Verujem da je politički razvoj u Jugoslaviji jasno pokazao da budućnost lezi u saradnji sa Evropskom unijom i konačnim uključenjem u nju...
Romano Prodi
 
       
 
Piše: Dimitar Bečev - ISKUSTVO KANDIDATA ZA EU
 

Bugarska šengenska odiseja

Put od crne do bele šengenske liste: od ambiciozne diplomatske ofanzive, izdavanja novih ličnih dokumenata i ugovora o readmisiji do pooštravanja vizne politike prema nekim susedima i bolje kontrole na svim granicama

  
Šengen je postao ključni termin u bugarskom rečniku evropske integracije od 1995. godine, kad je ova zemlja još bila na tzv. crnoj šengenskoj listi. Političari, mediji i obični građani rado i strasno su se uključivali u diskusije sa temama kao što su dugački redovi za vize ispred ambasada članica Evropske unije, maltretiranje bugarskih građana od strane osoblja ambasada, razni simbolički aspekti isključenosti iz Evrope... Zajedno sa svojim severnim susedom Rumunijom, Bugarska je bila u grupi zemalja čijim su građanima bile potrebne vize za EU, iako su i jedna i druga imale ugovor o pridruživanju Uniji i bile zvanično priznate kao kandidati za EU članstvo.
Obe zemlje su insistirale da se njihovim građanima odobri putovanje bez viza u šengenske države, kao što je bio slučaj sa drugim kandidatima iz Srednje i Istočne Evrope. Štaviše, bugarske vlasti su se plašile da bi reformski lideri iz Srednje Evrope - Češka ili Mađarska, na primer - i samoj Bugarskoj ukinule bezvizni režim, što bi je još više udaljilo od EU. Zato je ukidanje šengenskih viza postalo spoljnopolitički prioritet, što je, razumljivo, imalo veliku podršku javnosti, a sve vesti iz ove oblasti su pažljivo praćene. Treba imati na umu da, kad se u Bugarskoj govori o evropskoj integraciji, u raspravama dominiraju domaća pitanja, dok komplikovana pitanja, a posebno tehnički detalji iz ove oblasti, teško mogu da privuku pažnju građana.

 
Kada je Brisel na Helsinškom samitu (1999) Bugarskoj i Rumuniji dao "zeleno svetlo" za otpočinjanje pregovora o pridruživanju, one su imale još jedan dodatni argument protiv onoga što su videle kao diskriminatorsko ponašanje. U toku 2000. vlada u Sofiji usredsredila se na tehničke korake neophodne za dostizanje EU standarda i sprovela sve neophodne reforme u oblasti ličnih identifikacionih dokumenata, kontrole granica, politike izdavanja viza… Te iste godine je, na primer, Ministarstvo unutrašnih poslova uradilo skupu kampanju izdavanja novih pasoša, ličnih karata i vozačkih dozvola u skladu sa šengenskim standardima.
Uprkos aktivizmu na diplomatskom frontu i reformama kod kuće, na početku druge polovine godine činilo se da Brisel neće uraditi ono što su Bugari očekivali.

To je nateralo poznatog političara iz tada vladajućeg Saveza demokratskih snaga (SDS) da zapreti da će Bugarska napustiti Pakt stabilnosti za Jugoistočnu Evropu - inicijativu koji je pokrenula EU - ukoliko se pitanje viza ne reši u bugarsku korist.

Drugo nerešeno pitanje koje je tokom pregovora iskrslo bili su bezvizni aranžmani sa bugarskim susedima sa crne šengenske liste. Evropska unija je želela da bude sigurna da Bugarska neće postati odskočna daska za ilegalne imigrante u Uniju, pa je naterala vladu u Sofiji da potpiše ugovore o readmisiji i da ukine bezvizne režime sa SR Jugoslavijom, Makedonijom, Ukrajinom i Rusijom. Vlada Bugarske se odupirala tom zahtevu. Većina Bugara, naime, na zapad putuje preko Srbije, dok turisti iz Rusije i Ukrajine čine većinu posetilaca letnjih odmarališta na crnomorskoj obali (a sve je više i turista iz Srbije). Na kraju, Sofija je ipak uvela vize za građane Rusije i Ukrajine, dok je u odnosu na građane Srbije i Crne Gore i Makedonije zadržan status quo - bez viza.

Konačnu odluku da ukine vizni režim prema Bugarskoj EU je donela 10. aprila 2001, nakon administrativne procedure koja je potrajala čitavih šest meseci. Savet ministara pravde i unutrašnjih poslova EU-a usvojio je propis kojim je građanima Bugarske dozvoljeno da ostanu u prostoru Šengena do 90 dana svake godine. Istovremeno, Rumunija je morala da ispuni neke dodatne uslove da bi (osam meseci kasnije) i ona najzad bila skinuta sa crne liste.

Novi aranžman podrazumeva i nove obaveze bugarske vlade u sprečavanju kriminalaca i onih koji traže posao da uđu u šengenski prostor. Zbog ograničene moći administracije da ostvari takav rezultat, postojale su ocene, bar prvih meseci posle promene, da bi EU mogla ponovo da preispita svoju odluku, nakon što je postala suočena sa negativnim posledicama otvaranja svojih granica prema Jugoistočnoj Evropi. Pošto se ta pretnja nije ostvarila, Vlada Saveza demokratskih snaga pokušala je da na sve načine iskoristi svoj šengenski uspeh u toku izbora 2001. godine. Ovo tada nije mnogo uticalo na stav glasača, ali je posle dve godine postalo jasno da je putovanje bez viza imalo veliki društveni uticaj, kao i da Bugari to dostignuće sada smatraju nečim što se podrazumeva.

 
     
 
Autor je doktorant na "St Antony's" koledžu u Oksfordu
  
  
Objavljeno kao dodatak nedeljnika VREME broj #669 od 30. oktobra 2003.
home povratak