| Evropa u brojkama | |
Do 2050. godine trećina Evropljana biće stara
Stanovništvo starije od 65 godina u Evropskoj uniji je prošle godine učestvovalo sa 17 odsto u ukupnoj populaciji EU-a, u poređenju sa 15 odsto jednu deceniju ranije. Najveći je udeo osoba “trećeg doba” (po 19 odsto) u Nemačkoj i Italiji, kao i u Grčkoj (18 odsto), dok je najmanji u Irskoj (11 odsto), na Kipru i u Slovačkoj (po 12 odsto).
Do 2050, prema projekcijama, u sadašnjoj evropskoj “dvadesetpetorci” broj osoba starijih od 65 godina gotovo će se udvostručiti, sa sadašnjih 75 miliona na 135 miliona, a njihovo učešće u ukupnom broju stanovnika porašće na čak 30 odsto. U tome će prednjačiti Španija (36 odsto), Italija (35 odsto), Nemačka, Grčka i Portugal (po 32 odsto), dok će na začelju liste biti Luksemburg (22 odsto), Holandija (23 odsto), Danska i Švedska (po 24 odsto).
Deset dobrih godina
Dobra je vest što Evropljani stariji od 65 godina, naročito žene, imaju šanse da prožive bar jednu deceniju zdravog i aktivnog života. Prema podacima iz 2003, najdužu “kvalitetnu starost” mogu da očekuju muškarci sa Kipra (12,6 godina), Italijani (11,9), Belgijanci (11,7) i Španci (11,3), odnosno žene iz Italije (14,4 godina), Belgije (12,6), Španije (12,5) i Austrije (12,2). Najkraća, međutim, čeka Mađare (6,1), Fince (6,5), Francuze i Britance (po 8,2 godine), Finkinje (7,1), Mađarice (7,2) i Portugalke (7,7 godina).
Osam odsto radno sposobnih
U poređenju sa mlađim generacijama (od 16 do 64 godine), kod kojih je 63,8 odsto radno sposobnih, u onoj najstarijoj ovaj procenat iznosi svega 8,2 odsto. To, naravno, nije neko iznenađenje. Zanimljivo je, ipak, saznati da najviše osoba starih od 60 do 64 godine i dalje odlazi na posao u Švedskoj (56,8 odsto), Estoniji (43,9 odsto), Irskoj (42,9 odsto), Velikoj Britaniji (42 odsto) i Portugalu (41,3 odsto), dok najveći procenat onih iznad 65 godina radi u Portugalu (28,4 odsto), na Kipru (19,8 odsto) i u Letoniji (18,7 odsto). Najmanje žitelja EU-a između 60 i 64 godine, odnosno iznad 65, zaposleno je u Slovačkoj (12,7 i 2,4 odsto), Francuskoj (13, odnosno tri odsto) i Belgiji (2,5 odsto).
Više slobodnog vremena za muškarce
Muškarci u EU-u stariji od 65 godina imaju, u proseku, više slobodnog vremena u toku dana nego njihove vršnjakinje. U tom smislu najbolje prolaze Litvanci i Španci, odnsono Šveđanke i Finkinje. “Višak” slobodnog vremena, od jednog do tri sata iznad proseka za svoje mlađe sunarodnjake, oni uglavnom koriste – na televiziju i video, ali i na knjige.
Internet korisnici “trećeg doba”
Kako pokazuju lanjski podaci, više od polovine (51 odsto) žitelja EU-a iznad 65 godina redovno koristi internet, pri čemu je procenat za one od 65 do 74 godine nešto niži – u proseku 12 odsto. Znatno iznad proseka su Holanđani (34 odsto), Danci (30 odsto), Šveđani (27 odsto ) i najstariji žitelji Luksemburga (26 odsto), dok je najmanje internet korisnika “trećeg doba” među Grcima i Slovacima (po jedan odsto), Česima, Litvancima i Portugalcima (po dva odsto).
(Podaci Evrostata, objavljeni povodom
1. oktobra, Svetskog dana starih osoba)
Evropski forum br. 10. Objavljeno kao dodatak nedeljnika Vreme br. 825 od 26. oktobra 2006. |
|