Eurodac je kompjuterizovani sistem za prepoznavanje otisaka prstiju ljudi koji traže azil u zemljama Evropske unije. Sistem treba da pomogne ostvarivanju Dablinske konvencije (1990), odnosno dogovora članica Eu da se spreči podnošenje više molbi za azil. Kritičari "Jurodaka" ističu da uzimanje otisaka (što je postalo obavezno od januara ove godine) liči na kriminalistički postupak, a takođe se iznose sumnje da se ovako prikupljeni podaci neće, kao što se zvanično obećava, koristiti u druge svrhe.

Eurojust je koordinaciono telo u oblati pravosuđa, osnovano odlukom Evropskog saveta u Tampereu 1999. godine. Osnovni zadatak "Jurodžasta" je poboljšavanje koordinacije istražnih radnji i krivičnog gonjenja.

Europol (European Police Office - Ured Evropske policije) stvoren je u Hagu januara 1994. godine da bi sakupljao i analizirao podatke o kriminalu na transnacionalnoj osnovi. Zbog suprotstavljanja Velike Britanije (koja je ovde videla slučaj važnog odustajanja od nacionalnog suvereniteta članica EU-a) Konvencija o "Juropolu" potpisana je tek u julu 1995. Narednih godina (na Evropskom savetu u Dablinu 1996. i u Amsterdamu 1997.) uprkos britanskom izuzeću potvrđena je važnost operativne saradnje svih ostalih članica Evropske unije.

Šengenski sporazum su 1985. godine zaključile u mestu Šengenu (Luksemburg) Nemačka, Belgija, Francuska, Luksemburg i Holandija, dogovorivši se da postepeno ukidaju unutrašnje zajedničke granične kontrole i uvode slobodno kretanje za sva lica, kako državljane zemalja potpisnica ovog sporazuma, tako i ostalih zemalja Evropske unije, ali i trećih zemalja. Ovih pet zemalja je 1990. godine potpisalo tzv. Šengensku konvenciju, a njima su se pridružile: Italija (1990), Španija i Portugalija (1991), Grčka (1992), Austrija (1995), kao i Švedska, Finska i Danska (1996). Iako nisu članice Unije, Island i Norveška su sa EU-om potpisale sporazum kojim se uključuju u sprovođenje i razvoj tzv. Šengenskog akija, koji je postao deo Amsterdamskog ugovora.