ZONA SLOBODNE TRGOVINE U JUGOISTOČNOJ EVROPI

Korisno zbližavanje

Međusobna trgovinska liberalizacija će kroz slobodan protok ljudi, kapitala, robe i usluga na tržištu od 55 miliona potrošača unaprediti ekonomski razvoj svih osam zemalja regiona, povećati razmenu, privući strane direktne investicije i poboljšati efikasnost i konkurentnost nacionalnih privreda

Pišu: Dr Duško Lopandić i Verica Ignjatović

Institucionalne osnove za slobodnu trgovinu u regionu postavljene su 27. juna 2001. godine, kada je u Briselu, pod pokroviteljstvom Pakta za stabilnost Jugoistočne Evrope (JIE) potpisan Memorandum o razumevanju o trgovinskoj liberalizaciji i olakšicama. Sedam zemalja JIE potpisale su ovaj dokument (Albanija, BiH, Hrvatska, Makedonija, SCG, Rumunija i Bugarska), dok se Moldavija priključila kasnije.
Memorandumom je predviđeno potpisivanje bilateralnih sporazuma o slobodnoj trgovini između zemalja JIE u cilju formiranja zone slobodne trgovine u regionu. Zemlje JIE složile su se da slobodna trgovina bude ostvarena u skladu sa pravilima Svetske trgovinske organizacije (STO) i uz poštovanje procesa i obaveza svake zemlje pojedinačno u odnosu na Evropsku uniju. Proces regionalne trgovinske liberalizacije u JIE usko je povezan sa liberalizacijom trgovine između EU-a i regiona JIE u celini. EU snažno podržava regionalnu saradnju u Jugoistočnoj Evropi, političku i ekonomsku, uz poseban naglasak na oblast trgovine.
Proces trgovinske liberalizacije je centralna aktivnost Radne grupe za liberalizaciju i olakšanje trgovine (Radna grupa za trgovinu) u okviru Drugog radnog stola Pakta za stabilnost JIE.
S obzirom na to da sve zemlje regiona učestvuju i u procesu evropskih integracija (kroz proces pristupanja ili kroz proces stabilizacije i pridruživanja Uniji), sa krajnjim ciljem budućeg članstva u EU-u, njihova međusobna regionalna ekonomska saradnja izuzetno je značajan, ne samo ekonomski nego i politički cilj. Ovaj proces podseća na politiku EU-a koja je tokom devedesetih podsticala zemlje centralne i istočne Evrope da unaprede svoju regionalnu saradnju u okviru CEFTA (Centralnoevropske zone slobodne trgovine) i BFTA (Baltičke zone slobodne trgovine).
Trgovina između tri sadašnje članice CEFTA iz JIE (Hrvatska, Bugarska i Rumunija) regulisana je u okviru sporazuma CEFTA. Za razliku od jedinstvenog sporazuma o slobodnoj trgovini (kao što je slučaj sa aranžmanom CEFTA), zemlje JIE su se opredelile u provoj fazi za stvaranje mreže bilateralnih sporazuma.
Trgovinska liberalizacija u regionu JIE treba da kroz slobodan protok faktora proizvodnje – ljudi, kapitala, robe i usluga – unapredi ekonomski razvoj regiona, uveća trgovinu i unapredi sposobnost zemalja da privuku strane direktne investicije, da poboljša efikasnost privreda i konkurenciju, i omogući korišćenje prednosti ekonomije obima. Na ovaj način ekonomski povezan, region JIE predstavlja tržište od oko 55 miliona potrošača, što je od ogromnog značaja za sve zemlje potpisnice, imajući u vidu da su njihova tržišta pojedinačno mala. Sporazumi o slobodnoj trgovini imaju i politički značaj, jer doprinose političkoj stabilnosti u regionu, kao i jačanju veza ovih zemalja sa EU-om.
Sporazumi o slobodnoj trgovini pružaju veće poslovne mogućnosti preduzećima iz regiona JIE, ali tu je i izazov veće konkurencije. Jačanje konkurencije u JIE je samo prvi korak za privrede regiona, pre nego što postanu sposobne da se takmiče sa preduzećima iz EU-a, što je jedan od uslova za članstvo, predviđen kriterijumima iz Kopenhagena. S druge strane, potrošači regiona će takođe imati koristi, jer im je omogućen lakši pristup jeftinijim i kvalitetnijim proizvodima.
Sporazumi o slobodnoj trgovini imaju za cilj povećanje međusobne ekonomske integracije zemalja u regionu, kao i veće integracije regiona sa EU-om i svetom. Trgovinska liberalizacija u JIE treba da unapredi proces pristupanja STO-u za one zemlje koje još uvek nisu članovi (BiH, Srbija i Crna Gora).
Do sada je ukupno zaključeno 29 sporazuma o slobodnoj trgovini u regionu JIE. Svi ovi sporazumi su potpisani, ratifikovani, i primenjuju se od kraja 2004. godine.

Struktura sporazuma

Memorandum definiše opšte principe koji su uključeni u sve kasnije zaključene sporazume o slobodnoj trgovini. To se posebno odnosi na njihovu usklađenost sa pravilima STO-a i EU-a. U skladu sa Memorandumom, zemlje potpisnice su u obavezi da se nakon popisivanja sporazuma o slobodnoj trgovini uzdržavaju od uvođenja bilo kakvih novih mera koje bi uticale restriktivno na trgovinu, kao i da se uzdržavaju da međusobno povećavaju stepen zaštite svog uvoza u vidu uvoznih carina ili dažbina istog dejstva. Nakon stupanja na snagu sporazuma o slobodnoj trgovini, trebalo bi ukinuti izvozne carine i mere istog dejstva, kao i kvantitativna ograničenja izvoza i uvoza i mere istog dejstva.
U cilju harmonizacije bilateralnih sporazuma o slobodnoj trgovini, Memorandum predviđa da će trgovinska liberalizacija obuhvatiti najmanje 90 odsto ukupne međusobne trgovine ugovornih strana prema vrednosti, ili harmonizovanih sistema carinskih pozicija, dok će trgovina osetljivim proizvodima biti liberalizovana postepeno u prelaznom roku ne dužem od šest godina. Ovo je vrlo značajna i pomalo kontroverzna odredba, koja je izazvala dosta diskusije u toku pregovora o tekstu Memoranduma, imajući u vidu da opšta pravila GATT-a nigde procentualno ne regulišu zahtev da slobodna trgovina obuhvati “najveći deo” razmene između dve strane.
Memorandum takođe predviđa ukidanje svih kvantitativnih ograničenja i mera istog dejstva, posebno onih koje nisu u skladu sa pravilima STO-a, i predviđa primenu preferencijalnih pravila o poreklu robe po principu bilateralne kumulacije porekla.
Takođe, sporazumi o slobodnoj trgovini bave se i oblastima kao što su zaštita intelektualne svojine, javne nabavke, državna pomoć i državni monopoli u cilju obezbeđenja dalje liberalizacije, transparentnosti i nediskriminacije u trgovini u regionu. Regulativa koja se odnosi na zdravlje biljaka, životinja i ljudi, kao i zaštitu životne sredine u skladu sa pravilima STO-a, EU-a i drugih međunarodnih organizacija takođe je veoma bitna za dalju saradnju unutar regiona. Memorandum takođe predviđa obaveze međusobne saradnje zemalja potpisnica u oblasti uprošćavanja carinskih procedura i harmonizaciju statističkih podataka u oblasti spoljne trgovine.
I pored zaključenja jedinstvenog Memoranduma, bilateralni sporazumi o slobodnoj trgovini, koji su zatim potpisani, nisu međusobno sasvim usklađeni. Naime, oni su rezultat konkretnih bilateralnih pregovora u toku kojih su postignuti različiti stepeni liberalizacije trgovine između pojedinih zemalja.
Najveći broj sporazuma o slobodnoj trgovini u regionu JIE koje je potpisala SCG stupili su na snagu u toku 2004. godine. Sporazum sa Makedonijom na snazi je od 1996. godine, sa BiH od 1. juna 2002. godine, sa Bugarskom od 1. juna 2004. godine, sa Hrvatskom i Rumunijom od 1. jula 2004. godine, sa Albanijom od 1. avgusta 2004. godine i sa Moldavijom od 1. septembra 2004. godine. Sporazum o trgovini SCG sa Makedonijom dodatno je revidiran u toku 2005. godine, imajući u vidu da je tekst iz 1996. godine bio neusklađen sa osnovnim načelima Memoranduma, kao i sa pojedinim pravilima STO-a.
Za poljoprivredne proizvode trgovinska liberalizacija je ograničenijeg obima nego u slučaju industrije, što je opšte načelo kojeg se drži i EU u svojim sporazumima. Tako je predviđeno da trgovina kod manjeg broja poljoprivrednih proizvoda bude potpuno slobodna (s obzirom na to da svih osam zemalja uključenih u ovu inicijativu poljoprivredu smatra svojim osetljivim sektorom). Za ostatak poljoprivrednih proizvoda sporazumi predviđaju ili postepeno snižavanje carina tokom prelaznog perioda, ili snižavanje carina za ograničene količine proizvoda u okviru carinskih kvota.
Može se, na kraju, konstatovati da je u oblasti industrijskih proizvoda već realizovana zona slobodne trgovine u JIE. S druge strane, u oblasti poljoprivrednih proizvoda neophodno je izvršiti dalju liberalizaciju. Zbog toga zemlje članice ovog sistema predviđaju dodatne sporazume u oblasti poljoprivrede u narednom periodu.

Sličnosti i razlike

Privrede osam zemalja JIE, koje su obuhvaćene Memorandumom o trgovinskoj liberalizaciji, imaju niz zajedničkih karakteristika:
– u periodu nakon 2000. godine sve zemlje su zabeležile ekonomski oporavak, mada je jedino Albanija dostigla nivo bruto društvenog proizvoda iz 1989. godine;
– pad industrijske proizvodnje u svim zemljama bio je veći od pada BDP-a, a ekonomske politike posmatranih zemalja su pod velikim uticajem saradnje sa MMF-om;
– sve zemlje JIE suočavaju se sa problemom niske konkurentnosti, visokih trgovinskih deficita, i imaju veoma sličnu strukturu izvoza, koju karakteriše visoka zastupljenost radno intenzivnih proizvoda sa niskom stopom novododate vrednosti (obuća, tekstilni proizvodi, nameštaj, poljoprivredni proizvodi itd.).
Trgovinska liberalizacija u regionu JIE odvija se u dva glavna pravca, pre svega između zemalja JIE, i zatim između regiona JIE i EU-a.
Evropska unija je najvažniji trgovinski partner svih zemalja JIE (izuzev Moldavije), i razmena sa njom raste brže od trgovine sa ostatkom sveta. Trgovina sa EU-om je za sve zemlje JIE pojedinačno značajnija od međusobne trgovine. Učešće Unije u ukupnoj trgovini zemalja JIE je izuzetno visoko, posebno u slučaju Albanije, Bugarske i Rumunije, što potvrđuje visok nivo uvozne zavisnosti privreda regiona od Evropske unije.
Nivo ekonomske integracije u regionu JIE opterećen je nasleđem prošlih decenija. Međutim, može se konstatovati da je trgovinska povezanost bivših republika SFRJ mnogo veća nego kod ostalih zemalja, jer su bile veoma integrisane pre njenog raspada. Među njima još postoje značajni trgovinski tokovi, a naročito između Hrvatske i BiH, kao i između SCG, BiH i Makedonije.
Na drugoj strani primetan je znatno niži nivo povezanosti, odnosno regionalne integracije ostale četiri zemlje JIE. Učešće regionalne trgovine u ukupnoj trgovini Albanije, Bugarske, Rumunije i Moldavije često je manje od pet odsto i retko prelazi deset odsto njihove ukupne razmene. U tom smislu postoji veća zavisnost bivših republika od trgovine unutar JIE u oblasti izvoza, nego od uvoza. Slična proizvodna specijalizacija među zemljama u regionu može predstavljati ograničavajući faktor za dalji porast njihove međusobne trgovine.

Izvor: Republički zavod za statistiku, Beograd, 2005. godine

Razmena Srbije sa regionom

Učešće trgovine sa regionom JIE u ukupnoj razmeni Srbije sa svetom iznosilo je 15,7 odsto u 2004. godini. U tom okviru, značajnije je učešće regiona na strani izvoza (34 odsto) u odnosu na uvoz (9,5 odsto), što svedoči o tome da su zemlje JIE za Srbiju značajno izvozno tržište. Srbija beleži rastući suficit u robnoj razmeni sa nekim zemljama regiona, pri čemu suficit beleži u razmeni sa BiH, Makedonijom, Albanijom i Moldavijom.
Najvažniji trgovinski partner Srbije u regionu JIE je BiH (učešće BiH u ukupnoj trgovini Srbije sa zemljama regiona iznosi 38 odsto). Sa BiH je zabeležen i najveći trgovinski suficit (koji je u 2004. godini iznosio 407,3 miliona američkih dolara). Uprkos zabeleženom trgovinskom suficitu, Albanija i Moldavija još uvek predstavljaju trgovinske partnere koji imaju mali značaj za Srbiju. U oblasti izvoza poljoprivrednih proizvoda Srbije najznačajnija tržišta su BiH i Makedonija.

Robna razmena Srbije i zemalja potpisnica sporazuma o slobodnoj trgovini u 000 USD u periodu 2002–2004. godine

	IZVOZ			UVOZ			SALDO robne razmene
Godina	2002	2003	2004	2002	2003	2004	2002	2003	2004
ukupno (Srbija)	2075,2	2477,4	3701,0	5613,8	7324,0	11.139,2	-3538,6	-4846,6	-7438,2
BiH	323,1	395,3	650,3	129,5	167,7	243,0	193,6	227,6	407,3
MAKEDONIJA	205,8	220,2	266,9	126,8	132,9	164,9	79,0	87,3	102,0
RUMUNIJA	53,3	71,3	124,3	135,9	134,2	210,1	-82,6	-62,9	-85,8
HRVATSKA	42,0	76,0	154,0	90,5	121,7	208,4	-48,5	-45,7	-54,4
BUGARSKA	32,5	53,4	61,5	117,8	130,1	235,7	-85,3	-76,7	-174,2
ALBANIJA	6,4	26,6	16,2	0,1	0,5	0,6	6,3	26,1	15,6
MOLDAVIJA	1,4	1,8	2,3	0,7	0,9	1,8	0,7	0,9	0,5
Ukupno izabrane zemlje	664,5	844,6	1275,5	601,3	688,0	1064,5	63,2	156,6	211,0
Učešće izabranih zemalja u ukupnoj razmeni Srbije	32,02%	34,09%	34,46%	10,71%	9,39%	9,56%

Izvor: Republički zavod za statistiku, Beograd, 2005. godine

I pored učinjenog napretka, pred zemljama regiona predstoji dug put za punu realizaciju slobodne trgovine. Naime, carine još odavno ne predstavljaju jedinu prepreku u trgovini.
Osnovni prioritet Radne grupe za trgovinu Pakta stabilnosti u JIE u 2005. godini jeste efektivna primena zaključenih bilateralnih sporazuma, a posebno uspostavljanje pravila i postupaka za rešavanje sporova, unapređenje trgovinske politike i pratećih politika, promocija zone slobodne trgovine, stranih investicija i razvoj privatnog sektora u JIE.
Jedna od prioritetnih oblasti regionalne saradnje jeste otkrivanje i uklanjanje necarinskih prepreka kao jedne od najvećih smetnji za za dalji razvoj trgovine. Pomenuta radna grupa je predvidela da se redovno prati napredak u eliminisanju necarinskih barijera u JIE. Necarinske barijere koje su do sada identifikovane uglavnom su koncentrisane u oblasti regulative i standarda vezanih za proizovode, carinskih procedura, praksa i politika viznog režima, transporta robe, kao i druge oblasti poput slabih infrastruktura, teškoća zbog fiskalne politike, uvoznih režima itd.
U narednom periodu, aktivnosti liberalizacije obuhvatiće i oblast trgovine uslugama, kao i usklađivanje režima najvažnijih sektora usluga sa pravilima EU-a i Opštim sporazumom o trgovini uslugama STO-a (GATS).
Predviđene su i aktivnosti u oblasti unapređenja međunarodnih sanitarnih, fitosanitarnih i veterinarskih standarda, što je od presudnog značaja za povećanje izvoznih mogućnosti zemalja JIE (posebno u oblasti poljoprivrednih proizvoda).
U oblasti carinskih procedura od izuzetnog značaja je primena pravila o poreklu robe i jačanje saradnje carinskih službi. Predviđene su i dalje aktivnosti na primeni međunarodno priznatih pravila i standarda, zaštiti intelektualne svojine i životne sredine, zatim u saradnji u oblasti javnih nabavki, državne pomoći, konkurencije, kao i drugih oblasti u okviru kojih je neophodno izvršiti harmonizaciju sa pravnim tekovinama EU-a.
Posebno je značajno istaći da sporazumi o slobodnoj trgovini omogućuju nastanak regionalne zone slobodne trgovine, što će privući strane direktne investicije u JIE, a to će dalje voditi porastu zaposlenosti i ekonomskom rastu. U periodu od 1990. do 2003. godine, pet zemalja članica CEFTA primilo je ukupno 150 milijardi američkoh dolara investicija, dok je istovremeno priliv stranih direktnih investicija u regionu JIE iznosio ukupno 36 milijardi američkih dolara. Iz toga sledi da se sa implementacijom sporazuma o slobodnoj trgovini, kao i budućom harmonizacijom u narednim godinama, može očekivati porast stranih direktnih investicija u regionu JIE.

Strane direktne investicije u regionu JIE (1990-2003) u milionima američkih dolara

	1990-1997	1998	1999	2000	2001	2002	2003	Kumula- tivno
Albanija	180	45	41	143	207	135	180	988
BiH	-1	56	154	147	130	265	381	1153
Bugarska	671	537	819	1002	813	905	1419	5082
Hrvatska	1187	932	1467	1089	1561	1124	1713	11.351
SCG	822	113	112	25	165	475	1360	3319
Makedonija	45	118	32	177	442	78	95	1024
Moldavija	134	76	38	129	156	117	58	789
Rumunija	1640	2031	1041	1025	1157	1144	1566	12.693
Ukupno	4678	3908	3704	3737	4631	4243	6772	36.399

Izvor: UNCTAD, World Investment Report 2004

Kako privući strani kapital

U narednim godinama očekuje se da će primena sporazuma o slobodnoj trgovini u regionu JIE doprineti daljem povećanju međusobne trgovine u regionu, rastu stranih direktnih investicija, daljoj proizvodnoj specijalizaciji i izmeni izvozne strukture. Bugarska i Rumunija će sa članstvom u EU-u, kao što je predviđeno – 2007. godine, prestati da primenjuju bilateralne sporazume o slobodnoj trgovini i početi sa primenom zajedničke trgovinske politike Evropske unije.
Međutim, još je rano davati konačne procene efekata sporazuma o slobodnoj trgovini u regionu JIE, s obzirom na to da je najveći broj sporazuma u primeni tek od 2004. godine. Iskustvo primene drugih sličnih sporazuma pokazalo je da se pravi efekti mogu očekivati tek nakon nekoliko godina od početka njihovog važenja.
Pozitivno iskustvo trgovinske liberalizacije između zemalja članica CEFTA značajno je kada je reč o proceni budućih efekata sporazuma o slobodnoj trgovini u JIE. Postojanje sporazuma CEFTA je značajno stimulisalo povećanjem priliva stranih direktnih investicija u zemljama članicama. Pored toga, zemlje članice CEFTA su međusobno “uvežbavale” multilateralnu saradnju i trgovinsku liberalizaciju, kao neku vrstu priprema za buduće članstvo u EU-u.
Do sada sklopljeni sporazumi u JIE međusobno nisu usklađeni, što otvara opasnost distorzije, tj. skretanja trgovinskih tokova putem reeksporta i zaobilaženjem pravila o poreklu proizvoda. Zbog toga se predlaže usklađivanje postojećih sporazuma putem formiranja jednog multilateralnog sporazuma, koji bi obuhvatio i dalju trgovinsku liberalizaciju u oblasti poljoprivrednih proizvoda.
U tom smislu, Radna grupa za trgovinu Pakta za stabilnost je predložila da se mreža 29 sporazuma o slobodnoj trgovini zameni jedinstvenim multilateralnim sporazumom o slobodnoj trgovini. Ovaj predlog je prihvaćen na ministarskom sastanku zemalja regiona u Sofiji, u junu 2005. godine. Po toj zamisli, novi multilateralni sporazum o slobodnoj trgovini u JIE sadržao bi viši nivo liberalizacije i predstavljao bi unapređenu verziju CEFTA sporazuma. Pregovori o jedinstvenom sporazumu o slobodnoj trgovini trebalo bi da otpočnu krajem 2005, odnosno da se završe tokom 2006. godine.
Revizija bilateralnih sporazuma o slobodnoj trgovini verovatno će otvoriti i pitanje eventualne primene modela “dvostrukog koloseka” u pogledu pregovora sa Srbijom i sa Crnom Gorom.
Još jedan problem koji se u toku 2005. godine pojavio, odnosi se na efektivnu primenu pojedinih bilateralnih sporazuma. Tako je sredinom 2005. godine BiH uvela zaštitne mere na uvoz nekih poljoprivrednih proizvoda iz SCG i Hrvatske. Time je faktički odustala od primene značajnog dela sporazuma o slobodnoj trgovini sa ovim zemljama, što je znatno uticalo i na ukupnu atmosferu u vezi sa daljim procesom realizacije slobodne trgovine u regionu.
Razvoj saradnje u JIE u različitim ekonomskim oblastima, kao što su energetika (formiranje zajedničkog tržišta električne energije i gasa u JIE), transport i ostali sektori, uticaće na jačanje ekonomske integracije regiona i povećati njegovu sposobnost da privuče strane direktne investicije.

Duško Lopandić je pomoćnik ministra, a Verica Ignjatović savetnica u odeljenju za trgovinsku saradnju sa zemljama EU-a i EFTA u Ministarstvu za ekonomske odnose Srbije sa inostranstvom

Objavljeno kao dodatak nedeljnika Vreme br. 773 od 27. oktobra 2005. Evropski forum. br. 10.

home povratak