Pomoć EU-a i apsorpcioni kapaciteti

Bliže članstvu, bliže evropskim fondovima

Šta je CARDS doneo Srbiji i kako da se pripremimo za nove oblike pomoći Evropske unije, za “Evropski forum” govori Gordana Lazarević, pomoćnica ministra za ekonomske odnose Srbije sa inostranstvom

        Ministarstvo za ekonomske odnose Srbije sa inostranstvom nadležno je za koordinaciju svih donacija i programa pomoći našoj zemlji, među kojima najveći deo otpada upravo na Evropsku uniju. Pomoć EU-a stizala je u Srbiju uglavnom u okviru CARDS programa koji je do Solunskog samita EU-a 2003. godine imao samo komponentu prekogranične saradnje, a posle toga smo bili uključeni u još dve: tvining i TAIEX. U Solunu je ukupan obim pomoći za zemlje regiona iz CARDS-a (4,65 milijardi evra) povećan za još 400 miliona, a rok za realizaciju produžen je do kraja 2008. godine.
- CARDS program se sastoji od nacionalnog dela, koji obuhvata 90 odsto sredstava namenjenih nacionalnim programima, i njime EU upravlja preko Evropske agencije za rekonstrukciju, i regionalnog, za jačanje regionalne saradnje, rešavanje zajedničkih problema i integrisano upravljanje granicom, kojim upravlja Generalni direktorat EU-a za proširenje. Novina je bila otvaranje, kao treće komponente, takozvanih susedskih programa, koji obuhvataju saradnju zapadnobalkanskih zemalja sa zemljama kandidatima i članicama EU-a u pograničnim oblastima. Za to je namenjeno 400 miliona evra u periodu od 2003. do 2006. godine. Srbija, u okviru ovih programa, sarađuje sa Mađarskom, Rumunijom i Bugarskom, i dobija sedam miliona evra godišnje, bespovratno, direktno za razvoj lokalnih zajednica i lokalnih organa uprave. Osnovno je da mora postojati partner u susednoj zemlji, i da se dobrobiti od projekta osete na obe strane granice. Mi smo već iskoristili ceo iznos prvog poziva projekta koji smo radili sa Mađarima, sa Bugarskom i Rumunijom je završen izbor projekata za prvi poziv i otvara se drugi – kaže za “Evropski forum” Gordana Lazarević, pomoćnica ministra za ekonomske odnose Srbije sa inostranstvom.
Ona podseća da se CARDS zasniva na dva strateška dokumenta EU-a, a to su evropsko partnerstvo (kao deo procesa stabilizacije i pridruživanja zemalja zapadnog Balkana EU-u) i politika proširenja Unije na zemlje zapadnog Balkana, i na nacionalnu strategiju Srbije za pridruživanje Evropskoj uniji.
- Srbiji je u periodu od 2001. do 2005. godine alociran iznos od 1,14 milijardi evra, 816 miliona je ugovoreno, a 640 isplaćeno. U tekućoj godini nam je odobreno 165 miliona evra.
U novom budžetu EU-a za period od 2007. do 2013. godine zapadnom Balkanu i Turskoj namenjen je iznos od 11,46 milijardi evra pomoći (što je od 16 do 22 evra godišnje po stanovniku za dve komponente IPA programa) i to za pet osnovnih oblasti: izgradnju institucija i podršku tržišnim reformama; regionalnu i prekograničnu saradnju; ruralni razvoj; unapređenje životne sredine i razvoj ljudskih potencijala. Srbija će od toga dobiti 1,5 milijardi ali zasad, sve dok ne potpiše sporazum o stabilizaciji i pridruživanju EU-u, može da koristi ova sredstva samo za projekte iz prve dve oblasti.
Evropska unija za našu i ostale zemlje potencijalne članice otvara nove, takozvane pretpristupne fondove, ali ne i strukturne fondove EU-a, jer za to naše državne institucije nemaju kapacitete, niti smo pripremljeni da u potpunosti radimo u skladu sa pravilima Revizorskog suda EU-a u Luksemburgu. Pristup svim fondovima mogu imati samo zemlje koje su već prošle ceo put, usvojile pravne tekovine EU-a (aki kominoter) i nalaze se na samom pragu članstva.
IPA nastoji upravo da objedini sve mehanizme koji će pomoći zemljama pretendentkinjama na članstvo u EU da razviju sposobnost da samostalno, odgovorno upravljaju sredstvima iz evropskih fondova. Princip je, dakle, da se prvo država pripremi i ljudi obuče za korišćenje fondova, pa tek onda da im se omogući pristup tim fondovima, a ne obrnuto – objašnjava Gordana Lazarević.
Ona ističe da, dok smo evropsku pomoć primali preko Agencije za rekonstrukciju, Ministarstvo za ekonomske odnose Srbije sa inostranstvoma bilo je samo koordinator te pomoći. Sad kad prelazimo na IPA program, država u potpunosti preuzima na sebe planiranje i sprovođenje te pomoći, što znači da svako ministarstvo mora biti osposobljeno da to obavi u svom delokrugu rada. Svako ministarstvo, dakle, mora imati odgovarajuće jedinice koje će razvijati sektorske projekte, i jedinice koje će ih primenjivati. Finansiranje projekata pratiće posebno osnovan Nacionalni fond, jer sredstva pomoći EU-a, prema njenim pravilima, moraju biti jasno odvojena od budžeta.
Od tekućih projekata koji su finansirani iz CARDS programa naša sagovornica posebno ističe modernizaciju poreske administracije (46 miliona evra), podršku privatizaciji (30 miliona evra), finansiranje razvoja malih i srednjih preduzeća – MSP (15 miliona evra) i osnivanje Agencije za MSP (četiri miliona evra), promociju izvoza MSP preko agencije SIEPA (4,5 miliona evra) i promenu načina poslovanja – TAM projekat (2,5 miliona evra).
- U našoj javnosti se često odmerava kolika je pomoć koju dobijamo od EU-a i drugih donatora u poređenju sa našim potrebama i njihovim mogućnostima, ali se pritom neretko zaboravlja da za efikasno korišćenje te pomoći mora postojati apsorpciona sposobnost primaoca. Da bi se predupredio ovaj problem, trebalo bi na vreme razviti efikasne institucije, na svim nivoima, sa odgovarajućim kapacitetima za upravljanje fondovima, upoznati se sa složenim procedurama EU-a, i unapred odrediti prioritete na koje će raspoloživa sredstva biti upotrebljena u skladu sa strategijom (održivog) razvoja zemlje.
Treba uvek imati u vidu da što se brže Srbija bude kretala ka članstvu u EU, to će brže i bolje koristiti evropske fondove, i više tih fondova će joj biti dostupno. Zato je važno da što pre potpišemo sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i zatražimo status kandidata.
To, naravno, nije jedino oko čega se moramo potruditi: od nas se očekuje da uskladimo svoje zakonodavstvo sa evropskim i da pratimo primenu tih zakona. Ne smemo dopuštati da se oni krše, pod bilo kojim izgovorom, ne smemo obustaviti krivično gonjenje prekršilaca, i moramo beskompromisno suzbijati svaki oblik korupcije – ističe Gordana Lazarević.

EF

Evropski forum br. 9. Objavljeno kao dodatak nedeljnika Vreme br. 821 od 28. septembra 2006.

home povratak