|
Saradnja u oblasti
azila fokusirana je na razvoj i
primenu standarda ustanovljenih Ženevskom
konvencijom o statusu izbeglica iz 1951. godine
i Dopunskog protokola iz Njujorka 1967, a pre
svega na strogu primenu principa Ťne
proterivanjať. Ovde nije samo reč o ispunjenju
značajnog uslova u procesu približavanja
Evropskoj uniji - o obavezi koja proističe iz
niza međunarodnih dokumenata, čija smo strana
potpisnica - već o obavezi koja proističe i iz
punopravnog članstva u Savetu Evrope.
Do sada važeća zakonska rešenja, pre
svega sadržana u saveznom Zakonu o kretanju i
boravku stranaca, postala su u potpunosti
neprimenljiva. Ipak, osnov za postupanje
državnih organa nalazimo u Povelji o ljudskim i
manjinskim pravima, koja članom 38. definiše
pravo na utočište u Srbiji i Crnoj Gori:
ŤSvaki stranac koji osnovano strahuje od
progona zbog svoje rase, boje, pola, jezika,
veroispovesti, nacionalne pripadnosti,
pripadnosti nekoj grupi ili političkih uverenja,
ima pravo na utočište u Srbiji i Crnoj Gori, dok
se postupak za dobijanje utočišta uređuje
zakonomť.
Budući Zakon o azilu moraće da sadrži
preciznu nadležnost državnih organa i postupke
koje oni sprovode, ali i korekciju dosadašnje
prakse, pre svega u pogledu zabrane
proterivanja, postupka na samoj granici, prava
na obrazloženo rešenje, kao i prava na žalbu.
Naravno, pored osnovnog zakona, potrebni su i
značajni ljudski, materijalni i finansijski
resursi.
Beogradskoj kancelariji
UNHCR-a 2002. godine azil su zatražile 144
osobe, od kojih je 17 dobilo status izbeglice
pod mandatom UNHCR-a; u 2001. godini od 145
zahteva status je odobren u 19 slučajeva. Za
prvih pet meseci ove godine, azil je zatražilo
46 državljana Avganistana, Iraka, Somalije,
Palestine, Jordana i Azerbejdžana, koji su o
trošku UNHCR-a smešteni u prihvatnim centrima na
Avali i u Padinskoj skeli. Indikativno je
poređenje sa 1989. godinom, kada je čak 7.112
lica zatražilo, a 4.985 dobilo
azil.
UNHCR u svom izveštaju za 2001. godinu
navodi da je SR Jugoslavija uglavnom tranzitna
zemlja na putu ka zapadnoj Evropi. Većina
stranih državljana, koji su zahtev za azil
predali Kancelariji UNHCR-a u Beogradu, to su
učinili upravo zato što ih je policija uhvatila
prilikom nelegalnog boravka na našoj teritoriji,
a ne zato što su prvobitno želeli da ovde
zatraže azil.
Ovde je, međutim, potrebno i dodatno
razjašnjenje: nužno je prepoznati jasnu vezu
između migracija i azila. Naime, upravo
onemogućenje legalnih migracija dovodi ekonomske
migrante do zloupotrebe azila. Čest je slučaj da
osobe kojima je potrebna međunarodna zaštita
biraju zemlju u kojoj će podneti zahtev za azil,
pa zato čine sve što je u njihovoj moći da ih ne
otkriju državni organi drugih zemalja. Tako, za
vreme tranzita kroz tu zemlju, krše nacionalne
propise o strancima, njihovom kretanju i
boravku.
Na iseljavanje iz određenih zemalja,
pored ekonomskih razloga (kakvo je i ekstremno
siromaštvo), utiču i drugi faktori, pre svega
visok stepen nasilja i rasprostranjeno kršenje
ljudskih prava, često u razmerama torture.
Posebno je simptomatična pojava migracije žena i
sa njom usko povezano žensko siromaštvo.
Saradnja u oblasti prevencije
i kontrole ilegalnih migracija sa
državama članicama Evropske unije, susednim
državama i državama u regionu podrazumeva, pre
svega, da će zemlje čiji državljani nelegalno
borave na teritoriji druge države ili je pak
prestao osnov njihovog legalnog boravka, biti
bez nepotrebnih procedura prihvaćeni u zemlji
porekla. Ovo se čini kroz sporazume o
readmisiji.
U slučaju državljana SCG, međutim, mnogo
je važnije ponuditi im alternativu: odlazak u
druge, pre svega zemlje zapadne Evrope, kroz
selektivnu, kontrolisanu migraciju, prema
zaključenim ugovorima sa pojedinim državama.
Programom ekonomskih reformi i strategijom borbe
protiv siromaštva trebalo bi u SCG stvoriti
nužne ekonomske pretpostavke za privređivanje
upravo onih delova naše populacije koji su
najpodložniji ekonomskim migracijama.
U oblasti prevencije i suzbijanja
kriminalnih i nelegalnih aktivnosti naročito je
značajna borba protiv trgovine ljudima,
korupcije, šverca droge i psihotropnih supstanci
i nedozvoljene trgovine oružjem.
Srbija je suočena sa prilično
komplikovanim migracionim scenarijem, jer je ona
istovremeno zemlja porekla, tranzita, donekle i
destinacije legalnih, ali i ilegalnih
(neregularnih) migranata. Upravo zato, prvi
zahtev koji se postavlja pred državne organe je
izgradnja efikasnog sistema kontrole i
obezbeđenja državne granice, koji omogućava brži
protok ljudi, robe, kapitala i usluga, ali i
sprečava kriminalne aktivnosti, pre svega
trgovinu ljudima i šverc migrantima.
Već pomenuta Londonska konferencija,
održana 25. novembra 2002. godine, bila je u
celini posvećena borbi protiv organizovanog
kriminala u zemljama Zapadnog Balkana. Bilo je,
naime, procenjeno da je upravo to područje
kapija kroz koju prolaze kanali ilegalnih
migracija, nelegalne trgovine narkoticima,
trgovine ljudima (naročito ženama i decom) od
kojih kriminalaci i organizovane kriminalne
grupe u zemljama zapadne Evrope stiču
višemilionske profite.
Ministarstvo unutrašnjih poslova
Republike Srbije u borbi protiv ilegalnih
migracija preduzima dve grupe aktivnosti. U
suzbijanju trgovine ljudima je učinjen značajan
institucionalni iskorak: u posebno obrazovanom
timu primenjuje se multidisciplinaran,
sveobuhvatan pristup, u okviru više radnih
grupa, i uz saradnju sa svim relevantnim
ministarstvima, nevladinim i međunarodnim
organizacijama. Takav pristup je neophodan
upravo jer je reč o jednom od najtežih oblika
organizovanog kriminala, ali istovremeno i o
teškom kršenju ljudskih prava žrtava.
Samo u prvih osam meseci
2003. policija je u redovnoj kontroli
ugostiteljskih objekata utvrdila da su od 163
stranih državljanki koje su u njima radile, njih
38 bile žrtve krivičnog dela trgovine ljudima.
Ove žene i maloletnice bile su zatim smeštene u
posebno sklonište za žrtve, gde im je uz podršku
međunarodnih organizacija bila pružena
medicinska, psihološka i pravna pomoć, sve do
trenutka kada je bilo moguće njihovo bezbedno
vraćanje u zemlju porekla.
Posle ovih akcija usledilo je 11
krivičnih prijava protiv 33 osobe za 74 krivična
dela.
Procenjuje se, takođe, da je aktivnostima
Ministarstva, pre svega presecanjem kanala kojim
su migranti švercovani, bar 1.000 migranata
sprečeno da dospe do zemalja zapadne Evrope, dok
je protiv organizatora tog šverca podneto na
desetine krivičnih prijava. Pre samo nekoliko
dana, 16. Oktobra, na jugu Srbije presečen je
upravo jedan takav kanal šverca migrantima, jer
je onemogućen prelazak veće grupe turskih
državljana.
Upravo zbog složenosti našeg, ali i
evropskog i globalnog migracionog scenarija,
neophodno je da se usmerimo na izgradnju nužnih
normativnih pretpostavki, pre svega na donošenje
odgovarajućih zakona o državnoj granici,
strancima i azilu. Rešenja u propisima moraju
biti održiva, što znači da nam pored normativne
osnove predstoje i izgradnja odgovarajućih
institucija, obuka kadrova različitih državnih
organa, tehničko opremanje specijalizovanih
službi, ali i obezbeđenje značajnih finansijskih
sredstava. Pitanja koja ćemo otvarati i na koja
ćemo tražiti rešenja nisu važna samo u procesu
približavanja Evropskoj uniji, već i zbog
obaveza preuzetih prilikom stupanja u članstvo
Saveta Evrope, kao i izuzetno važnog principa
ugrađenog u Ustavnoj povelji državne zajednice
Srbija i Crna Gora o primatu međunarodnog prava,
jer "ratifikovani međunarodni ugovori i opšte
prihvaćena pravila međunarodnog prava imaju
primat nad pravom Srbije i Crne Gore i pravom
država članica".
Autorka je savetnica za međunarodnu
saradnju ministra unutrašnjih poslova Srbije
|
