| REČ PO REČ
|
|
„Svanula je nova, evropska zora na Zapadnom Balkanu.” (Oli Ren, “Politika”, 5. 10. 2005)
“Nisam mađioničar ni vidovnjak pa da mogu sa izvesnošću da predvidim kada će vaša zemlja potpisati SSP sa Unijom, ili kada će postati njena članica, jer ste tek na početku velikog posla, a u međuvremenu morate da rešite i probleme sa kakvima se drugi pretendenti nisu suočavali. Ponoviću ono što sam rekao i u razgovorima sa zvaničnicima državne zajednice Srbije i Crne Gore, a to je da bi SCG, uključujući i Kosmet, mogla biti deo EU-a početkom naredne decenije ukoliko pospeši reforme i ispuni sve svoje međunarodne obaveze (tu pre svega mislim na hapšenje preostalih haških optuženika). Mi ćemo vam, naravno, pomagati celim putem, ali brzina približavanja Uniji ipak će zavisiti samo od vas, od vaše predanosti evropskim ciljevima. (...)
Ukoliko, pre ili kasnije (a bolje je kasnije), dođe do odvajanja Crne Gore, Evropska komisija će od Saveta ministara EU-a morati da zatraži nove mandate za otvaranje zasebnih pregovora sa Srbijom i Crnom Gorom. Na to bi sigurno bilo utrošeno dosta vremena, i usporilo bi proces čak i pod uslovom da sve što je dotle postignuto u pregovorima bude očuvano. (...)
Što se tiče Kosmeta, EU je jasno stavila do znanja da ga želi u svom okrilju bez obzira na konačan status: evropska budućnost SCG znači i evropsku budućnost za Kosmet. Zato nameravamo da imamo snažnu ulogu u pregovorima o sudbini Pokrajine, i od svih učesnika tražimo da pokažu jaku političku volju da dođu do prihvatljivog ishoda. Od srpskih vlasti, što je bio i jedan od zaključaka Saveta ministara EU-a, očekujemo konstruktivan odnos prema rešavanju tog pitanja.” (Oli Ren, komesar za proširenje Evropske unije, “Politika”, 12.10. 2005)
“Nažalost, mislim da će to više ličiti na pregovore sa Albanijom nego na pregovore sa Hrvatskom i Makedonijom. Pregovori o stabilizaciji i asocijaciji sa Makedonijom i Hrvatskom uspešno su završeni za svega nekoliko meseci. Na drugoj strani, sa Albanijom su pregovori počeli 2003. godine i još uvek traju. Plašim se da će Srbija ići sporo uprkos tome što je sama u stanju da to završi brzo kao Makedonija i Hrvatska. Problem su politička pitanja koja okružuju Srbiju – budućnost državne zajednice, Kosovo, Ratko Mladić, pa i neka pitanja političkih odnosa unutar Evropske unije. Kosovo ne mora da komplikuje proces stabilizacije i asocijacije, jer je Evropska komisija – koja će voditi pregovore u ime Evropske unije – spremna da u tim pregovorima Srbiju i Crnu Goru posmatra odvojeno od Kosova. Međutim, u političkom smislu pitanje Kosova može da donese komplikacije. Neke zemlje EU-a razmišljaju o tome da se Srbiji sporazum o stabilizaciji i status kandidata za članstvo ponude pod uslovom da bude konstruktivna i pragmatična u razgovorima o statusu Kosova. Problem je u tome što sporazum o stabilizaciji i asocijaciji sam po sebi baš i nije velik podsticaj. Njegov značaj u praksi i nije tako veliki. Mislim da bi bilo mnogo bolje da se Srbija približi sticanju statusa kandidata za članstvo u Uniji, jer to zaista donosi koristi u praksi, pa bi predstavljalo i mnogo jači podsticaj da rešava svoje složene političke probleme.” (Gerald Knaus, Inicijativa za evropsku stabilnost, BBC na srpskom, 10. 10. 2005)
“Sjedinjene Američke Države neće i ne mogu podržati ulazak SCG u Partnerstvo za mir i NATO, ukoliko Ratko Mladić i Radovan Karadžić ne budu u Hagu. Ukoliko bi oni bili uhapšeni ili se predali, SCG bi mogla značajno da poboljša odnose sa SAD.” (Nikolas Berns, američki državni podsekretar za politička pitanja, “Danas”, 15–16. 10. 2005)
Pitanje Kosova i Metohije mora se rešavati na način kao što se to radi i u svakoj drugoj demokratskoj državi kroz različite oblike autonomije. Mi smo spremni da obezbedimo suštinsku autonomiju za Kosovo i Metohiju. Svako drugo rešenje neće rešiti problem, već će se samo proizvesti mnogo veći i dublji regionalni problem. Zbog toga sam uveren da Savet bezbednosti neće ni po koju cenu praviti eksperimente sa suverenitetom i teritorijalnim integritetom jedne demokratske zemlje i da će se kompromisno rešenje pronaći u formi suštinske autonomije za Kosovo i Metohiju.” (Vojislav Koštunica, predsednik Vlade Srbije, Tanjug, 15. 10. 2005)
“U najboljem interesu Srbije je da referendum u Crnoj Gori bude što pre i da ishod bude pozitivan. Ne treba Srbija da brine da li će Crna Gora biti sposobna za samostalan život. Ona će najbolje doprineti stabilnosti regiona ako se ne bude mešala u unutrašnje stvari Crne Gore. Već je izvesno da će referendum u Crnoj Gori biti održan i njegov rezultat će morati svi da priznaju. Srbija bi bez Crne Gore, Kosova i Haga brže išla ka EU-u. To u Srbiji, međutim, ne žele da priznaju. Pogrešna se pokazala procena međunarodne zajednice da će odlaganjem rešavati probleme. Odlaganja više nema. To svima mora da bude jasno.” (Živorad Kovačević, predsednik Evropskog pokreta u Srbiji, “Pobjeda”, 16. 10. 2005)
“EU želi da pomerimo održavanje referenduma sa aprila na ranu jesen 2006. godine jer veruje da će u međuvremenu rešiti kosovski problem, te da će posle toga moći lakše da menadžira procesom održavanja demokratskog referenduma o crnogorskoj nezavisnosti.” (Milo Đukanović, predsednik Vlade Crne Gore, “Blic”, 15. 10. 2005)
“Naravno da smo zbog toga bili iznenađeni kada je premijer Milo Đukanović izjavio da se na njega vrše pritisci da se referendum pomeri s proleća na ranu jesen sledeće godine. Kako bi u to vreme trebalo da se održe parlamentarni izbori, sve su prilike da na ovaj način premijer pravi uvertiru za još jednu prevaru procrnogorskog biračkog tela, jer želi da spoji referendum s tim izborima. Dakle, sumnjam da iko iz Evrope zaista vrši pritisak na Đukanovića, već će pre biti da on priča ono što bi sam voleo da se desi, odnosno šalje poruku EU-u da ga ‘malo pritisne’ kako bi odložio referendum.” (Nebojša Medojević, izvršni direktor Grupe za promjene, “Dnevnik”, 17. 10. 2005)
«Bolje je referendum imati, pa makar ga i izgubili, nego ga odlagati ili otkazivati.» (Branko Lukovac, koordinator Pokreta za nezavisnu i evropsku Crnu Goru, «Pobjeda», 21.10.2005)
“Srpski narod je pre pola veka skupo platio moskovske ideološke diktate izgradnje socijalizma, da bi se danas bez istorijskog uma potpuno podredio briselskim ideološkim diktatima. Briselski komesari su nas i bombardovali i smestili u državni provizorijum u kojem se raspinje i grca narod Srbije i Crne Gore. A prete nam i novim ‘integracionim’ asocijacijama rasturajući Republiku Srpsku i primoravajući Srbe da žive u logoru ‘multietničkog Kosova’ sa svojim ubicama.” (Dobrica Ćosić, pisac, u intervjuu “Politici”, 2. 10. 2005)
Objavljeno kao dodatak nedeljnika Vreme br. 773 od 27. oktobra 2005. Evropski forum. br. 10. |
|