Evropska komisija o Srbiji i parafiranje SSP

Podsticaj za nastavak reformi

Na povoljan godišnji izveštaj o napretku Srbije ka EU i parafiranje sporazuma sa Briselom trebalo bi gledati kao na podsticaj da nastavimo reforme, a ne kao na neku vrstu nagrade ili kompenzacije

Na strani Evropske komisije postoji dobra volja da sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) sa Srbijom, parafiran 7. novembra u Briselu, bude što pre i potpisan, ali uslov za to ostaje puna saradnja s Haškim tribunalom, rekao je novinarima šef delegacije Evropske komisije (EK) u Srbiji Žozep Ljoveras. Na beogradskom predstavljanju ovogodišnjeg izveštaja Evropske komisije o napretku naše zemlje ka EU, koji je – podudarnost je bila namerna – objavljen dan uoči parafiranja SSP, on je slikovito primetio da je “lopta sada u dvorištu Srbije” (izraz je, primetićemo, pozajmio od Olija Rena, komesara za proširenje EU, inače vatrenog pobornika fudbala).
Evropska komisija je spremna da skrati proces pravne revizije i prevođenja SSP (posebno jer se bitno ne razlikuje od sporazuma sa Crnom Gorom), kako bi dokument bio što pre potpisan, naveo je Ljoveras, ali će odluka o potpisivanju biti doneta na osnovu procene o saradnji Srbije sa Tribunalom, koju će dati glavna tužiteljka Haškog tribunala Karla del Ponte.
Šef delegacije EK u Beogradu ocenio je da parafiranje SSP ima “veliki simboličan značaj” jer pokazuje opredeljenja Srbije i EU da osnaže svoje odnose. “Nadam se da će Srbija zadržati sadašnji elan i ostvariti punu saradnju s Haškim tribunalom, kako bi krenula punom parom napred u pridruživanju EU”, primetio je Ljoveras, i preneo mišljenje Komisije da će 2008. godina biti ključna za proces tranzicije u Srbiji i ostalim zemljama zapadnog Balkana, naročito kad se uzmu u obzir izazovi kao što je budući status Kosova i jačanje institucija u BiH.
Šta su glavni nalazi iz ovogodišnjeg izveštaja Evropske komisije o reformama u Srbiji?

POHVALE: Početak ove godine bio je obeležen problemima, pre svega nemogućnošću da se formira vlada, ali su se “srpske institucije istovremeno pokazale otpornim” i ostvarile napredak naročito na ekonomskom planu (snažan rast i napredak ka tržišnoj privredi), u poboljšanju saradnje s Haškim tribunalom (čime je i omogućeno parafiranje sporazuma sa EU), jačanju administrativnih kapaciteta za napredak ka EU i u poštovanju ljudskih i manjinskih prava, pre svega u zastupljenosti manjina u javnim službama i upotrebi manjinskih jezika, navodi Komisija.
U izveštaju je uočeno jasno opredeljenje nove vlade za evropske integracije, doduše, uz opasku da su rezultati u praksi “polovični“, a naročito je pohvaljen visok profesionalni nivo u vođenju tehničkih pregovora o SSP.

ZAMERKE: Među vladajućim partijama postoje oštre političke podele, i dalje je jaka nacionalistička retorika, a to loše utiče na političku klimu u zemlji, kojom, inače, ubedljivo dominira pitanje Kosova, zapaža Evropska komisija. Kasne reforme u pravosuđu, korupcija i organizovani kriminal još predstavljaju veliki problem (o tome detaljnije pročitajte na str. 15, u našoj stalnoj rubrici “To nije evropski“), a nisu sprovedene ni sve mere koje su neophodne za primenu sporazuma o viznim olakšicama od Nove godine.
Iako je poboljšan civilni nadzor nad vojskom, što je ključni prioritet u Evropskom partnerstvu (ovim dokumentom se konkretizuju zadaci koje Srbija treba da učini na putu ka punom članstvu u EU), u toj oblasti još nisu zajamčeni delotvornost skupštinske kontrole i uvid u finansiranje. Potrebno je da učinimo više na razvoju integrisanog upravljana granicama i u rešavanju problema azilanata.
Na osnovu ocena iz ovog izveštaja Komisija će sačiniti preporuke, koje će biti unete u revidirano Evropsko partnerstvo.

PREDVIĐANJA: Svi nedostaci na koje vlastima u Beogradu u svom izveštaju ukazuje EK ipak nisu prepreka za potpisivanje sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom, koliko bi to mogao biti negativan izveštaj Karle del Ponte. Ovdašnji političari, međutim, optimistički predviđaju da ćemo veoma brzo dobiti “zeleno svetlo“ iz Haga, kako bismo okončali ovu fazu pregovora sa Briselom i krenuli na novi, viši nivo, u ugovorni odnos koji nam omogućuje da zatražimo status kandidata za članstvo u EU. A kad to postignemo, ne samo da ćemo preći “tačku bez povratka“ na svom putu ka Uniji, već će nam se otvoriti novi, pretpristupni evropski fondovi, što će, opet, podstaći naše pripreme za ulazak u Evropsku uniju.
U tom smislu je jasno da i na povoljan godišnji izveštaj o napretku Srbije ka EU i na parafiranje sporazuma sa Briselom treba gledati kao na podsticaj da nastavimo reforme, a ne kao na neku vrstu nagrade ili kompenzacije. “Izveštaj sadrži jasan poziv za buđenje državama Balkana. Napori u sprovođenju reformi ne smeju popustiti. Svima mora biti jasno da u procesu približavanja neće biti nikakvih prečica, ni povlastica, niti automatizma u pravcu članstva u EU”, poručila je ministarka spoljnih poslova Austrije Ursula Plasnik.
Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić, koji je u sedištu EU parafirao SSP sa evropskim komesarom Olijem Renom, izjavio je da očekuje da Srbija do kraja januara naredne godine potpiše ovaj sporazum. “Njegova primena je naša viza za sledeći korak, a to je dobijanje statusa kanidata 15. decembra 2008. godine. Očekujem da sledećih 13 meseci ostvarimo najbrži napredak koji je napravila jedna zemlja u tranziciji, a koja je išla prema Evropi. Mi to možemo i naša je odgovornost da to i realizujemo”, izjavio je Đelić, dodajući da je parafiranje SSP najrečitije priznanje Srbiji da se nalazi na reformskom putu.
Ren je, predstavljajući u Briselu najnoviji izveštaj EK o “evropskom napretku“ zapadnog Balkana, rekao da bi sve zemlje zapadnog Balkana do kraja 2008. trebalo da potpišu sporazume o stabilizaciji i pridruživanju, međutim, procenio je da nijedna država ovog regiona neće ući u Evropsku uniju pre 2012. godine, osim Hrvatske, kandidata za člana EU, “koja bi mogla da ispuni sve uslove već 2010.” (mada se Zagreb nada da će se to dogoditi ranije, pre izbora za novi Evropski parlament 2009. godine). A što se tiče Makedonije, drugog kandidata...
Na pitanje novinara kada će vlastima u Skoplju najzad biti omogućeno da počnu pregovore o pristupanju Uniji, Ren im je, u šali, poručio da pitaju njegovog zemljaka – pokojnog finskog kompozitora Jana Sibelijusa.
Sibelijus je, naime, voleo noćni život i često se vraćao kući tek u jutarnjim satima. Kada mu je žena jednom telefonirala u šest sati ujutro i pitala ga kada će doći kući, on je odgovorio: “Draga moja, ja sam kompozitor, a ne predskazivač!”
“To bi bio i moj odgovor na vaše pitanje, jer on zavisi samo od toga kada će pomenuta zemlja biti spremna da sprovede nužne reforme”, rekao je Ren, a prenela agencija Rojters.

OPTIMIZAM: Iako, samo po sebi, parafiranje SSP baš i nije velik formalni pomak ka Evropskoj uniji, ono je potvrda da je Brisel spreman da stupi u ugovorni odnos sa Srbijom i, čim sporazum bude potpisan i ratifikovan, nastavi pregovore o budućem prijemu naše zemlje u EU. A to je snažan podstrek našim građanima da istraju na evropskom putu, i jasan znak stranim investitorima da ne oklevaju sa dolaskom u Srbiju. Otuda i onolike optimističke izjave srpskih zvaničnika nakon ceremonije u belgijskoj prestonici.
Guverner NBS Radovan Jelašić je, recimo, ocenio da Srbija uskoro može očekivati veći priliv direktnih stranih investicija i bolji kreditni rejting. “Ubeđen sam da, na osnovu toga, možemo da računamo na još veće strane direktne investicije, na još više kvalitetnog kapitala koji će biti zainteresovan da uđe u Srbiju i da, naravno, putem toga osigura postojeći privredni razvoj i još više radnih mesta”, rekao je Jelašić u izjavi za Tanjug i dodao: “Iskreno se nadam da ćemo konačno uspeti da krenemo s mrtve tačke – sedme, najgore, kategorije (trenutni kreditni rejting Srbije je BB minus), jer bi bolji kreditni rejting Srbije značio jeftinije kredite i veći pristup našim firmama do kredinih linija u inostranstvu.”
Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić ukazao je da je parafiranje SSP “odlična vest i za domaće i strane investitore, jer svaki pozitivan korak u cilju pridruživanja EU daje veću sigurnost investitorima za ulaganje, a to će doprineti povećanju zapošljavanja u Srbiji i poboljšanju životnog standarda”.
Predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica izjavio je povodom parafiranja SSP da “Vlada Srbije na najbolji način pokazuje da može istovremeno da uspešno vodi evropske integracije, što smo zacrtali kao programski prioritet Vlade, i da kroz pregovarački proces o budućem uređenju Pokrajine Kosovo i Metohija brani teritorijalnu celovitost i suverenitet zemlje”, dok je predsednik Nacionalnog saveta za saradnju s Haškim tribunalom Rasim Ljajić ocenio da je parafiranje sporazuma podstrek i ohrabrenje za sve demokratske snage u zemlji da završe obavezu prema Tribunalu u Hagu.
I time se, u stvari, krug zatvara. Povoljna ocena o saradnji sa Hagom bila je glavni argument da Evropska komisija preporuči “odmrzavanje” pregovora sa Beogradom i parafiranje sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju EU (mada u javnosti ima mišljenja da je to, u stvari, način da se Srbija na neki način obešteti za “neminovni” gubitak Kosova, dok je komesar Ren naglasio da bi bilo “nepošteno prema Srbiji i bilo kojoj drugoj zemlji zapadnog Balkana da se pravi takva vrsta trgovine”). Ali, da bi sporazum bio potpisan i stupio na snagu, potreban je i “konačan dokaz” o toj saradnji. Na njega se još čeka.
EF

ANTRFILE
Kako su tekli pregovori sa EU

*10. oktobra 2005. godine svečano su otvoreni pregovori o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju naše zemlje sa EU, koji predstavlja posebnu vrstu ugovornog odnosa Unije sa svakom od država zapadnog Balkana. Ti sporazumi su “skrojeni” po meri svake države ponaosob, imajući u vidu njene specifičnosti.
*7. novembra u Beogradu održana je prva runda pregovora. Delegaciju Evropske komisije predvodio je Rajnhard Pribe, a delegaciju tadašnje državne zajednice Srbija i Crna Gora ministar spoljnih poslova Vuk Drašković.
*Do aprila 2006. godine održane su po dve zvanične i tehničke runde pregovora.
* 3. maja 2006. godine pregovori su prekinuti uz obrazloženje Brisela da Beograd nije uspeo da ostvari punu saradnju s Tribunalom u Hagu. Zbog toga treća tehnička runda, planirana za 11. maj 2006, nije održana, a tadašnji potpredsednik Vlade Srbije Miroljub Labus, koji je bio na čelu pregovaračkog tima Srbije, dao je ostavku. U međuvremenu se raspala i SCG, pa su pregovori, i dotle zasebno vođeni po “dvostrukom koloseku” sa pregovaračkim timovima Srbije, Crne Gore i državne zajednice, nakon toga potpuno odvojeni.
Na inicijativu EU, Vlada Srbije je izradila Akcioni plan za završetak saradnje s Haškim tribunalom, a zatim predstavila “Paket plus” kojim je bilo predviđeno unapređenje odnosa Srbije i EU.
Uprkos prekidu pregovora o SSP-u, EU je nastavila da sarađuje sa Srbijom, pored ostalog sprovodio se program “Instrument pretpristupne pomoći” (IPA).
* U januaru 2007. godine EU je, uoči parlamentarnih izbora u Srbiji, signalizirala da bi pregovori o SSP mogli da budu nastavljeni ako se u Beogradu formira vlada demokratskog bloka koja će učiniti konkretne poteze u saradnji s Tribunalom.
* U julu 2007, posle formiranja nove demokratske vlade i bolje saradnje s Hagom, pregovori su nastavljeni.
* 10. septembra završeni su tehnički pregovori Srbije i EU u Briselu.
* 7. novembra 2007. parafiran je SSP.

Evropski forum br. 10-12. Objavljeno kao dodatak nedeljnika Vreme br. 882 od 29. novembra 2007.

home povratak