SUSEDSKI PROGRAMI EU-A U SRBIJI

Test za administraciju

Srbija mora da sprovede značajne reforme političkog, društvenog, ekonomskog i sistema državne uprave kako bi mogla da koristi evropsku pomoć za razvoj

Pišu: Sanda Šimić i Vlatko Sekulović

Susedski programi Evropske unije su novi finansijski instrumenti za saradnju koji kombinuju više izvora finansiranja, a zajednički ih realizuju institucije iz naše i susednih zemalja. Osnovni cilj ovih instrumenata je razvoj pograničnih područja i dobrosusedskih odnosa. Oni predstavljaju proširenje Interreg programa koji u sličnoj formi postoje više od deset godina, i čija sredstva su mogla da se troše samo na teritoriji EU-a, dok Susedski programi omogućavaju ravnopravno učešće partnera u projektima sa teritorije i van EU-a.
Srbija je pristupila ovim programima 2003. godine, a nakon iskazane sposobnosti da ispuni visoke zahteve Unije u njihovom sprovođenju i realizaciji, odobreno je da, pored postojećih programa sa Italijom i programa CADSES (program saradnje u sektorima životne sredine i prostornog planiranja zemalja centralne i istočne Evrope), započne saradnju sa Mađarskom, Rumunijom i Bugarskom, a uskoro i sa Hrvatskom i BiH.
Nedavno je u Beogradu održan regionalni forum povodom objave javnog poziva za prikupljanje projektnih predloga koji će biti finansirani u okviru programa CADSES. Prevaziđena su sva očekivanja jer se na skupu okupilo oko 300 učesnika iz svih zemalja obuhvaćenih Susedskim programima (Bugarska, Rumunija, Makedonija, Albanija, SCG, BiH, Hrvatska, Italija, Moldavija, Ukrajina, Slovenija, Mađarska, Slovačka, Češka, Poljska i Nemačka), što predstavlja svojevrstan rekord u organizaciji ovakvih skupova.
Predstavnici Evropske komisije iz nadležnog Generalnog direktorata za regionalnu saradnju iskazali su zadovoljstvo napretkom Republike Srbije u koordinaciji programa Unije i izrazili nadu da će se ubrzati dalje reforme koje će dovesti do potpune decentralizacije fondova EU-a, što će omogućiti Srbiji da koristi i druge fondove koji joj do sada nisu bili na raspolaganju.
Srbija mora da sprovede značajne reforme političkog, društvenog, ekonomskog i sistema državne uprave, kako bi mogla da koristi evropsku pomoć za razvoj. Najznačajnije promene našeg unutrašnjeg uređenja su regionalna organizacija i formiranje posebnih institucija koje će sprovoditi reforme. Regionalizacija znači decentralizaciju upravljanja i podelu teritorije na administrativno-statističke jedinice one veličine koja zadovoljava tzv. kategoriju 3 prema nomenklaturi EU-a (NUTS). Ova promena podrazumeva ustavne reforme, ali i značajne reforme statističkog i finansijskog sistema, kako bismo bili sposobni da kvalitetno i temeljno planiramo razvoj. Nakon ovih koraka i na osnovu dobijenih statističkih pokazatelja razvoja svih delova zemlje, neophodno je doneti Nacionalnu strategiju razvoja, iz koje će proizaći i Strategija regionalnog razvoja Srbije. Svaki region će na osnovu preporuka datih u ovim planskim dokumentima doneti regionalne strategije razvoja i regionalne operacione planove.
Istovremeno, Srbija bi trebalo da oformi institucije koje će primenjivati nacionalne razvojne planove i upravljati budžetskim i sredstvima Evropske unije za finansijsku podršku realizaciji tih planova. Najvažnija institucija koju treba formirati je vrhovna državna revizija, kao nezavisan mehanizam kontrole korišćenja budžeta od strane Vlade Srbije. Sve to zahteva i reformu finansijskog i budžetskog sistema, budući da priliv evropskih fondova podrzumeva kompleksno upravljanje, uključujući više stepena kontrole i revizije trošenja sredstava.
Svi navedeni fondovi Evropske unije su bespovratna sredstva kojima njeni građani pomažu našoj zemlji, ali će i naši građani, preko izdvajanja iz budžeta, morati da učestvuju u delu troškova.
Od demokratskih promena 2000. godine učinjen je velik napredak ka podizanju kapaciteta Vlade Republike Srbije za upravljanje evropskim fondovima i postepenom preuzimanju ove funkcije od Evropske agencije za rekonstrukciju. Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom formiralo je tim koji će, kroz realizaciju Susedskih programa, biti prvi takav tim u Vladi Srbije obučen za sve faze korišćenja sredstava EU-a, odnosno za autonomno upravljanje evropskim fondovima.
Primena Susedskih programa je test za administraciju Republike Srbije, ali istovremeno i odličan pilot-projekat kroz čiju će primenu biti obučeni za upravljanje evropskim fondovima ne samo državna uprava na centralnom nivou, već i krajnji korisnici sredstava na lokalnom nivou: lokalna samouprava, javne institucije, neprofitne organizacije, naučno-istraživačke institucije, udruženja građana, asocijacije, privredne komore, nevladine organizacije.

Sanda Šimić je načelnik odeljenja za upravljanje programima, a Vlatko Sekulović državni sekretar u Ministarstvu za ekonomske odnose Srbije sa inostranstvom

Antrfile

Industrijski parkovi i pogranični brendovi

Projekti finansirani iz sredstava Susedskih programa ne mogu da budu profitnog karaktera a učesnici u projektima ne mogu da budu profitne institucije. Uspešni primeri projekata su: industrijski parkovi sa obe strane granice, zajedničke institucije za zaštitu nacionalnih parkova koji se protežu na teritoriji dve države i izrada prostornih planova tih parkova, organizacija turističkih tura i turistička promocija teritorije jedne ili više država, studije izvodljivosti za infrastrukturne projekte, brendiranje jednog proizvoda karakterističnog za obe teritorije i zaštita geografskog porekla tog proizvoda, formiranje jednog udruženja proizvođača i zajednički nastup na trećim tržištima, turneje pozorišta na jezicima nacionalnih manjina, izložbe slika, organizacija sajmova, vašara, festivala, izgradnja institucionalnih kapaciteta za podršku investitorima na lokalnom nivou, manje infrastrukturne intervencije na graničnim prelazima (prelazi za bicikliste, adaptacija pratećih sadržaja za osobe sa posebnim potrebama) itd.

Objavljeno kao dodatak nedeljnika Vreme br. 773 od 27. oktobra 2005. Evropski forum. br. 10.

home povratak