
	Pojmovnik EU i evropskih integracija

Mitovi o Reformskom ugovoru

1. Reformski ugovor je identičan Ustavu Evropske unije.

Ne. Iako je većina institucionalnih rešenja ista, novi Ugovor nema ustavotvorni karakter, niti se njime zamenjuju svi prethodni ugovori na kojima počiva EU.

2. Evropa je upravo dobila svog predsednika.

Ne. Predsednik Evropskog saveta (u kojem su okupljeni šefovi država i vlada članica EU) preuzeće samo funkciju koju sada obavlja predsednik Saveta ministara Unije, ali umesto šest meseci, biće na čelu Evropskog saveta dve i po godine, uz mogućnost još jednog mandata. Time bi trebalo da se otkloni glavni nedostatak dosadašnjeg šestomesečnog rotiranja predsedavajućih Unije – nedostatak koherencije i vođstva.

3. Države članice Evropske unije su ovim ugovorom potpuno izgubile suverenitet.

Ne. Naprotiv, suverenitet im je veći nego da je usvojen Ustav EU. Iz Lisabonskog ugovora izbačeni su svi simboli koji bi mogli da sugerišu da EU postaje država u pravom smislu reči. Isto tako, iako će se odluke od sada donositi preglasavanjem a ne konsenzusom u još mnogo novih slučajeva u odnosu na sadašnje stanje, članice su praktično i dalje zadržale suverenitet u oblastima unutrašnjih poslova, socijalne sigurnosti, oporezivanja, kao i u spoljnoj politici i odbrani.

4. Suverenost u spoljnoj politici i odbrani? A novi ministar spoljnih poslova Evropske unije?

On neće sam određivati spoljnu politiku i moraće i u formulisanju i u sprovođenju te politike da se oslanja isključivo na dogovor država članica. Zato će se, između ostalog, zvati “visoki predstavnik za spoljnu i bezbednosnu politiku”, a ne ministar spoljnih poslova. Uvođenje diplomatske službe Unije treba da obezbedi veću koordinaciju, ali to ne znači da će biti ukinute ambasade država članica, niti će mesta država u međunarodnim organizacijama (na primer, u Ujedinjenim nacijama) biti predata Evropskoj uniji.


	*Evropski forum br. 10-12. Objavljeno kao dodatak nedeljnika Vreme* br. 882 od 29. novembra 2007.**