| To nije evropski
|
|
Brisel o srpskom sudstvu i korupciji
U novembarskom izveštaju Evropske komisije o reformskom napretku Srbije ocenjuje se da je u jačanju nezavisnog sudstva i suzbijanju korupcije – inače, ključnim oblastima za evropsku integraciju – postignut tek “ograničen napredak”. Ustavnim rešenjima omogućen je politički uticaj na imenovanje sudija i tužilaca. Potreban je sistematičniji prilaz borbi protiv korupcije, primećuje se, takođe, u šta spada stvarna finansijska kontrola, transparentna procedura javnih nabavki, kao i parlamentarni nadzor
Tužioci i specijalni sudovi za ratne zločine i organizovani kriminal bili su aktivni, što se vidi u povećanom broju presuda, i u nekoliko tekućih postupaka. Stručna udruženja, naročito Udruženje sudija, nastavili su da igraju pozitivnu ulogu u podršci reformi u pravosuđu. Ustavna rešenja o imenovanjima u pravosuđu ipak nisu primenjena, jer novi zakoni o sudovima i tužilaštvu tek treba da budu usvojeni. Još nisu uspostavljeni jasni kriterijumi i procedure za imenovanja u pravosuđu.
Postoji zabrinutost o nivou uticaja parlamenta na sudstvo. Parlament je odgovoran za imenovanje sudija i tužilaca za početni probni period, na osnovu predloga Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca. Parlament takođe bira i nekoliko članova Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca.
Bez Ustavnog i Apelacionog suda
Ustavni sud ne radi od oktobra 2006. godine, pošto nije imenovan novi predsednik ovog suda. Nisu sprovedena rešenja iz novog Ustava o izboru sudija Ustavnog suda. Ovi nedostaci u funkcionisanju Ustavnog suda stvorili su zakonski vakuum u sudskom nadgledanju ustavnosti i zakonitosti novousvojenih zakona.
Apelacioni i upravni sudovi još nisu uspostavljeni, a produžen je i planirani rok kada je trebalo da odgovarajuće zakonodavstvo stupi na snagu. To je imalo negativan uticaj na efikasnost sudstva. Vrhovni sud mora da obavlja funkcije Apelacionog suda. Stupanje na snagu novog Zakona o krivičnom postupku odloženo je za decembar 2008. godine, zbog nedostatka finansijskih sredstava i kapaciteta za primenu efikasnijeg modela policijsko-tužilačkog ispitivanja.
Vrhovni sud poništio je nekoliko presuda specijalnog suda za ratne zločine. Jedan broj važnih slučajeva iz oblasti organizovanog kriminala još nije zaključen. Znatno nagomilavanje i građanskih i krivičnih slučajeva je razlog za ozbiljnu zabrinutost, iako je broj nešto smanjen u odnosu na 2006. godinu. Nema jasne strategije borbe sa ovim problemom, a ne koriste se dovoljno ni pojednostavljene procedure u manjim slučajevima. Još uvek ne postoji efikasan sistem postupanja po predmetu, tako da problem ukupne efikasnosti pravosuđa i dalje ostaje.
Predugačka procedura u sudovima rezultirala je oslobađanjem optuženih u jednom broju slučajeva. Sve u svemu, ima malo napretka u pravosuđu koje je ključni prioritet Evropskog partnerstva, a još uvek se čeka na donošenje novog zakonskog okvira. Ustav i Ustavni zakon sada ostavljaju prostor za politički uticaj na imenovanje sudija i tužilaca. Moraju da se ulože dodatni napori kako bi se obezbedile nezavisnost, odgovornost i efikasnost pravosudnog sistema.
Antikorupcijska politika
U decembru 2006. godine usvojen je akcioni plan za sprovođenje nacionalne strategije protiv korupcije. Ministarstva su podnela izveštaje o primeni mera protiv korupcije, a zabeleženi su i neki pozitivni rezultati u sudskom tretiranju korupcije. Otvoreno je nekoliko novih slučajeva navodne korupcije službenika, policajaca i carinika. Srbija je nastavila da učestvuje u inicijativi GRECO Saveta Evrope.
Korupcija je ipak još uvek široko rasprostranjena i predstavlja ozbiljan problem u Srbiji. Nisu ratifikovani Konvencija Saveta Evrope protiv korupcije i Konvencija o dodatnom protokolu uz krivični zakon. Akcionom planu borbe protiv korupcije nedostaju jasni rokovi, konkretne akcije i potrebna sredstva za njegovu primenu. Ima nedostataka u primeni preporuka GRECO-a. Agencija za borbu protiv korupcije još nije formirana.
Skorašnji izbori pokazali su nedostatke u regulisanju finansiranja političkih stranaka. Ne primenjuje se novi zvanični formular za transparentno izveštavanje, koji je usvojilo Ministarstvo finansija. Političke stranke nisu dostavile potpune informacije o svojim finansijama, a zakonom nisu predviđene adekvatne procedure koje bi prisilile stranke da to urade. Nije došlo do nezavisne provere prijavljenih podataka.
Funkcioneri prijavljuju to što poseduju, u skladu sa zakonima koji regulišu sukob interesa, ali nema procedura kojima bi oni bili prisiljeni da to urade, niti se zakonom predviđa neki adekvatan nastavak procesa. U zakonskom okviru kojim se regulišu javne nabavke, proces privatizacije i velika budžetska potrošnja, ne postoje dovoljne kočnice i ravnoteža za smanjivanje rizika zloupotrebe i korupcije. Još uvek nema potpunog sistema kontrole, što sprečava uspostavljanje dobro regulisanog sistema javne potrošnje, sposobnog da spreči sistemsku korupciju u svom izvoru.
Sve u svemu, u borbi protiv korupcije postignut je ograničen napredak. Korupcija je raspostranjena i ostaje ozbiljan problem u Srbiji. Većina potrebnih zakonskih mera protiv korupcije je doneta. Akcioni plan za borbu protiv korupcije ipak mora da se sprovede, a antikorupciona agencija treba da bude uspostavljena. Potreban je sistematičniji prilaz borbi protiv korupcije, uključujući stvarnu finansijsku kontrolu, transparentne procedure javnih nabavki, kao i parlamentarni nadzor.
Evropski forum br. 10-12. Objavljeno kao dodatak nedeljnika Vreme br. 882 od 29. novembra 2007. |
|