| Kako EU pomaže integraciju Srbije | |
Tri stuba podrške
Prioriteti EU-a u Srbiji su, prvo, razvoj efikasnije javne uprave, drugo, jačanje srpske privrede i poboljšanje šireg društveno-ekonomskog okruženja i, treće, usvajanje i primena skupa zakona, pravila i prakse Evropske unije
Piše: ambasador Žozep Ljoveras
Neki ljudi se možda pitaju zašto Evropska unija obezbeđuje Srbiji značajne fondove i podršku za njene reforme kad istovremeno drži pregovore o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) “na ledu”, sve dok se ne postigne puna saradnja sa Haškim tribunalom.
Razlog je vrlo jednostavan. Srbija želi da se pridruži Evropskoj uniji, a EU je više puta potvrdila evropsku perspektivu Srbije. Proces integracije Srbije u Evropsku uniju je dug i složen, jer podrazumeva suštinske reforme institucija, zakona i prakse. On takođe zahteva sprovođenje važnih ekonomskih reformi koje treba da omoguće srpskoj privredi da funkcioniše i uspešno se takmiči na jedinstvenom evropskom tržištu. Evropska unija podržava ove procese finansijskom i tehničkom pomoći.
Pregovori o SSP-u su korak na putu ka evropskoj integraciji, i to zaista vrlo važan korak. Kada bude potpisan, SSP će postati prvi ugovor Srbije i Evropske unije. Potpisivanje SSP-a i njegovo uspešno sprovođenje su takođe preduslovi da država koja još nije kandidat za članstvo u EU-u (kao Srbija danas) može da zatraži status kandidata, što je poslednji stupanj pre pristupanja.
Brzina potpisivanja SSP-a utiče na brzinu celokupnog procesa, a ključ je u rukama Srbije. Treba u svakom slučaju nastaviti rad iz programa integracije u Evropsku uniju, jer je reč o dugotrajnom poslu. Ako se sada ne sprovedu sve neophodne reforme, to bi stvorilo prepreke kasnije u integracionom procesu.
Razvoj saradnje
Program CARDS podržava EU reforme u Srbiji od 2000. godine. Pomoć će se nastaviti u budućnosti kroz novi prilagođeni program nazvan IPA (Pre-accession instrument – Instrument za pretpristupnu pomoć), koji će zameniti CARDS počev od 2007. godine.
Priroda saradnje koju je Evropska unija uspostavila sa Srbijom menjala se vremenom u skladu sa potrebama koje je trebalo zadovoljiti. Zato smo postepeno sa programa hitne humanitarne pomoći prešli na obnovu, a sa nje na podršku institucijama.
Na primer, Evropska unija je, kroz Evropsku agenciju za rekonstrukciju (EAR), uložila više od 700 miliona evra u energetski sistem Srbije. Kada je EAR proučio elektrosistem Srbije, zaključio je da je on u katastrofalnom stanju, a neki pogoni za proizvodnju struje nisu bili obnovljeni više od 20 godina. Da bi se građanima Srbije obezbedilo normalno snabdevanje strujom – koji su, kao što se sećate, u zimu 1999/2000. godine imali svakodnevne restrikcije – Evropska unija je Srbiji isporučivala električnu struju i u isto vreme ulagala u popravke i obnovu glavnih elektrana u zemlji. Šest godina kasnije, Srbija ne samo da je u stanju da proizvodi dovoljno električne energije za svoje građane već je i izvozi, a i poštovan je član regionalnog i evropskog energetskog tržišta.
Podrška je sada preusmerena ka razvoju institucionalnih kapaciteta za primenu Ugovora o uspostavljanju energetske zajednice u Jugoistočnoj Evropi, kao i ka potpuno funkcionalnom energetskom tržištu na nacionalnom nivou.
Jednako važno i dalekosežno bilo je naše uključenje u podršku različitim akcijama koje utiču na kvalitet obrazovanja u Srbiji. U 2000. godini Evropska komisija pomogla je da se obnove, a negde i ponovo izgrade stotine osnovnih i srednjih škola u Srbiji, u akciji pod nazivom “Škole za demokratsku Srbiju”.
U današnjoj demokratskoj Srbiji podržavamo poboljšanje kvaliteta obrazovanja i usklađenost sa programima EU-a u školama koje obrazuju buduće medicinske sestre, farmaceute, proizvođače hrane, građevinske inženjere (da pomenemo samo neke).
Na univerzitetskom nivou, EU je kroz program Tempus podržala uključivanje kriterijuma “Bolonjskog procesa” u obrazovni sistem Srbije, što će povećati pokretljivost studenata i usklađenost njihovog znanja sa znanjem njihovih kolega iz Evropske unije.
Na manje vidljivom, ali jednako važnom polju, EU je od 2001. godine obezbedila makrofinansijsku pomoć u iznosu od 450 miliona evra. Uslovljena sprovođenjem određenih reformi, ovom vrstom pomoći podržavan je budžet, ona je učestvovala i u stabilizaciji makroekonomske situacije. Danas, zahvaljujući poboljšanoj finansijskoj situaciji, Srbija više ne može da traži ovu vrstu pomoći.
Pogled u budućnost
Ako se okrenemo budućnosti, reforme koje je naša specijalizovana agencija EAR uspešno sprovodila u toku poslednjih pet godina, koristeći fondove programa CARDS, nastaviće se i proširiti pokretanjem novog Instrumenta za pretpristupnu pomoć 2007. godine. Evropska komisija trenutno radi na dokumentu o višegodišnjem indikativnom programu (MIPD) između 2007. i 2009. godine, koji će postaviti prioritete za podršku u ovom periodu. Ovaj proces zajednički sprovode Komisija i EAR, u saradnji sa Vladom Srbije, uz konsultacije sa građanskim društvom u Srbiji, državama članicama Unije i međunarodnim finansijskim institucijama.
Prioritetne oblasti iz pomenutog dokumenta odgovaraju prioritetima Evropskog partnerstva. Štaviše, ovi prioriteti su podudarni sa nacionalnim strategijama i odgovarajućim propratnim akcionim planovima koje su razvile srpske institucije. Ta načela i prioriteti služiće kao osnov za godišnje programe fondova Evropske unije, iz kojih će određeni projekti biti finansirani.
Glavni strateški cilj ovog novog okvira za pomoć Srbiji je podrška zemlji u njenoj tranziciji iz statusa potencijalnog kandidata do statusa kandidata i članstva u Evropskoj uniji. IPA će pomoći Srbiji da ispuni kriterijume za pristup kroz zadovoljavanje političkih i ekonomskih zahteva, kao i onih u vezi sa “akijem” Evropske unije. Istovremeno, EU će podržati ostvarenje Nacionalne strategije za pridruživanje Evropskoj uniji, kao i druge važne horizontalne i višesektorske strategije. Prioriteti pripadaju trima ključnim oblastima: politički zahtevi, društveno-ekonomski zahtevi, prilagođavanje akiju i zahtevi po sektorima, a i učešće Srbije u prekograničnoj saradnji.
Sve u svemu, pomoć EU-a će na prvom mestu podržati razvoj struktura u Srbiji neophodnih da se postigne efikasnija javna uprava. Razvijanje srpske privrede i poboljšanje šireg društveno-ekonomskog okruženja biće drugi stub naše pomoći. Konačno, opredeljenost Srbije za Evropu biće podržana kroz treći stub naše pomoći, u vezi sa usvajanjem i primenom tzv. aki komunitera, ili skupa zakona, pravila i prakse Evropske unije.
Autor je šef Delegacije Evropske komisije u Srbiji
Evropski forum br. 9. Objavljeno kao dodatak nedeljnika Vreme br. 821 od 28. septembra 2006. |
|