| Intervju: Danijel Đuglaris, direktor EAR-a za Srbiju | |
Pomoć u pravi čas
Evropska agencija za rekonstrukciju (EAR) bila je u proteklih šest godina zadužena za realizaciju programa pomoći Evropske unije Srbiji u iznosu od 1,27 milijardi evra, a projekti koji su tim sredstvima finansirani obuhvataju gotovo sve oblasti, od obnove infrastrukture i podsticanja preduzetništva do reforme državne uprave, pomoći zdravstvu, podrške demokratizaciji i unapređenja zaštite životne sredine
Kad bi se prijateljstvo merilo time koliko brzo, kojim sredstvima i na koji način je neko spreman da vam pomogne, mogli bismo bez trenutka oklevanja reći da je Evropska unija najbolji prijatelj naše zemlje. U proteklih šest godina Srbija je od EU-a dobila 1,27 milijardi evra nepovratne pomoći, i to kroz one projekte i u onim oblastima koje je sama predložila kao najvažnije, od obnove energetske i putne infrastrukture, podsticanja preduzetništva i nabavke opreme za škole i bolnice, pa do reforme državne uprave, podrške demokratizaciji i unapređenja zaštite životne sredine
Naši građani su mogli da računaju na Brisel u jesen 2000, kad su odmah posle demokratskog prevrata zabrinuto utvrdili da je svrgnuti diktator ne samo ukaljao čast zemlje, lišio njene građane ličnog dostojanstva, međunarodnog ugleda i podrške, već ih ostavio i sa dugovima, ispražnjenom državnom kasom, upropašćenom privredom, razorenim i kriminalizovanim najvažnijim institucijama i strukturama društva – od Skupštine, policije i sudova do obrazovanja, zdravstva, socijalnog i penzijskog osiguranja... Evropska unija je pritekla u pomoć, obezbedivši naftu za škole, lekove za bolnice, šećer i ulje za socijalno najugroženije, rezervne delove za elektroenergetski sistem i struju za sve građane.
Kako se nova, demokratska vlast učvršćivala i sigurnijim korakom krenula ka članstvu u Uniji, i pomoć iz Brisela se prilagodila njenim potrebama. Sa izgradnje i obnove najnužnijih infrastrukturnih objekata prešlo se na izgradnju demokratskih institucija, prilagođavanje međunarodnim zakonima i pravilima EU-a i pripremu državne administracije da radi po evropskim standardima i nauči da, kad za to dođe vreme, upravlja evropskim poslovima u zemlji.
Put do članstva u Evropskoj uniji je dug, složen i skup, ali na svakom koraku tog puta prati nas EU obezbeđujući finansijsku, tehničku, stručnu i savetodavnu pomoć. Dosad je to veoma uspešno (i što je jednako važno, bez pratećih afera i sumnji u bilo kakve malverzacije) činila posredstvom Evropske agencije za rekonstrukciju, sa sedištem u Solunu. Direktor EAR-a (u čijoj su nadležnosti još i Crna Gora, Kosovo i Makedonija) je Ričard Cink, a direktor EAR-a u Srbiji Danijel Đuglaris, koji nam je dao ekskluzivni intervju za ovaj broj “Evropskog foruma”.
Šta je, po vašem mišljenju, najveći doprinos EAR-a Srbiji?
Mislim da možemo biti zadovoljni realizacijom svih programa koje smo ovde vodili, ali sam posebno ponosan na dva. Jedan je pomoć da se oporavi elektroprivreda Srbije, a drugi je izgradnja mosta Sloboda.
Ipak, možda je najvažnije to da smo na potrebe vaše zemlje i građana uvek reagovali pravovremeno i na pravi način, u skladu sa prioritetima koje je istakla i Vlada Srbije. U svom delovanju oslanjali smo se na reformsku politiku Vlade, kao i na preporuke Unapređenog stalnog dijaloga. Zato smo i bili uspešni.
U kojim ste se oblastima najviše angažovali?
Ne bih nabrajao sve oblasti, već bih se zadržao na nekoliko konkretnih primera. Pomenuo bih poboljšanje slobodnog kretanja robe, usluga i ljudi, integrisano upravljanje granicama (što uključuje obuku carinika i policije i nabavku krajnje sofisticirane opreme koja im je potrebna u radu), otvaranje novog graničnog prelaza Horgoš ka Mađarskoj (do kraja godine očekujemo i otvaranje graničnog prelaza Preševo ka Makedoniji)...
Naš je princip da kombinujemo finansijsku, stručnu, savetodavnu i tehničku pomoć u izgradnji demokratskih institucija sa direktnim nabavkama neophodne opreme i ulaganjima u infrastrukturu. Ponekad prvo ide jedno, pa drugo, i to zaheva dobru organizaciju.
Nedavno smo imali projekat podrške veterinarskoj službi u zemlji, kako bi se osigurala bezbednost hrane za domaće potrošače i za izvoz. Pridoneli smo uvođenju sistema identifikacije životinja “od njive do trpeze”, što je novo čak i za EU, a naročito je korisno u otkrivanju i suzbijanju slučajeva kravljeg ludila i sličnih bolesti (ovim sistemom već je obuhvaćeno više od milion grla stoke).
Uspostavili smo mrežu kontrolnih mehanizama u laboratorijama za ispitivanje hrane za izvoz, pružili pomoć i u otkrivanju ptičjeg gripa (tako da je sad Srbija najbolje pripremljena u celom regionu)...
Jedna od oblasti saradnje Srbije i EU-a kojoj će ubuduće biti posvećena posebna pažnja jeste sudstvo. Pored opreme (računara i softvera) i obuke sudija i tužilaca nedavno je uspostavljena i besplatna pravna baza podataka koja sadrži sve krivične, građanske i privredne zakone, kao i podatke o prethodnim slučajevima, što je važno i moćno sredstvo za rad sudija i advokata. Tim stručnjaka iz Ministarstva pravde Nemačke već godinu i po dana pomaže kolegama iz Srbije u reformama sudstva, a odmah pošto je i Skupština Srbije početkom godine usvojila strategiju reforme sudstva, uz podršku EU-a pokrenut je dodatan program pomoći srpskom Ministarstvu pravde u njenom sprovođenju.
Reklo bi se da nema više nijedne oblasti koja je ostala izvan programa saradnje Evropske unije sa Srbijom, što bi trebalo da omogući brže, uspešnije i bezbolnije prilagođavanje naše zemlje promenama koje će je približiti Uniji i uvesti u njeno članstvo – nadamo se, u dogledno vreme. Kako je prekid pregovora o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju Srbije Evropskoj uniji uticao na ovu saradnju, i da li bi dalje odlaganje moglo ugroziti pomoć EU-a našoj zemlji?
Evropska unija je u potpunosti svesna koliko je važno da nastavi da podržava demokratske reforme u Srbiji i proces njene evropske integracije. Suspenzija pregovora nije tu ništa izmenila. Program pomoći ispunjava se bez zastoja, svi odobreni projekti se normalno odvijaju, u toku su pripreme za nove projekte...
EU je bila i ostala najveći donator u Srbiji. Ona je, recimo, jedini preostali donator koji ovde pomaže povratak i socijalizaciju izbeglica i raseljenih lica. U skladu sa strategijom Vlade Srbije, Agencija je pomogla da se zatvori svih šezdesetak izbegličkih kampova. Više od 4750 osoba koristilo je ovu vrstu pomoći, kroz razne projekte ukupne vrednosti 21,5 miliona evra.
Oko 20 miliona evra kredita obezbeđeno je preko Saveta Evrope za izgradnju stanova za smeštaj izbeglica i raseljenih lica, koji će postati njihovi vlasnici, što je uslov da EAR pomogne u sprovođenju tog programa. Za ove namene će, preko Evropske banke za obnovu i razvoj i Evropske investicione banke, stići još dva miliona evra.
Sektor energetike i sektor zdravstva od početka su bili u prvom planu pomoći EU-a. Šta je dosad tu urađeno i kakvi su budući planovi?
Naša pomoć u obe oblasti kretala se na sličan način: prva je bila nabavka lekova i energenata, zatim je na red došla kupovina opreme, a onda tehnička podrška. Obnova energetskog sistema zemlje dosad je najveća stavka u pomoći EU-a (421,8 miliona evra), dok su za zdravstvo izdvojena 83 miliona evra. U junu je uspešno dovršen projekat pomoći Zavodu za transfuziju krvi, u skladu sa nacionalnom strategijom u ovoj oblasti i u saradnji sa Ministarstvom zdravlja. Srbija sad ima sistem bezbednog prikupljanja krvi. Finansirali smo projekat unapređenja preventivne zdravstvene zaštite, i pored ostalog obezbedili vozila za 25 zdravstvenih stanica širom zemlje. Više od 200 miliona evra kredita Evropske investicione banke ustupljeno je za opremanje bolnica i kliničkih centara. Institut za majku i dete u Beogradu, najveća zdravstvena ustanova te vrste u regionu, dobio je, preko iste banke, 2,1 milion evra za rekonstrukciju i modernizaciju.
Uporedo s tim organizovana je obuka za upravnike bolnica i klinika, kako bi efikasno koristili kredite i fondove koji su im stavljeni na raspolaganje. Takođe bih pomenuo i veoma važan program upravljanja medicinskim otpadom u skladu sa evropskim standardima.
Program CARDS, iz kojeg je dosad finansirana pomoć Evropske unije zemljama zapadnog Balkana, ove godine se završava. Time, praktično, prestaje i mandat EAR-a. Ko će ubuduće sprovoditi i koordinirati pomoć Unije našoj zemlji?
Agencija će postojati još dve godine, koliko će biti potrebno da se realizuju započeti i odobreni projekti. Posle toga ćemo biti zatvoreni, ali pomoć EU-a Srbiji se nastavlja kroz nov instrument takozvane pretpristupne pomoći (IPA), koji objedinjava više različitih mehanizama. Sličnosti između CARDS programa i IPA, naravno, postoje, ali ovaj potonji mnogo više insistira na pripremi zemlje za ulazak u EU i zahteva da upravljanje fondovima pomoći postepeno preuzmu nacionalne vlasti, počevši od identifikacije i kreiranja projekata pa do pune odgovornosti za njihovu primenu.
U međuvremenu, deo posla koji sad obavlja EAR u Srbiji preći će na Delegaciju Evropske komisije u Beogradu. Mi ćemo, svakako, pomagati i Vladi Srbije i Delegaciji da uspešno ispune svoje nove obaveze.
U saradnji sa Ministarstvom za ekonomske odnose Srbije sa inostranstvom, koji je glavni koordinator strane pomoći vašoj zemlji, već smo počeli da razmatramo IPA projekte za narednu godinu.Verujem, dakle, da će i nadalje sve ići glatko i bez zastoja.
Aleksandra Mijalković
ANTRFILE
Od humanitarne pomoći do partnerstva
Evropska agencija za rekonstrukciju (EAR) je drugo ime za svu pomoć koja Srbiji stiže iz Evropske unije još od demokratskih promena 2000. godine. Agencija je prvo pomogla Evropskoj komisiji da osmisli prioritetne programe pomoći za otklanjanje posledica višedecenijskog ekonomskog uništavanja i organizovane režimske pljačke, međunarodnih ekonomskih sankcija a zatim i neposrednog razaranja naše zemlje bombama. Ta prva, humanitarna sredstva u vrednosti od 182 miliona evra pomogla su stanovništvu Srbije da se snabde lekovima, hranom i ogrevom i da ima dovoljno energenata da pregura zimu. Već u januaru sledeće godine, Agencija je otvorila i svoju zvaničnu kancelariju u Beogradu, i u potpunosti preuzela odgovornost za primenu ključnih programa pomoći koje je EU namenila Srbiji. Usmerila se na nekoliko srednjoročnih i dugoročnih investicija u ključnim sektorima energije, zdravstva, poljoprivrede i preduzetništva, za koje je EU namenila, te 2001. godine, 194 miliona evra.
Naredne godine Evropska unija je pojačala svoju podršku dugotrajnijim izazovima ekonomskog razvoja, unapređenja državne uprave i vladavine prava, usmerivši, preko Agencije, 172 miliona evra u Srbiju. Među projektima koje je podržala bili su oni za oporavak oslabljene infrastrukture, za podršku malim i srednjim preduzećima, za pomoć reformama, nezavisnim medijima i civilnom društvu.
U 2003. godini pomoć Unije bila je usmerena na teren javnog finansiranja, pravosuđa i unutrašnjih poslova, na proces administrativne decentralizacije, ali i na podršku evropskim integracijama Srbije, pre svega u usaglašavanju institucija i propisa sa standardima i pravnim tekovinama Evropske unije. Agenciji je povereno upravljanje fondom od 220 miliona evra – što je bio dotle najveći iznos pomoći.
Kako je Srbija napredovala u ekonomskim i političkim reformama i evropskim integracijama, tako je i pomoć EU-a rasla, a kad je ovde dolazilo do zastoja, smanjivao se i obim sredstava kojima je Unija finansirala određene projekte. Podrška demokratskim promenama, izgradnji institucija i jačanju otvorene tržišne privrede i vladavine prava u 2004. godini iznosila je 205, a lane 152 miliona evra. Naglasak je bio na partnerstvu sa Vladom Srbije u procesu evrointegracija i na stvaranju uslova za dolazak većih stranih investicija iz međunarodnih finansijskih organizacija. U program je uvršćena i pomoć u socijalizaciji izbeglica i raseljenih lica, kojih, u celom regionu, najviše ima upravo u Srbiji.
Ukupan iznos sredstava koji je dosad iz Brisela odobren Srbiji premašio je 1,132 milijarde evra, od toga je ugovoreno 957 miliona, a realizovano oko 830 miliona evra. Sa završetkom CARDS programa, iz kojeg su dosad finansirane naša i ostale zemlje zapadnog Balkana, i prelaskom na novi mehanizam takozvane pretpristupne pomoći (IPA), gasi se i Agencija. Njen mandat će potrajati do kraja 2008. godine, taman da se ugovore i iskoriste sva preostala sredstva namenjena Srbiji iz tekućeg budžeta Unije. Od naredne godine, naime, počinje novi sedmogodišnji budžetski period za EU, koji će potrajati do 2013. godine. Ukoliko naša zemlja uspe da u međuvremenu stekne status kandidata za člana Evropske unije, moći će da računa na još neka sredstva i fondove. U suprotnom, moraće da se snađe sa već odobrenim parama, poručili su srpskim zvaničnicima iz Brisela.
EVROPSKA UNIJA NA DELU
Novi granični prelazi, stanovi, zdravstvene stanice, oprema…
Mnogo je konkretnih primera kako je Evropska unija poboljšala i olakšala život građanima Srbije, finansirajući projekte koje je odabrala u saradnji sa Vladom Srbije. Pomenimo samo neke skorašnje.
U junu je pokrenut fond za podršku lokalnim medijima (raspolagaće sa 2,8 miliona evra) i potpisani su ugovori sa 23 nevladine organizacije za finansiranje projekata jačanja civilnog društva i njegove uloge u zaštiti životne sredine, u vrednosti od 1,9 miliona evra. U julu su srpski premijer Vojislav Koštunica i hrvatski Ivo Sanader otvorili novi granični prelaz između dve zemlje, Batrovci/Bajakovo, a u avgustu je otvoren i granični prelaz Horgoš između Srbije i Mađarske.
U Paraćinu, Velikom Gradištu i Vranju 42 porodice (sa 143 osobe) dobile su svoje stanove, napustivši izbegličke kampove u kojima su bili privremeno smešteni. Na redu je udomljavanje izbeglica u Boru, Majdanpeku i Raškoj.
U Pirotu (koji je, inače, bio obuhvaćen svojevremeno i programom «Energija za demokratiju», a zatim i drugim oblicima pomoći), Zaječaru i još 14 od ukupno 25 planiranih gradova u Srbiji otvorene su nove stanice za preventivnu zdravstvenu zaštitu, a Klinički centar u Novom Sadu dobio je opremu za testiranje razvoja fetusa.
Zavod za statistiku dobio je 17 vozila (u vrednosti od 117.000 evra) da bi efikasnije i brže prikupljao podatke, kriminalna policija je dobila kompjutere vredne 1,8 miliona evra, a isto toliko je koštala i oprema za prikupljanje otpada u osam odabranih opština u Srbiji. Veterinarska i fitosanitarna inspekcija dobile su najsavremeniju opremu vrednu 435.000 evra...
«Gotovo da ne postoji oblast svakodnevnog života u Srbiji koja nije, bar na neki način, obuhvaćena programima EU-a. Naš glavni cilj je da pomognemo vašoj zemlji da brže napreduje u procesu evropske integracije, i verujem da smo pokazali da smo u tome uspešni», kaže Ričard Cink, direktor EAR-a.
Evropski forum br. 9. Objavljeno kao dodatak nedeljnika Vreme br. 821 od 28. septembra 2006. |
|