| Reč po reč
|
|
Srbija i NATO
“Narod Srbije mora da zna da bi hapšenje i izručenje Mladića uslovilo pravu bujicu pomoći i investicija iz Evrope i SAD, te da bi Srbija mogla da postane članica NATO-a već 2008. godine.” (Džordž Vojnovič, američki senator, “Dnevnik”, 8. 9. 2006)
“U NATO-u postoji jasna rešenost da se ceo region Zapadnog Balkana integriše u evroatlantske strukture, naravno ukoliko za to postoji želja u tim državama. Zapadni Balkan je jedan od prioriteta NATO-a i njegove politike otvorenih vrata. Po ispunjavanju osnovnih preduslova koji se postavljaju i Srbiji i BiH, a sada i Crnoj Gori kao samostalnoj državi, a to je potpuna saradnja s Haškim tribunalom, otvaraju se vrata ubrzanog prijema.” (Branislav Milinković, ambasador Srbije pri NATO-u, “Dnevnik”, 8. 9. 2006)
“Srbija bi mogla da postane članica NATO-a 2010. godine, ukoliko bude postojala politička volja u Beogradu i Briselu i ako bi bili zadovoljeni tehnički uslovi. Iako je saradnja s Haškim sudom politički uslov za članstvo u Partnerstvu za mir, NATO je spreman da nastavi da podržava reformu sistema odbrane u Srbiji. Na kraju krajeva, svima nam je strateški cilj da se oslobodimo institucionalnog nasleđa Miloševićevog režima. Ako uračunamo vreme za realizaciju Akcionog plana partnerstva i godinu dana za uključenje u taj plan posle ulaska u Partnerstvo za mir, najraniji termin bi možda bio 2010.” (Brigt Har Vege, doskorašnji vojni ataše Norveške u Beogradu, “Danas”, 12. 9. 2006)
Srbija i EU
“Iako su u ovom trenutku odnosi Srbije i EU-a u najmanju ruku nepovoljni, mi ne sedimo skrštenih ruku, već se pripremamo za otvaranje pregovora, kad god da se to dogodi. Istovremeno pokušavamo da pošaljemo jasnu poruku, ne samo Uniji nego i našim građanima, da proces integracije, bez obzira na sve, ne sme da stoji.” (Tanja Miščević, direktorka Kancelarije Vlade Srbije za pridruživanje EU-u, “Dnevnik”, 9. 9. 2006)
“Ako srpska politička elita hoće da postigne važne spoljnopolitičke ciljeve, mnogo više vremena, energije i resursa mora biti usmereno ka ovakvim ključnim tačkama (Vašington, Brisel), a ne ka stranačkim borbama u Beogradu. Naravno, po Srbiji i po raznim kabinetima i ministarstvima postoje veoma obrazovani, profesionalni i kvalifikovani ljudi koji već znaju ove stvari. Oni su sposobni za ovakve poslove. Nažalost, izgleda da još uvek ne predstavljaju kritičnu masu koja bi preokrenula situaciju i mogla da uspostavi nov mentalitet i strategiju u sprovođenju spoljne politike. Ali dokle god se logika, dinamika i filozofska osnova trenutne srpske političke scene – borba za vlast iznad borbe za interese države i njenih građana – ne promeni, ne treba se nadati da će se međunarodni položaj Srbije bitnije poboljšati u dogledno vreme.” (Gordon Bardoš, zamenik direktora Hariman instituta, Kolumbija univerzitet, Njujork, “Politika”, 1. 9. 2006)
Srbija i Kosovo
“... Zato se postavlja pitanje kakav treba da bude stav Srbije u situaciji u kojoj postaje izvesno da članstvo u Evropskoj uniji ne samo da može da bude odloženo za deceniju ili dve, već da postaje potpuno bespredmetno, tj. da demokratska Srbija neće prihvatiti uslove koje Evropska unija nameće. Zato srpska politika već danas treba da razvija svoj plan B, čije bi polazne tačke trebalo da budu: (1) iz spoljnopolitičkih razloga, Srbija nikada neće postati punopravni član Evropske unije, (2) Srbija mora da utoliko bolje i brže izgrađuje institucije moderne tržišne ekonomije, što znači prihvatanje i izgrađivanje unutrašnjopolitičkih institucija nalik onima koje postoje u razvijenom svetu, i (3) Srbija, na spoljnom planu, mora da se mnogo više angažuje na jačanju ekonomskih i političkih odnosa sa vanevropskim (i dosledno tome, neevroatlantskim) partnerima. Uostalom, ne treba zaboraviti da XXI vek svakako neće biti vek Evrope.” (Branko Milanović, stručnjak Karnegijeve zadužbine za međunarodni mir, “Politika”, 30. 8. 2006)
“Od kada postoji Srbija, svaki pripadnik našeg naroda rađa se i umire sa svešću da je Kosovo uvek bilo i da će zauvek biti sastavni deo Srbije. Nama, koji u ovom trenutku predstavljamo građane Srbije, pala je u deo najveća obaveza da ovu istinu iznova potvrdimo, upisujući je velikim i neizbrisivim slovima u novi ustav Srbije. To znači samo jedno: za državu Srbiju Kosovo nikada neće biti nezavisno. Isto tako, to znači da će za Srbiju, čak i kad bi pravnim nasiljem bio otet, Kosmet po ustavu države uvek biti njen sastavni deo. Danas je suštinski interes Srbije da donese novi ustav u kojem ćemo jednodušno, voljom svih partija, i, što je od svega važnije, voljom čitavog naroda i svih građana izraženom na referendumu, potvrditi da je Kosovo i Metohija jednostavno – Srbija. Unapred možemo odbaciti svaku pomisao da referendum o novom ustavu možda ne bi uspeo, jer čvrsto verujem da svi delimo uverenje da nema građanina Srbije koji ne bi izišao na referendum o novom ustavu samo zato da potvrdi kako je Kosovo naše i kako zauvek ostaje sastavni deo Srbije.” (Vojislav Koštunica, predsednik Vlade Srbije, “Danas”, 13. 9. 2006)
“Naša zemlja se danas suočava i sa optužbama da mi zveckamo oružjem, a svaka takva izjava dramatično snižava naš pregovarači kapacitet. Svi mi koji učestvujemo u pregovorima molimo sve druge državne institucije da, ako ne mogu da pomognu, bar ne odmažu. Bilo kakvo spominjanje oružja snižava kredibilitet naše zemlje. Mi se upravo oslanjamo na međunarodni pravni poredak, to nam je najsnažniji argument.” (Boris Tadić, predsednik Srbije, “Politika”, 13. 9. 2006)
“Naši pregovarači ponavljaju da neće prihvatiti nikakvo nametnuto rešenje za Kosmet, ali nikako ne odgovaraju šta će, ukoliko do toga dođe, uraditi dan posle. Interesuje me kako ćemo se od oružja braniti, ako nas neko oružjem napadne. Ako nemamo motiva i oružja, nemojte nam govoriti da je Kosmet zauvek Srbija i nemojte na mene da prebacujete priču da želim rat, jer ja od vas čujem da je Kosmet zauvek Srbija, a znate kakve to implikacije nosi.” (Tomislav Nikolić, zamenik predsednika Srpske radikalne stranke, “Politika”, 13. 9. 2006)
“Budemo li na vlasti, prekinućemo diplomatske odnose sa svakom zemljom koja prizna nezavisno Kosovo i Metohiju.” (Tomislav Nikolić, “Politika”, 14. 9. 2006)
Evropski forum br. 9. Objavljeno kao dodatak nedeljnika Vreme br. 821 od 28. septembra 2006. |
|