponte, glavna tužiteljka Haškog tribunala, “Politika”, 17. 10. 2006)
“Srbija pripada i osnovni je deo velike evropske porodice. Sve ono što se može učiniti da se to što pre desi, Italija će učiniti za Srbiju. Naravno, ima prepreka, a to je završetak saradnje s Hagom. Međutim, i taj problem će biti rešen i to nam je zajednički cilj.” (Romano Prodi, premijer Italije, “Politika”, 11. 10. 2006)
“Evropska unija će učiniti sve što može da pomogne Srbiji da se izbori sa izazovima s kojima se suočava, ali puna saradnja s Haškim tribunalom ostaje ključni uslov za nastavak pregovora o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju. Pregovori o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom će biti nastavljeni čim bude uspostavljena puna saradnja s Haškim tribunalom. Nažalost, poslednji izveštaj Haškog tribunala nije pokazao da je došlo do dovoljnog napretka u saradnji. (...) Uslovljavanje je najbolji način da se na zapadnom Balkanu sprovode reforme, ispunjavaju međunarodne obaveze i napreduje u procesu približavanja EU-u.” (Oli Ren, komesar EU-a za proširenje, Tanjug, 11. 10. 2006)
Evropski forum br. 10. Objavljeno kao dodatak nedeljnika Vreme br. 825 od 26. oktobra 2006. |
|